Учествујем у саобраћају као возач, пјешак и бициклиста и убијеђен сам да Бањалуци на много мјеста недостају шире улице, паркинг мјеста и јавне гараже. Први корак у рјешавању ових проблема може бити одлука градских власти о емисији обвезница.

Подсјећам да Бањалука већ има искуства са емисијом обвезница. Наиме, 2008. године град је емитовао обвезнице у висини од 7.000.000 КМ. Камата стопа од 5,75 одсто на остатак главнице исплаћивана је сваких шест мјесеци. Од новца прикупљеног овом емисијиом финансиран је пројекат изградње моста преко Врбаса код фабрике Инцел. Период враћања овог новца је био три године, тако да су ове обвезнице, још љетос, делистиране.

Када се ставе у однос промет свих обвезница и укупан промет на Бањалучкој берзи види се да обвезнице чине све важнији тржишни материјал. У поређењу са ризиком улагања у акције, обвезнице су мање ризичне. Према томе, за очекивати је да ће још расти интерес за овакав вид улагања и прикупљања средстава. У том случају тржиште капитала би ојачало једну од функција постојања-алокацију капитала. Будући да још не постоји развијено тржиште новца то је начин да вишак новца из штедње или са других позиција лакше пређе код оних којима је потребан за извођење разних пројеката, а купци обвезница ће да остваре профит у виду камате на посуђена средства.

Просјечна каматна стопа на, до сада емитоване, муниципалне обвезнице у РС износи између пет и 6,75 одсто. Ако би Бањалука емитовала обвезнице са каматном стопом у том распону купци тих обвезница би добијали већи принос него на орочену штедњу. У том случају има смисла претпоставка да ће и институционални инвеститори попут најзјачанијих учесника на тржишту капитала Републике Српске, ИРБ РС-е, ПРЕФ-а, инвестиционих фондова и банака “изаћи” из позиција које носе мањи принос и купити те обвезнице.

О каквом потенцијалу за улагање се ради говори и податак да затворени инвестициони фондови на бањалучкој берзи управљају имовином од готово 384 милиона КМ. Од тога 352,11 милиона држе у акцијама, 6,88 милиона у обвезницама, 17,37 милиона у депозитима и пласманима, 5,15 милиона у готовини, око 1,51 милиона у некретнинама и 630 хиљада у другим хартијама.

Баријере за улагање у обвезнице су страх узрокован неспремношћу и недовољном едукацијом учесника на тржишту, али и други проблеми у пословању инвеститора. На примјер, осигуравајућа друштва су, по теорији, уз друштва за управљање инвестионим фондовима и банке најзначајни институционални инвеститори. Међутим, осигуравајућа друштва код нас немају запослене инвестиционе менаџере који би анализирали предности и недостатке улагања у обвезнице. Међу осигуравајућим кућама Grawe осигурање је најсвјетлији примјер понашања на тржишту капитала и значајан купац муниципалних обвезница. Нажалост, осигуравајућа друштва у РС муче много већи проблеми од улагања вишка новца.

Рецимо да Бања Лука јавности презентује пројекат, за нове паркинге, јавне граже или санацију улица, вриједан десет милиона марака. До новца може да дође издавањем обвезница.

Било која комбинација исплате са периодом отплате у распону од пет до 15 година, са каматом између 5,5 и 6,75 одсто годишње и полугодишњом исплатом не даје годишњу отплату већу од 2,4 милиона КМ. То је, отприлике, био износ годишње отплате током прошле емисије. Законски праг дозвољеног задуживања општина је 18 одсто од остварених прихода која претходи години задужења. Према томе, чак и да дође до драматичног смањења буџета, отплата дуга по обвезницама неће бити угрожена.

Емисије муниципалних обвезница успјеле су највише захваљујући ИРБ. Но, за обвезнице све већи интерес показују ПРЕФ, осигуравајуће куће, банке и други институцинални инвеститори, али и мањи-опрезнији инвеститори. Аргумент за ову тврдњу је чињеница да су све обвезнице које је недавно емитовала општина Зворник купљене, а да ИРБ РС није купила ниједну.

Дакле, постоје воља, простор, потреба и интерес(и) за издавање муниципалних обвезница.

(колумна је објављена у додатку ЕуроБлица - Новац)