Hoće.Ne, ne mislim na državni. Mislim na s t r u j n i. Ko bi  ga i  spriječio?!  Neće valjda sindikat  uraditi nešto čime bi se zamjerio onima gore! Nešto drugo je u pitanju. Konstatujem da se zaboravlja hrvatsko pitanje, izmjene Dejtona (koje su SDS –ovi zastupnici inventivno nazvali  RASPAKIVANJE, pa strahovi od mogućih terorističkih napada, pa grabljenje fotelja na svim mogućim nivoima vlasti  zbog ogromnih prihoda) neminovno  postavlja se  pitanje :  nad kojim će narodom ovi  silni  ministri doministri, sekretarice , PR –ovi itd.  biti  v l a s n i – jer,  još malo, pa će preostati samo da tlače par hiljada radnika, penzionere, invalide i osobe sa posebnim potrebama, pa Čuševićeva pljačka desetljeća u BiH  (nakon čijeg hapšenja više niko od onih koje on navodi imenom i prezimenom  nije priveden, a ONI KOJI JESU PUŠTENI SU, pa  naredba  da se  obustavi  istraga protiv Džaferovića) nema lične ostavke, da ne spominjem Japance koji i za manje čine mnogo više,  pa prenemaganje  SDS  –a  da razgovara sa  borcima i veteranima  itd. kao oni su izmanipulisan , ko zna za koga  rad , pa  slučaj  BOSKA – ima  li ili nema ugovora pa ima li ili nema Radišića  (njemu će svuda biti dobro ne brinite ! ) -  pa  je li  Vlada vlasnik  ovoga ili onoga, hoće li  SNSD otjerati stare, a dovesti mlade kadrove (otužna saga Radojičić), pa  je li  Cvijanovićka rekla četrdest puta dakle, ili manje , i  kao desert Gavranovićeva  izjava  građanima  da  ako žele  da piju  vodu, da se griju  i da ih ne zatrpa smeće   itd- moraju  plaćati,  koliko  on  i  njegovi kažu (naročito ovi iz odvoza smeća). Sve tone lagano u zaborav, a znači udara se približavaju.  A narod ?  Čeka  udar  ranog  proljeća  stojički. Strujni, vodeni, udar smeća, rata kredita, udar benzina, pijace, hljeba, nafte, duvana i piva, djece, rodbine, stanodavaca, prijatelja. I uz to najvjerovatnije će  doći  i  poplave,  jer topi se snijeg  ,a kiše dolaze.

Zaključak: Kako god  da narodu  raspakuju  ili  nanovo  spakuju  gore  pomenuti  Dejton - čini  se  da  mu je svejedno! Oni ,  koji  još  mogu,  gledaju  kako preskočiti  branik  domovine domoći se  prekvalifikacije u medicinske sestre/braću, u  nama  tako  bliskom Tomislavgradu  ili  Širokom brijegu – dobiti mjesto u nekom Altersheimu – u Švajcarskoj, hraniti, prati i pojiti bogate  penzionere bolesne od Alzheimera – i  pokušati obezbjediti  bolju  budućnost  svojoj djeci.

Mi znamo da  nas  ne smije  niko da  udara - ni u  paketu ni van njega. Sve dok  sami  sebe ne  udarimo maljem u čelo.  Ako  preživimo - svi  smo za  Ginisa.