Čitam, slušam i analiziram bezbroj tekstova koji za temu imaju naš referendum. Glava mi puca od razloga da je  referendum  trebalo održati iz razloga koji su objavljivani bezbroj puta, ali me  onda  zbunjuju ovi  drugi analitičari, koji  takođe,  razložno, pišu  o tome zašto je isti  trebalo zabraniti. 

Zapravo, nama   Srbima  se  stalno  dešavaju  stvari    tipa   ili ...ili.   Kao da smo ukleti.  Drugi  otmu    sela    i  gradove,  naprave svoju državu  rušeći   sve pred sobom,  otimaju  naftovode,  režu glave,  uzimaju  taoce,  postavljau bombe, ruše  režime . I  šta ? Ništa!

Nevjerovatno je kako baš nas stalno „pucaju„ te  istorijske odluke,  opredjeljivanja, odmjeravanje regionalnih  političkih snaga, uticaji  velikih sila,  raspodjela moći, odluke masona, iluminata, interesne  sfere   itd.  muke  po  ovom  ili    po   onom  svjetskom analitičaru, stručnjacima   za  oblast ustavnog prava, jer  to  jest oblast o kojoj bi  ovdje trebalo da  je  riječ. Međutim,  malo je onih  koji  predmet spora  posmatraju   iz  stručnog,  a ne  iz  političkog ugla (jer sve  jeste politika, na našu žalost) , pa se jadni  potucamo  od nemila do nedraga. Jasno je da se  stvar posmatra  iz  više desetina uglova  i sa raznih strana svijeta, pa  problem sve više  poprima  evropske, možda čak i svjetske razmjere. Treba biti iskren pa reći  da prijetnje koje dolaze sa  Zapada, tj.  iz  EU,  kojoj hrlimo u petoj brzini – nisu nimalo bezazlene. Onaj ko je jednom preživio rat, bio pod sankcijama itd. tačno zna o čemu je tu riječ. 

Ja,  lično, sam mislila da se radi o demokratskom pravu svakog naroda da izađe na referendum i odluči o nekom pitanju koje ga (narod) muči.  Kao nestručnjak za ustavna  pitanja, pojma nisam imala da je  to  do zla Boga kompleksna rabota, kad smo mi  u RS  u pitanju, pravi  galimatijas problema koji bi nas  mogli udariti, sve do zahutalog Halilovića, koji nas po tom pitanju nazva nacistima. E, to me je nekako izbacilo iz cipela. Hajde da smo zajebanti, bundžije, ljudi  koji ne znaju cijenti u  kakvom blagostanju žive u BiH, genocidni, da smo kakvi  god – ali nacisti e  to je već previše, pa makar i da je od generala koji zna vrlo dobro  da nacisti nismo. Kako zna? Pa  zna, ako se vrati u svoju dugogodišnju JNA -  prošlost!  Ratne prijetnje,  krv  koja će  teći ulicama  RS-a, nestanak Srba  itd.  nisam bila uopšte uzela u obzir, a sada vidim da stvar postaje ozbiljna. Čak i oni koji su do juče  jasno znali  šta  im je činiti, kad  čuše  Vučićevu  konačnu odluku, pa  kad nam  Putin zaželi „sreću na izborima“ (bez obećanja da će nedvosmisleno stati iza nas) nisu u dovoljnom  broju  izašli na referendum. Zašto ? Postavlja se  realno  pitanje kuda polovi ovaj brod tj. mi.  Budući  da je na brodu uvijek  odgovoran  kapetan  mnogi se, s pravom,  pitaju ima  li  ovaj naš  brod  kakvu sigurnu  luku i  da li  naš  kapetan  ima  saveznike  u  plovidbi  ka  toj luci. Šta ako tu situacija nije transparentna. Ili da okrenem stvar u  pravom smjeru,  da li  će naš kapetan ostati na svom brodu tj.  s nama, čak i u situaciji da isti krene da  tone,  odnosno  ako sve  izmjene, dopune itd. našeg Zakona o praznicima ovi gore u Sudu ne prihvate?! To mi je kao ona priča o Muji  i partijskom stastanku kad ga prijatelj pita hoće li doći, a on kaže: Ako budem mogao neću doći, a ako ne budem mogao- doći ću. Malo naginje da bude prosta, ali ne vidim razloga da stvari ne nazovem pravim imenom tj. zapletom u nekoliko činova. Finale ?! Čuće se.  

Žestoki  momci   tipa   Krsmanovića,  koga  nasmješeni  Čavić  tapše po leđima ne bi li ga umirio, pošto zna da će mu  ispad potpuno zabludjelog člana smanjiti rejting, ti  branioci  i  pozivaoci  strane intervencije  na RS, kao brižne majke koje  ljuljaju dejtonsko čedo da se ne izgubi u  bespuću srpske politike  -  izgubiše obraz uoči  samih izbora. Rezultati njihove hrabrosti biće poznati nakon izbora.

Nakon svega  što je urađeno ovih godina koliko Srpska postoji, nakon hiljada  života  koji su ugrađeni  u temelje  ovog  našeg   broda, Republika zaslužuje   mirno more,  ali  i  pametnu  odluku o tome  koja  je  luka  za nas  bezbjedna  u momentu  kad nam prijeti  bura.

Koja je to odluka, politika,  stav –    teško da  ja mogu  smisliti, kada je nisu, ili  bar nama ne kažu, smislili oni koje smo izabrali  da misle.