Kako se Srbija primiče vratima Brisela, pred nju se postavljaju sve kompleksniji zahtevi. Osim uvođenja sankcija Rusiji, koje iako se o njima govori još nisu na dnevnom redu, zvanični Beograd će pre pristupanja EU morati da stavi van snage sve potpisane sporazume o slobodnoj trgovini.

Takvi sporazumi sklopljeni su Kazahstanom, Turskom i Belorusijom, ali će najveći problem biti onaj koji je potpisan sa Ruskom Federacijom, jer je obim trgovine sa tom državom u poređenju sa preostale tri i najveći. I ne samo to. Ukidanje tog sporazuma moglo bi da ostavi i političke posledice po odnose dve države.

Ekonomista Ljubomir Madžar smatra da je taj uslov EU veoma težak i ozbiljan za Srbiju, naročito što iz Rusije uvozimo gas.

- To nam je veoma važan izvor snadbevanja. Što se tiče ostalih država, tu ne bi trebalo da osetimo neke posledice. EU ima svoju politiku i ovaj uslov ne važi samo za Srbiju. Isti slučaj je bio i sa ostalim državama koje su u međuvremenu postale članice. Naš strateški cilj je da postanemo deo Unije i moramo to da prihvatimo - navodi za "Blic" Madžar.

Sporazum sa Rusima Srbija inače često koristi kao adut za privlačenje stranih investicija, s obzirom da slobodnu trgovinu sa Ruskom Federacijom, osim bivših sovjetskih republika, nema više nijedna zemlja na svetu. Ipak, u Vladi kažu da će uprkos njegovom ukidanju Srbija ulaskom u EU biti na dobitku.

Ljajić: Benefiti će biti veći kad uđemo u EU

Nadležni ministar trgovine Rasim Ljajić kaže da će sporazumi o slobodnoj trgovini koje smo potpisali sa Rusijom, Belorusijom, Turskom i Kazahstanom biti na snazi sve do momenta ulaska Srbije u EU.

- Kada uđemo u Uniju, oni se brišu, a važe oni koje je sklopio Brisel. Na primer, sa Južnom Korejom, a vode se pregovori da takav sporazum bude potpisan sa SAD-om. Benefiti koje ćemo ostvariti ulaskom u EU su daleko veći od ovih koje imamo sa sporazumima koje smo potpisali sa pomenute četiri države. Do našeg punopravnog članstva, srpski privrednici će iskoristiti vreme za stvaranje trajnih veza i odnosa - objašnjava za "Blic" Ljajić.

Bez GMO proizvoda nema EU

Za vlasti u Srbiji možda će veći problem biti ozakonjenje prometa GMO proizvoda na srpskom tržištu. Naime, to je uslov za pristupanje Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO), a nijedna država do danas nije ušla u EU a da prethodno nije postala član STO.

Dobro obavešteni sagovornik "Blica" navodi da je uvođenje GMO proizvoda "nešto što mora da se uradi".

- Dakle, moraćemo iz zakona da izbacimo rečenicu u kojoj stoji da je zabranjen promet takvih proizvoda. Srbiji je iz EU poručeno da može postavljati kakve god hoće uslove za njihovu prodaju, pa i da budu toliko strogi da njihov promet postane nemoguć. Važno je samo da se reč "zabranjen" izbaci iz važegićih propisa - kaže naš izvor.

EU: Srbija mora da dozvoli promet GMO

On objašnjava da se sa STO vode pregovori na dva nivoa - multilateralno, kojim se utvrđuje da li su važeći zakoni u skladu sa principima ove organizacije. Upravo u tim pregovorima insistira se na dozvoli promenta GMO proizvoda.

Problemi sa SAD, Rusijom, Ukrajinom i Brazilom

Takođe, vode se i bilateralni pregovori, gde države članica STO mogu da postavljaju svoje uslove.

- Dosta toga je Srbija već ispregovarala. Uslove još imaju Amerika, Brazil, Rusija i Ukrajina - kaže sagovornik "Blica".

On navodi da SAD ima nekoliko uslova, ali bi na njih "zaboravili, ukoliko Srbija ukine zabranu na prodaju GMO". Prema našim informacijama, Brazil želi da poveća kvotu za uvoz živinskog mesa iz te države, dok Rusi žele da znaju koja će pravila važiti kada Sporazum o slobodnoj trgovini između dve zemlje bude stavljen van snage.

- Najveći problem prave Ukrajinci, koji su Crnu Goru uslovljavali čak tri godine. Oni imaju niz uslova, među kojima je da sada sa njim potpišemo sporazum o slobodnoj trgovini. To nama ne odgovara jer se njihova privreda oslanja na poljoprivredu i mogli bismo tako ugroziti domaće proizvođače - navodi naš izvor.

Korist od poglavlja 30

Uprkos svemu ovome, Sena Marić iz Centra za evropske politike navodi da je poglavlje 30 od velikog značaja za srpsku privredu.

- Srbija će postati deo jedinstvene carinske unije i zajedničkog tržišta EU, najveće globalne trgovinske sile danas. Usklađivanjem sa pravnim tekovinama u ovoj oblasti i pristupanjem EU, Srbija će unaprediti svoju pregovaračku poziciju na globalnim tržištima i biće zaštićena od nelojalne konkurencije - navela je Marićeva i dodala da će koristi biti višestruke i za obične građane.

- Direktno će se odraziti na povećanje ekonomske moći zemlje i životni standard građana, poboljšaće se institucionalna sigurnost i smanjiti rizik zemlje za investitore. To će na duži rok dovesti do povećanja konkurentnosti srpskih kompanija i omogućiti privlačenje investicija - rekla je Marićeva.

Izvor: blic