Događaji, gledano sa stanovišta realnog života - zaista prestižu jedni druge. Tako prođe i ova buka oko događanja “naroda”. Naravno da je sve bolje od tuče tj. lupanja na ulicama, koja (tuča) je dogovorno bila izbjegnuta - što su mnogi i znali. Šta je znao narod i koliko narod zna o tome šta se iza brda valja - pitanje je svih pitanja, na koje čak i oni koji su inicirani na udaljenim mjestima ne znaju pravi odgovor. Zašto? Pa zato što se pitanja, a i odgovori za širu javnost smišljaju, implementiraju, preoblače, umotavaju, uljepšavaju itd. ad hoc s v a k o g dana, zavisno do toga šta je tog dana glavna tema na TV. Dakle metafizika na djelu. 

Za koliko vremena ćemo biti mirni ne zna se. Čuveni student Dronjak možda zna, jer za promuklo grlo treba makar desetak dana da se oporavi. Koliko treba Predsjedniku da odmori grlo - ne znam, ali pretpostavljam da i njemu treba neko vrijeme da sagleda situaciju, odnosno da mu neko hrabro ordinira odgovarajuću terapiju. Imajući to u vidu moram reći da su i prijevremeni izbori za ljude kao i sve ostalo, (a ja mislim čak i mirno razilaženje sa samim sobom nije nemoguće, ako treba, tj. razlaz sa zakletvama i obećanjima) - što bi rekla moja pokojna majka, a imala je 4 razreda osnovne škole i znala više nego što ću ja znati sa svim školama koje sam završila!

Neka se izborno izgradi i taj naš novi-stari Skadar na Bojani pa da se vidi na kome je s a d a red da vlada. Jer, iskreno, nema drugog razloga osim upravo te nesnosne želje da se dođe na vlast ili da se ista očuva, doduše praznih džepova, ali punih usta svih mogućih parola. Opozicija tvrdi da im niko nije dao pare! Vladajući da jeste dao. Dakle, nikom ništa nije dato. Osim praznih priča. Šteta za narod!

Da se vratim na početak, kako bi, dakle, moja majka da je živa, komentarisala protekle događaje:

1. Za minule skupove „leđa u leđa„ protekle nedjelje rekla bi: „ Pusti ih, oni su svi isti!”

2. Za izjavu Davutoglua u Banja Luci rekla bi :„ Pa šta, može mu se!

3. Na moje pitanje što neko ne ustade pa nešto ne reče, ona bi rekla: Ko?

4. Za Komaricinu izjavu (kao komunista ona nije voljela sveštena lica), rekla bi: „E moj sine, vuk dlaku mijenja, ali ćud nikada!„

Ne bi ona pominjala ni Šargovac, ni Motike, ni Drakulić, ni Garevicu, ni Jadovno, ni Jasenovac - sve o n o što jeste skončalo na korak od Banja Luke pod ustaškim nožem (i nekih fratara, ako je uvaženi to zabroavio - ni ono dalje i šire srpsko, poklano i spaljeno, jer je moja majka krajiška partizanka bila naučena da zaboravlja, dok samozatajnom Komarici, ojadjenom teškom sudbinom i pomorom Hrvata, posebice ovdje u gradu Banja Luci - Banja Luka konačno postade Blajburg.

Mislim da je i njemu (Komarici) sada mnogo lakše. Sad kad su maske pale, ostaje nam da mu zahvalimo kako na hrabrosti tako i na iskrenosti.