За економисту у шали кажу да је „експерт који ће сутра рећи зашто се оно што је предвидио јуче није догодило данас.“ Ова „дефиниција“ настала је вјероватно зато што економисти не могу тачно да предвиде почетак ниједне кризе.

Нажалост, почетак финансијске кризе није могуће предвидјети. Када би било могуће створити формулу и прорећи тренутак у којем ће цијене достићи врхунац и потом прећи у неку врсту слободног пада посљедице тога не би се звала криза.

Већина професија сања о формули или кристалној кугли која ће им тачно предвидјети будућност. Астрономи, метеоролози, океанографи, сеизмолози чак и економисти жуде за формулом која би дала одгвор на оно што ће бити сутра. Упркос великом знању, искуству и вјештини у примјени инструмената и образаца тешко је у пројекцијама отићи мало даље од - претпоставки. У најбољем случају добија се поједностављен образац развоја постојећег стања под претпоставком да се тренутни услови неће у знатно промијенити. Чак и да се створи једначина уз помоћ које би било могуће предвидјети кризу, на примјер, за мјесец дана, она би убрзо постала бескорисна. Једноставно, нову вијест би људи узели у обзир при доношењу одлука и криза би наступила - сутра.

Земљотрес неће промијенити јачину и епицентар зависно од тога да ли људи знају кад ће он бити или не. Вијест да се ускоро очекује разоран земљотрес би вјероватно направила панику, али би спријечила огромне људске и материјалне губитке. Међутим, понашање људи обликују нове вијести које утичи на њихове одлуке што се директно одражава на кретање цијена, количина на тржишту и на - развој кризе.

Претпоставимо да сви сазнамо да ће „хипотекарна“ криза наступити за десет дана. Добивши ову вијест већина продаваца некретнина би већ данас спустила цијене јер очекују да ће оне сутра бити још ниже. Ако данас не продају све некретнине сутра ће поново да смањују цијене. Ово може навести људе који су узели кредит за куповину куће да размотре продају куће у којој живе, врате кредит и потраже боље и јефтиније домове.

Дакле, оваква најава кризе, под условом да дође од неког иоле озбиљног ауторитета постала би – пророчанство. У том случају не би било могуће прогласити „лажну узбуну“, као код страха од земљотреса или ерупције вулкана, јер би нова финансијска криза би убрзо била у јеку. Дакле, почетак кризе може да буде неопрезна или криво протумачена изјава неког ауторитета. На примјер, замислите да предсједник неке земље у вечерњем дневнику најави да ће сутра, због кризе, инфлације или неког трећег разлога, повући сву своју уштеђевину из банке. Службеници банке би ујутру једва ушли на своје радно мјесто због гужве која би настала око банака. Предсједникова изјава, без благовременог објашњења да је повлачење новца можда намјењено за реновирање стана, била би заиста замајац кризе. У недостатку адекватног образложења можда би за неколико дана неке банке стварно пропале и продубиле кризу.

Економисти као примјер смиривања шире јавности воле да подсјете на говор Френклина Рузвелта током његове инаугурације. Тад су готово све банке у Америци, као одговор на масовно повлачење новца успаничене јавности, биле привремено затворене. У првом говору, умјесто да прогнозира шта ће се десити за неколико година, Рузвелт је смрио страхове јавности и објаснио шта његова администрација може и намјерава да уради за враћање повјерења у банкарски систем. У обраћању људима који „веома мало разумију механизме банкарства“ објаснио је потезе који повучени у претходним данима и најавио сљедеће. Као најважније од свега истакао је да је елемент за поправљање система који је битнији од новца и злата - повјерење. „Повјерење и храброст су основе успјеха у провођењу наших планова“. Користио је термине као „признајем Вам“, „објасним Вам“, „дугујем Вам“, „знам да Вам“, „сарадња“,...

Све најављено је успјешно урађено. Рузвлет је четири пута биран за предсједника. Постоји шала у Америци која каже да би он још био предсјеник да није умро 1945. године.

Дакле, током сваке кризе нужно је да постоји стварна воља и начин да се дјелује данас, а не да се стање оправдава распламсавањем кризе и најављује развој економије за неколико година.

(колумна објављена у додатку ЕуроБлица - Новац)