(prevod  “Slavu prati zavist”)

Da svaka vijest  i komentar  BN TV, bez obzira  koliko se trude da  javnost u Republici  informišu  i o onome što  se  skriva  od  očiju  i ušiju  naroda, a  što se sigurno i cijeni i  sluša  ne  pogodi  uvijek pravi   cilj -  dokaz je komentar o dugotrajnom   angažmanu i velikom   honoraru   prof. dr. Joksimovića, uvaženog  neurohirurga  iz  Beograda  na  UKC-u  Banja Luka.

U negativnom  kontekstu su  komentarisali nedavno  baš njega, cijenjenog stručnjaka, vrhunskog   srpskog   neurohirurga,  koji    korespondira  sa  svjetskom  naukom  iz ove oblasti,  očigledno  u namjeri   da se   devalvira   p o t r e b a   da  UKC RS  treba da ima takvog  stručnjaka.  Novinarka  kometariše  n j e g  o  v  honorar  od  2.000  evra,  koji   većina  političara   u  BiH  zarade,  a  da  ništa ne  rade. Pri   tome  su  nekima  čak   i  diploma bile upitne   i   taj   za njih  pišljivi  iznos  oni   daju  za  manji   poklon   svojoj  djeci,  ili   mladim   ljubavnicama. To rade dugi  niz godina, a dugogodišnji rad  dr. Joksimovića u Banja Luci ocijenjen u pomenutom   prilogu BN –a kao  nešto  što   je bilo   nepotrebno.  Trebalo  je da  novinarka,  kojoj  se  učinilo (ili   joj  je neko naredio) da  ima  dobru   priču   da   i s t r a  ž i   rezultate  boravka  u  Banja Luci   prof. dr. Joksimovića  i  upredi  ih s  onima koji u  Skupštini RS  sjede i po  dva mandata –mutavi, neugledni, ublehatori, koji se nadje*…….ju   glupostima (čast rijetkim izuzecima), dok narod diže  kredite da  ode pet  dana na godišni odmor.

Ni jednom kolegi u Banja Luci pomenuti  profesor ne brani  da napreduje, mada  priča  postoji  da nerado  upućuje  mlade u  svoje ogromno  znanje, na  koju se ”hvataju” neki  nervozni  mladi  ljekari, koji  ga  nazivaju zaj*   im   starcem, koji  krije znanje, što je možda i  istina, ali mislim  da  je  oko   njega  i  uz njega  mladi naraštaj  neurologa  ipak  dosta  naučio.

Takav je doktor,  koga  sam upoznala u,  za  mene veoma  teškoj situaciji,  kao majka  pacijenta, koji  je bio skoro  otpisan,  koga je operisao  mladi  neurohirur  dr.  Berić  (po preporuci  dr. Joksimovića),  dakle kod koga  je on  očigledno asistirao,  po  protokolu,  koji  je  iz  Beograda, ili    sa neke destinacije  u  svijetu, nisam  sasvim sigurna, jer sam tada bila potpuno  izgubljena,  video -  linkom,  nakon što je vidio nalaze - naložio prof. dr. Joksimović  odredivši  h i t n u    operaciju - protiveći se tada stručnom mišljenju  Konzilijuma  zaista  veoma,  veoma  uglednih, ozbiljnih   neurologa  i   neurohirurga  da moj sin bude operisan  kasnije.   Njegova  je  ipak bila  zadnja.  Gospodu hvala, ali i razumijevanju  banjalučkih kolega. Pri  tome nismo  zajedno  popili  ni  kafu. Profesora ja  još  lično nisam  upoznala.

Priča se, međutim,  i  to,  da je profesor  Joksimović u stanju da se vrati iz Prnjavora, dakle, kad je krenuo na put,  ako se  radi  o hitnom i  izuzetno teškom  slučaju. To što  on po izgledu,  po mišljenju  nekih  ljudi  ne   iz g l e d a   kao  doktor, a  on stvarno  izgleda drugačije, na svoj način, oblači se skromno,  neupadljivo,  ničim ne odaje veličinu svoga znanja. On  ima pravo da  izgleda  kako  god  želi.  Ima svoja  pravila, svoj stil, a to jeste odlika onih, koji  su prekoračili  prosječnost   provincije  i  njenih rigidnih  pravila, ostali  vezani za  svoju  zemlju  i  svoje selo –  bez stida - a   vinuli  se  u visine  originalnosti.

Znanje  se  svuda  u svijetu  skupo   plaća. Samo je ovdje  znanje postalo  nepoželjno, preskupo i  suvišno.. Platimo mi  ljekare  koliko  zaslužuju,  pa  više   neće  biti priče o  korupciji, kovertama  poklonima  (koje uzgred budi  rečeno primaju i ljekari u Njemačkoj  kao izraz zahvalnosti),  koja  svoju mrežu širi u ovoj zemlji, čini se još strašnije - tamo gdje ne stanuju ovi stručnjaci.  Korupcija  cvjeta u neuređenim, siromašnim društvima, gdje se ne poštuju zakoni tj. tamo gdje možete kupiti sve  ako imate veze i novac.

Ja bih ljekarima kao što je dr. Danica  Grujičić, takođe iz Beograda,  i  dr. Joksimović  i mnogim  drugim, svjetskim imenima iz BiH  i  Srbije   (koji  sve više  odlaze) dala  i  puno veći  honorar i   apartmane u Vladi na korštenje da dođu  u Banja Luku da edukuju  mlade  ljekare. Benefite   nažalost  imaju  zvijezde estrade, ili  oni koji  ni o čemu pojma nemaju, a izgledaju kao  bezbojne   lutke,  dojučerašnji  mesari,  konobari, sitni ili krupni  trgovci i  ini,  protiv  kojih  ja  lično  nemam  ništa, ali imam  gledano sa moralne,  ljudske strane.  To su oni među  nama koji   sami  ne   znaju  šta sve imaju, a ne znaju šta  i  koliko  ne  znaju,  a  kad  se  sve  sabere  mjesečno  dobijaju   po    desetak i  više hiljada KM.  I traže još.  Za  šta?  Za  ništa.!

Svaki  Evro koji se izdvoji  da u Banja Luku  dođe neki  stručnjak  svjetskog glasa  - jeste Evro za znanje, napredak i uspjeh. Svaki Evro koji država izdvoji da poveća plate onima, koji svakodnevno  spasavaju  živote  ljudi  (život moga  sina prva je spasila mlada ljekarka Hitne  pomoći u Banja Luci, koja  je u  dva sata poslije  ponoći, prepoznala   simptome opasne   bolesti  i uputuila ga na Kliniku) da ih pošalje na   usavršavanje  u  inostranstvo  -  uložen  je u budućnost  i grada  i Republike i odvratiće ih,  možda da  odu  tamo  gdje  se znanje  cijeni i adekvatno plaća.

A to,  očigledno,  nismo mi.  Stoga još  jedna latinska sentenca:

“Što nije potrebno, to je skupo“.  (Quod  non opus  est, carum est.)

Prenošenje blogova i tekstova sa portala Frontal dozvoljeno je nakon isteka 48 časova od objave bloga ili uz pismeno odobrenje redakcije