Сјећајући се како је некада тријумфално, тадашњи новопечени а и данашњи добросједећи предсједник Владе РС, Милорад Додик, најављивао обрачун са огрезлим криминалом и свакодневном корупцијом; закључујем да би данас пар стотина људи уредовно имали право на доручак, ручак и вечеру; у казненопоправном дому кога би задужио на крају пословне баладе.

Специјално тужилаштво, које је тада и формирано да размотава "гордијев чвор" је, очигледно, институција која је пала у заборав, изузев у тренутку када се неко са седамнаестог спрата сјети да им мора пустити налог за плату.

У горе наведеном случају, први човјек комисије за ревизију прватизације предузећа и банака, не би имао времена да упоредо прима плату на још пет-шест или седам радних мјеста, већ би засигурно постао једна од омиљених личности са тв екрана.

Најављени Закон о одузимању незаконито стечене имовине почетком 2008. године, доживио је свој тотални фијаско.Пошто је прошао процедуру нацрта у НСРС, закон је био више од годину дана заборављен од предлагача, али не и од посланика СДС, који су га у два наврата нудили Парламенту. Безуспјешно!

Када су актуелни властодршци увидјели да се неће моћи одупријети јавности, упутили су у процедуру, не приједлог Закона о одузимању незаконито стечене имовине, већ потпуно нови закон на исту тему: Закон о одузимању имовине стечене извршењем кривичног дјела. Веома интересантно, као да Народна скупштина никада није донијела Кривични закон Републике Српске. Очигледно је једно! Господари из бањолучког Версаја желе искључиво да купују вријеме и да га опет троше, али до када ни они не знају, јер им и оно неумитно истиче.

Дакле, постављају се основна питања: да ли ми хоћемо, да ли ми можемо и да ли ми уопште желимо да имамо, не један, већ цијели сет закона који требају да се обрачунају са криминалом? Дјелатности у којој је добар дио и кумова и пријатеља пронашао себе у потрази за бољим животом. Овакав, али и спроводив закон кога министри из владе неће опструисати, јер би посједовали механизме за нешто тако, потребан је Републици Српској. Потребан је да не би у будућности постала пракса да Агенција за истраге и заштиту БиХ, када јој се прохтје ровари по институцијама РС. Потребан је како би политичари, и једни и други, и лидери и помоћници лидера, функционери (и бирани, и изабрани), административни радници, и сви други који имају прилику да раде око народног "меда", напокон врате своје повјерење или да одговарају пред судом правде. Потребан, како би грађани могли да увиде какав су шљам они који су спремни да све и свашта обећавају.

Укратко речено, када домаћин прави кућу, не прави је за себе, већ за своју дјецу, унуке, праунуке...Када свештеник и ктитор зидају цркву, не зидају је за себе и за своју дјецу, већ за народ и поколења која ће је посјећивати. И када људи који воде државу праве снажне институције, не праве их како би оне служиле њима, већ како би и владари у будућности служили и одговарали пред тим институцијама. На овакав начин се прави и гради јака држава и води један народ у будућност, била то или не Европска Унија.

Зато на прехрамбени наслов за причу о корупцији и лоповлуку, који народ оставља гладним, голим, босим и стално незадовољним; могу додати једино римовани подсјетник којег би се некада требали сјетити и прије, а не само послије избора:

...власт има два лица!