Do prije nekog vremena ne bi mi ni na pamet palo da pišem nešto u vezi sa politikom (pišem knjige) da nisam neku  veče, slučajno  pustila  do  kraja  emisiju  na  FTV, u kojoj  su jednoj, nama u RS veoma  nesklonoj voditeljki, kao gosti s NAŠE  strane sjedile dvije u RS poznate političarke, gđa. Milica Marković (SNSD) i gđica. (gđa.?) Aleksandra Pandurević SDS).  

Bio je to izazov, kojem nisam mogla odoljeti!

Gledajući  optimizmomi snagom ozračeno Miličino lice i umorno, bolesno, ljutito i rekla bih, napaćeno lice Aleksandrino (možda i bolesna nije mogla odoljeti  da se ne  pojavi na ekranu)   nisam se mogla  oteti  utisku da moje simpatije sasvim neočekivano pridobija ta, meni nedovoljno poznata, prijatno popunjena (jer sam i sama takva), vrlo  upečatljive  frizure (danas sve i jedna mlada žena  ima ravnu, bezobličnu kosu), dakle jedna hrabra dama , koja bez teških  riječi, s osmjehom, bez imalo straha, sigurna u sebe, bez  trunke  kolebanja, na otvorenoj sceni FTV „potapa” i voditeljku i učenog Arnauta (kažu da je i on negdje bio diplomata !), i  onoga mlađanog  zastupnika iz SDA (zavodnika  iz  već zaboravljenog slučaja  stipendiranja  maloljetnice) koji je bezbroj puta rekao dakle, tako da mi nije jasno kako je on uopšte mogao postati neko ko govori u javnosti,  ali i narogušenu, ozlojeđenu i ko zna čime nezadovoljnu   moju  nekadašnju ( jer je prestala da kontaktira sa starim članovima, šta će joj!) mladu koleginicu iz SDS –a, čuvenu, i po hrabrosti poznatu, Aleksandru .

I nehotice, sjetih se Titovih riječi  - dok imamo ovakvu omladinu  ne  moramo da se brinemo za budućnost. U trenu sam shvatila. Dok SNSD ima ovakvu ženu – nema zbog čega da se brine! Ma šta da je iza ovoga, ma kakav da je zadatak dobila, šta  god da SNSD planira u potaji – ona  je   javno  i  neustrašivo   branila srpski interes. Baš kao da je  ona član SDS, a ne Aleksandra. Ona je ta koja može komotno zamijeniti i šefa  stranke –ako do toga ikad dođe. I on, zaista, ne mora da se brine za budućnost. Bolja je Milica od ijednog muškog člana SNSD,koji, u zadnje vrijeme, ćute i ne pokazuju ni muškost , a ni hrabrost! Nešto vjerovatno čekaju. Takve kao što  su oni u moje vrijeme su zvali ...  Ne mogu, nije moj nivo da ovu riječ izustim!

Pitala sam se čije je interese te večeri branila Aleksandra? Ja, lično, ne prepoznajem program SDS-a, koji ona sada brani, a nisam nimalo neuka! Rekla bih smjelo, baš naprotiv. Ako ONA postane predsjednica SDS  -  za šta je možda i spremaju, onda stranka treba da se zabrine za svoju budućnost. Jer, ili će se mijenjati Program, ili će neki promijeniti stranku, pa iz stanja balansiranja, u kojem se sada nekolicina značajnih ljudi u SDS –u  nalaze, preći na otvorenu scenu. Izaći iz ormara, što bi rekli pripadnici LGBT-ja. Hrabro . Pa šta bude.

Aleksandra se  svim silama suprotstavila onome što  je branila Milica povodom  slučaja -  Džaferović,  a morala  je po principu pripadnosti  tvrdom  SDS-u, čiji  je promoter bila prije izbora  - da  zastupa   SRPSKI interes. To stay or not  to  stay  –  dakle pitanje ostajanja u skupštinskim klupama pod komandom  pomenutog  Džaferovića, kad se radi o njegovoj očiglednoj   odgovornosti (krivica je dokazana unaprijed  samo našim osuđenicima), stvar  je odluke SNSD. Jasno  je, međutim, i laiku, da bi, da je slučajno u pitanju neki srpski rukovodilac  –  taj odavno bio smijenjen sa funkcije, sa najmanje pedesetak onih koji  su možda  bili u njegovoj blizini, ili su slučajno prolazili istom ulicom!  

U sukobu koji se osjećao čak i izvan ekrana TV, snagom prelazio granice izdržljivog, među srpskim zastupnicama, voditeljka  je blistala od  neke nepojmljive sreće. SDA, u liku mladog zavodnika, je bio takođe vidno srećan, jer oni sreću u vezi naše nesreće nisu nikada krili. Tihi diplomata Arnaut je bio umjereno srećan i veoma oprezan.

Takvi su oni, kad su umjereni i kad nas lagano odvode na puteve sreće. Kad shvatiš da si zaveden – već si u poodmakloj trudnoći.

Oni koji su stvarali SDS – ako su još  živi, ako su u zatvorima mogli gledati TV, ako imaju snage da uopšte gledaju TV  emisije  -  mislim da su se čudom čudili. Šta je ovo što sada brani Pandurevićka, u šta se ona pretvorila? Iz  oštre, tvrde, proboračke  predizborne  retorike, pune snažnih i veoma uvjerljivih obećanja o traženju i kažnjavanju zločinaca (koji su u Vozući sjekli   srpske glave), zastupanju  prava boraca i žrtava rata,  ona se pretvorila u evropsku  reformatorku, onu koja čeka da  pravosuđe  BiH riješi problem pritajenih zločinaca sa  bebi –licem, kojima su ruke uprljane krvlju) dok naši komandanti i političari  guraju hiljadu godina robije, u političarku do krajnosti pomirenu sa evropskim putem RS u toplom zagrljaju  BiH. O tempora, o mores!

Istina je, naravno,  da SDS-u (kao uostalom svim partijama) danas  trebaju  drugačiji , mladi  hrabri, članovi  da promovišu nove ideje iz mape puta (uskoro će svi partijski programi, bar onih partija koje su  se uhvatile u kolo rješavanja BiH krize na potpuno novi način)  imati taj naziv (posebno   oni   poluobrazovani kadrovi, namamljeni pričom o brzom uspjehu, kojima ovi na vrhu daju kao nagradu za poslušnost, pristup u veliki grad, u skupštinsku salu sa puno mjesta, skoro kao nikad viđeni amfiteatar) zamislite tu promjenu u glavi! (sa mikrofonima   na stolovima, a oni na tim sanjanim  mjestima, u kojima  se jadni i dan danas, i nakon jednog mandata ne snalaze, (jer  nije lako  biti   ono što nisi ), ali i magistri i doktori nauka (neki  čak  vrlo sposobni i  inteligentni  ljudi ), članovi bezbrojnih odbora i  komisija stvorenih na brzinu pred izbore, koji strpljivo ali  uzaludno, čekaju da ih se neko s partijskog vrha sjeti.

P.S.  Za one koji nisu učili Latinski, ono u naslovu  znači - Kuda ideš?

/Roman “Quo vadis„ 1895, H. Sienkiewicz/

O tempora, o mores ! (Ciceron) znači u širem kontekstu: O, kakvo je ovo  vrijeme!  

Autor: Profesor engleskog i njemačkog jezika (prevodilac) Radmila Trbojević, iz Banjaluke, nekadašnji aktivni član SDS-a, kandidat za gradonačelnika Banja Luke 2008. godine i nosilac liste na opštim izborima 2010. godine u izbornoj jedinici II.