Radmila Trbojević
Kad vam filozof odgovori na postavljeno pitanje, ni sami ne znate šta ste ga pitali
1. Naravno da niti sam ja filozof, niti je neki tamo D. Filipović Nobel, ali čovjek mora da se zapita šta osim klevete samog blogera, preko člana njegove porodice, može da bude razlog da neko potegne pitanje o nekome ko je nekada (davne 2007.) radio u nekoj firmi, a slučajno (zamislite) je sin neke blogerice Frontala koja ponekad zna da dobro „načepi“ nekoga od vajnih i uistinu “poštenih “ građana (čitaj biznismena ili političara) Banja Luke i šire.
2. Na pamet mi ne pada da branim bilo koga, pa makar to bio i moj punoljetni sin koji sam sebe može da brani i to umije – nego želim da „iznenada probuđenom“ Filipoviću priuštim odgovor, jer on m o j odgovor čeka, a ne odgovor onoga koga on naziva lopovom, a koji se (Filipović) iznenada sjetio čitajući moj blog događaja iz te daleke godine, o kojima ja kao nemam pojma, a kojim nesuvislim komentarom on (Filipović) zapravo preko sina proziva majku, pa kažem da se čudim zašto je toliko godina čekao da iznese na svjetlo dana te tako strašne činjenice neke „ krađe“ koja sve u svemu ne prelazi neku običnu sumu maraka (ako se uzmu u obzir krađe koje jesu počinjene, a nikada nisu procesuirane, a teže mnogo više) i koju odštetu je mogao (ako dokaže krivicu) dobiti kad god je ovih desetak godina sudskim putem tražio.
3. To dakle nije razlog! Šta jeste razlog? Sasvim je jasno.
4. Svako razglabanje sa tamo nekim nedoraslim tipom koji, nagovoren da reaguje kao komentator moga bloga, ali bez osvrta na ono š t a ja pišem, jer on to i ne može i ne zna – nema smisla, osim za onoga ko preko njega meni vraća „lopticu“. OK ako pišete, onda morate biti spremni na sve. Ja jesam.
5. D. Filipović je jedino jasno rekao da više nije s bivšom ženom, koja mu je tada bila i direktorica. Šteta! Samo to djeluje uvjerljivo. Postavlja se pitanje da li je i tu prste imao moj sin? Pošto nije rimski papa, ko zna, možda i jeste. Na pitanje, da li ja nešto z n a m, naravno da znam ono što treba da znam Filipoviću, jer svi Trbojevići ovdje u Banja Luci i šire, i živi i mrtvi - moj su rod. Bili su, jesu i biće. Ko si ti da misliš da je drugačije?