Свакога дана, у сваком погледу, Миле и његова Влада ме све више одушевљавају...

Јер је просто невјероватно чега се све неће досјетити како би вук остао сит а овце и даље остале доступне и на броју.

И како се увијек досјете нечега чега овдашњи Власи никако не могу да се досјете, нарочито у изборним годинама.

Тако су се ове године досјетили да већ традиционалном „недавању“ Републике Српске из својих руку додају и мало економско-социјалног гарнирунга.

Јер, овогодишњи предизборни специјалитет „моје куће“ представља и овај најновији кредит за самозапошљавање бораца.

И на овом рјешењу им скидам капу...покорно, како то треба и како се то мора..

Јер, ко би се сада бактао са борцима и Ћургузом, вазда спремним да се за пролазак миле Владе попне и на Љубин Гроб...

Боље је то овако, баш као у оном старом вицу у којем Стаљину објашњавају да народну перад не хране житом, већ свакој коки дадну новчић да сама себи купи шта јој срце иште.

С тим да се нашим борачким кокама ова средства не дају неповратно...јер наша борачка кока у догледно вријеме има да врати оно што је позобала, па још и са каматом приде.

И нека се тако сама самозапосли...ма шта се под тим подразумијевало...од покушаја да се са том цркавицом ухвати у давно успостављено бизнис-коло до далеко извјеснијег рјешења према којем та средства, уложена на „право мјесто“, воде и до државних јасала...а чиме би се затворило и коло познато под именом „кружење капитала“.

Зато очекујем да се ускоро појаве и нове варијанте овог епохалног изума, као што су кредити за самолијечење, самопензионисање, саморађање, па чак и кредити за самоубиства...

Слична рјешења очекујем и за традиционалне облике предизборне кампање: умјесто комада прасетине и боце млаког пива, бирачима би се могли доставити и одговарајући ваучери на одређену количину ића и пића у стриктно одређеним објектима, уз наплату трошкова есцајга и амбалаже, за покриће пословног ризика...

А обезбијеђено је и нових пет милиона разлога за медијске хвалоспјеве оваквим иницијативама.

Истина, за већ традиционалних пет милиона помоћи медијима, овога пута је строго испоштована тендерска процедура: наиме, рок за подношење захтјева се, случајно или не, подудара са завршетком предизборне кампање.

Сасвим довољно времена да се сирота опозиција за то вријеме у медијима мрцвари популарним питањем шта то она, за разлику од власти, нуди ?

И да се при томе ни под разно не прихвата одговор према којем се нуди нека потпуно друга, и (ваљда?) нормалнија ситуација, која подразумијева да се власт и према тржишно оријентисаним медијима односи исто као и према тржишно оријентисаним „Фруктонама“, „Новотексима“ и сличнима, којима се поручује да сами себи тржишну срећу граде, и да зато немају шта да траже испред Зграде Владе...

Важно је да се нуди...па макар на крају сви ми због тога завршили као присилни нудисти.