Gledam ministra privrede, energetike, čega je već sve ministar, Djokića (mada se ne sjećam da je završio   ekonomiju  ili  vodio neku  privrednu  organizaciju, preduzeće i sl.). Stao je  pred kemeru i priča nebuloze o razlozima  poskupljenja struje. Ne mogu  da  se  otmem utisku da  čovjek  ne zna ništa o  onome o čemu govori, (mada je  inače bio  veoma elokventan kad je govorio o borcima i invalidima u prošlom mandatu, bio se  izbirikao, što bi rekao naš narod), ili mu nisu rekli šta treba da govori, ili ni oni sami više ne znaju šta i kome govore, odnosno šta kome mogu reći, a da i ne trepnu.

U pomoć  je  ministru  prije toga bila pritekla Milekićka, siva eminencija Elektroprivrede koja je takođe promrmljala nešto o opravdanosti poskupljenja struje i sklonila se sa ekrana.

Kako je moguće da Vlada dozvoli da se ovo desi narodu, mada je prije toga čvrsto obećavano da do poskupljenja neće doći. Dakle, sve je bila obmana. Izlaz iz ove teške situacije traži se tamo gdje više nema ni centimetar prolaza. Tamo gdje odavno više nema ničega da se uzme.

Da je ministar stao pred  onaj  broj  od  preko nekoliko hiljada ljudi, koji u RS imaju odlične plate i ogromne  privilegije itd. pa rekao da čak i   kad  se   cijena struje poveća ONI  neće biti tako ugroženi - razumjela bih ga. Ali on i ne trepnu, nego reče, s nekim posebnim izrazom na licu rekla bih čak smiješkom, tu radosnu vijest  svim građanima ove  napaćene zemlje, koji ni ove dosadašnje  troškove ne mogu plaćati pa im se struja isključuje, a oni se mrznu po kojekakvim kontejnerima i vlažnim sobicama sa po nekoliko djece.

A, onda najveći mogući cinizam. Oni će pomoći najugorženijim kategorijama.

Pitam ga: Ministre Djokiću, koje kategorije  stanovništva u RS, po Vama, nisu ugrožene ako izuzmemo one koji mjesečno zarađuju od  3 – 5. 000  KM  i više, a kojima je i to malo? Gdje Vi  živite? Znate li o čemu govorite? Znate li šta se sprema borcima, invalidima, penzionerima, siromasima, nezaposlenima iz  bivših giganata, iz  teške i lake industrije iz Kosmosa, UNISA  itd.  poniženim radnicima  koji  pred kamerama plaču jer znaju da ih čekaju narodne kuhinje (ako se i to ne  ukine), ali i onima koji su do juče bili ugledni građani ove zemlje, profesori, inženjeri, službenici – onaj tzv. srednji sloj koji više i ne postoji.

I šta? Ništa. Ćutanje i dalje.