Jutros rano, kao i obično budi me BIG RADIO, meni najbolji! Ne samo zbog  voditelja, koji  su  super dvojac, nego  zato što prve vijesti, ma kakve da su, čujem od njih, na neki  veseo, ohrabrujući i optimističan način

Pređimo na stvar.

Tema je o tome koliko su “bosovi”  (ne narko, naravno) u R.Srpskoj zaradili  do polovine  decembra tj. krajem ove poslovne godine. I čujem da su zaradili, nisam baš čula cifre onako bunovna, ali po glasu voditelja koji je zadrhtao, radilo se o ciframa  koje su fantastične. Nije, začudo, bila riječ o političarima.  A da  jeste, glas  voditelja bi takođe zadrhtao – mada bi njih dvoje iz opreza, koji je majka mudrosti, možda prećutali njihova imena. Za  svaki slučaj. I ovi, čije su podatke ko zna kojim putem dobili, voditelji nisu identifikovali. Kaže se samo da su neki od njih   e k o n o m s k i stručnjaci, ili savjetnici ili tako nešto. Možda stvaraoci ekonomske politike u Republici Srpskoj. Ali znam jedno. Nije navedeno ni jedno ime ljekara, karidohirurga, neurohirirga, specijaliste za bilo šta - od čega zavisi život ovoga zlosrećnog naroda, koji živi na margini života udaljen od svega što je  u slobodnom svijetu (u kojem naša Predsjednica Vlade boravi  evo već nekoliko puta uzastopno, ne znam  stvarno zašto, možda ima neki razlog koji mi neobaviješteni, ne možemo shvatiti) sasvim normalno. Recimo neki specijalista kalibra naših ljekara, edukovanih u svijetu, koji su se nekim čudom vratili  u svoju otadžbinu i  rade   o  v d je (ne spominjem namjerno  na kojoj  klinici  i neću da  im navodim imena, ne zato što ne bih htjela, a  bila  bi mi čast, nego zato da njima ne naškodim) a  imaju plate malo bolje od  načelnika  inih  bezveznih djelatnosti, predsjednika   opština, direktora agencija, ministara koji ne znaju jesu li pošli, ili došli. itd. Neko zlonamjeran će reći – pa šta će njima, oni  su i onako nosioci korupcije, primaju  mito itd.  A,  pitamo li  se mi - narod  zloupotrebljen   i  nahuškan  ne na one na  koje bismo trebali  biti,  dembelane  koji sjede i igraju  pasijans  za  osam sati  radnog vremena, lupetaju i sriču rečenice o stvarima o kojima pojma nemaju  – nego  na one koji  operišu  glavu  čovjeka,  ili mu operišu srce, koji treba da  imaju najsavremenije aparate, a nemaju ih  u svakoj bolnici   -  spasavajući   tako  ljudski   život   s v o j i m    znanjem, a  ne  vezama, ne preporukama stričeva tetaka, ljubavnika, sponozora itd., ne pričama  “ublehatorskim” bez konkretnih rezultata -  kakvu  bi  platu  ti   ljudi  imali  na nekoj  klinici  na  Zapadu ?!  A, oni   ostaju ovdje. Dokle ?

Kad bi država platila tu  vrhunsku  vrstu rada, tu  nadljudsku borbu  u spasavanju  života (naravno da ona nije uvijek uspješna), njihove edukacije, moderne aparate, bolnice koje to  jesu, a ne nadograđene, zapuštene i njima slične itd., a  ne  plaćala   stotine političara  i nove  AUDIJE  sa  sjedištima koja se griju – tada bolnicama ne bi nedostajali lijekovi, imali  bismo nove respiratore  za bebe i mnogo čega drugog. Kad bi hirurzi bili plaćeni na način kako su plaćeni gore pomenuti  ekonomski  stručnjaci, direktori  i svi oni koji se premještaju s boljeg mjesta  na bolje  mjesto  – a mi svaki dan teže sastavljamo kraj s  krajem  - tada  bi stvari došle na svoje mjesto. Svako bi dobio ono što zaslužuje. Pretpostavljam da se zna da  doktori  na klinikama na Zapadu dobijaju  plate u kovertama, koje niko drugi  ne vidi   – osim direktora  ili  vlasnika klinike. Njih ne spominju  po korupciji, niti  protekciji.  Razlog?  Zato što  su plaćeni onoliko koliko vrijede. A vrijede zlata. Njihove duge  godine studija,  stalnog   učenja, specijalizacije i subspecijalizacije su nešto  što se u svim civilizovanim zemljama  visoko cijeni. Samo ne i  kod nas.

A, para  ima. Doduše,  samo za odabrane

Naši “lezihljebovići“ ne moraju da čekaju. Njima je super zarada j a v n o   zagaratovana. Da li su o n i  korumpirani  ?  Bože sačuvaj!   Šta će nekom korupcija  kad mjesečno dobije najmanje petnaestak hiljada maraka  uz neke dodatne bonuse za otežane uslove rada, tj.  samo da se pojavi   jednom u mjesecu na   TV-u  i  kaže :  Nama “vaki”  problemi  zadaju  brige,   ili  nema “nikih” problema. A, sve  sami  dokotori  nauka.

I da  dodam  nešto o  već  otrcanoj  temi:

Za  kvalitet srpskih….čokoladica (dakle, ne samo kad su čokoladice u pitanju  poznati su  Srbi  bili i  još po koječemu)  časne  Hrvatice,  posebno  patriotkinje  tipa lijepe Predsjednice  Kolinde, ne moraju brinuti.  Nisu  prije !  Bar dok su  piloti  Srbi  iz  Zadra uzimali  naljepše od  njih i vodili  ih u Srbiju ! Bar  dok su imidž  Dubrovnika kao grada umjetnosti i kulture, stvarali i zgodni glumci, slikari, pjevači, književnici,  bonvivani  iz  Srbije - ali i  iz cijele  bivše Jugoslavije! To je sada   zaboravljeno. Tompsonovi  ljubimci  su  inače  kratkog  pamćenja,  ali  su i dalje ljubitelji  “dugih noževa”.

Tako je  sada  Dubrovniku  dovoljan jedan kruzer  pun  pe*  a  .... dobro, pun  putnika.  Kao  da  je važno  kojih !  Važno je da nisu Srbi.  Ili, ako  jesu -  da ih je malo i da dobro plaćaju. Ako dobro plaćaju i ako ih  je zanemarljivo  malo,  mislim Srba - tada Poljaci i Česi i svi drugi mogu napuniti  gepeke konzervama  i vodom -  i slobodno  se  odmarati  na  Jadranu gdje im volja.