Предсједнички кандидат СРС др. Војислав Шешељ, иако за члана ове странке необично миран и тих човјек, истиче да иде на побједу и да је поносан што га је лично Шешељ предложио за кандидата

Разговарао: Марко Шикуљак

Са којим програмом ћете изаћи пред бираче?

Детаље нашег програма ћемо још дефинисати, али треба знати да је предсједник републике први грађанин и треба да стане у заштиту сваког грађанина, али нажалост до сада предсједник Републике се бавио грађанима који су већ добро живјели и који су успјешни, док су они у најлошијој ситуацији морали да штрајкују глађу да би изборили своја права.
Оно за шта се моја странка залаже је да ојачамо капацитете институција Републике Српске, често смо спомињали као мото – ради, штеди, инвестирај, и да сами стекнемо неку моћ и социјалну сигурност.

Какав резултат очекујете?

Сваки кандидат очекује да је способан да побиједи. Свјесни смо утицаја и медија и других странака, али ја ни једном момента не сумњам да не могу да побиједим на овим изборима. За мене је велики изазов што ме је предсједник Шешељ позвао и предложио за кандидата, и да он вјерује да могу остварити добар резултат, а затим је његов приједлог прошао све предвиђене страначке органе.

Шта је ваша предност у односу на остале?

Највише се поносим што сам показао грађанима да можеш бити у политици а да се не обогатиш на неки волшебан и криминалан начин. На овим изборима учествују и они који имају кривичне пријаве или су учествовали у криминалним радњама. У политици сам од 1993, године, а 1997. сам први пут изабран за одборника у СО Бијељина. Други мандат сам добио 2004. и након тога изабран за предсједника СО Бијељинa, а након избора 2008. поново сам на тој функцији. Учесник сам рата у којем сам и рањен и имам статус РВИ. Дуже времена са успјехом водио сам и своју приватну фирму.

На који начин је могуће ојачати привреду у Српској, и то самостално како сматрате да је потребно?

У наредном периоду мора што више да се ради на јавно-приватном партнерству, јер се показало да су јако успјешни пројекти у којима се може контролисати јавни интерес а приватник тежи да у њима што ефикасније оствари добит. Ми смо имали неколико пројеката као што су гасификација и топлификација у Бијељини, затим прављење малих хидроелектрана, али са свим тиме се касни. Неки процеси трају по 4-5 година, као топлификација у Бијељини, гдје се чека да се Влада смилује да да одобрење за пројекат.

Шта замјерате актуелној власти?

Република Српска је претворена у партијску државу, сад је то држава СНСД, раније је то била СДС. На крају се избори сведу на једну пијацу, куповину. Најјаче странке су преко парламента и изборне комисије уредиле да кампања траје мјесец дана, јер толико им је довољно да покупују и медије и бираче, јер могу да потроше и више новца него што је то дозвољено. Изгледа је свима у интересу да има што више незапослених и сиромашних, да би се њима могло манипулисати. Такође, пројекти са Штрабагом и Чезом и низ сличних су пропали. Средства од продаје Телекома су потрошена на манипулације пред изборе и куповину медија, а не на изградњу нових привредних субјеката.

С обзиром на критике власти, да ли те улазили у разговоре са опозицијом која се групише у одређене блокове?

Нико од њих није планирао неке промјене. Сви су имали прилику да нешто ураде. За вријеме власти ПДП, Михајличиних радикала и СДС, такође је била стагнација, највише преноса овлаштења на ниво БиХ, увођење тог фамозног ПДВ без диференцијалних стопа. Mоја странка је једина била против јединствене стопе. А показало се да овде не постоје блокови, већ су то само појединачне подршке, нема заједничких листа.

Многи вашу кандидатуру процијенили као помоћ Милораду Додику, да би сте одвукли гласаче Огњена Тадића?

Никоме не помажемо ни не одмажемо. Свака озбиљна странка има свог кандидата и нуди нешто другачије. Ми на изборе идемо са јасном диференцијацијом и од једног и од другог кандидата.

Да радикали немају предсједничког кандидата, као што немате за предсједништво БиХ, или да постоји други круг, кога би сте подржали, Додика или Тадића?

Не би ни једног. Не сматрамо да Додик са понашањем које је имао раније заслужује да буде предсједник Републике Српске. Исто тако, ни Огњен Тадић, који је више пута мијењао политичку опцију, јер кад човјек тако мијења политичке ставове, слично може учинити и као предсједник.

Да ли ћете неког подржати кандидата за предсједништво БиХ из реда српског народа?

Немамо кандидата јер постоји дискриминаторска одлука да се за кандидатуру треба уплатити 15.000 марака, буквално се избори праве само за богате. За остале нивое је потребно 10.000, само је издвојено предсједништво гдје треба уплатити више него за све остале нивое. Нећемо подржати никог, одлуку можемо донијети пред изборе, али мислим да се нећемо одређивати ни за кога.

Из СРС је најављено да је најбоље рјешење национална влада. Ако постанете предсједник, од кога ћете тражити подршку за владу националног јединства?

Мандат се даје ономе ко може да обезбиједи скупштинску већину и странци која има највише посланика. Ми смо и прије заговарали владу националног јединства, али о томе нисмо калкулисали прије избора, већ после избора. Увијек смо нудили да странке којима народ да повјерење, формирају националну владу или да се сложе око кључних питања.

Ако критикујете и једне и друге, са ким онда направити владу националног јединства?

Ми не критикујемо појединце, већ њихова дјела, погрешне потезе. Указујемо на лоше ствари, и сматрамо да могу да се боље ураде. Када више људи размишља о нечему, та ствар се може боље урадити. Рецимо, народ ни о једном потезу није питан, ни референдумом ни на други начин, да ли су за пренос надлежности са нивоа републике српске на БиХ или за улазак у НАТО. Око таквих питања се мора постићи национално јединство.

Какав је садашњи однос СРС са СНСД? Евидентно је да је број критика ка њима мањи, и да за њега не говорите да је издајник, већ да је његова политика у служби очувања РС?

Ту се није промијенила Српска радикална странка, већ Милорад Додик. Од човјека који је био спреман да угрози све националне интересе постао је српски националиста. Некада је био миљеник муслиманских политичара, уз њихову помоћ је изабран за премијера када је имао само два посланика, а сада са њима има највише сукоба. Чињеница да се његова политика промијенила, више не подржава потезе које повлачи високи представник.

Али критиковали сте га оштро кад је заговарао трећи ентитет, од тада се није оградио од тога, а добио је вашу подршку?

Оно у чему га увијек подржавамо је у очувању институције Републике Српске. Истина је да Додик покушава да приближи Србе и Хрвате, јер имамо мање међусобних спорова. Колико ће то бити добро за Србе, не знамо. За нас је веома битно да немамо сукоба са осталим народима, али често је то посљедица понашања међународне заједнице.

Радикале сви посматрају кроз Велику Србију, а какав је однос те странке према другим народима?

Нама је национални интерес увијек у првом плану, али никада на штету других народа. Наши политички противници су нам замјерали када смо имали припаднике других народа на листама, и када смо први отишли да одамо поштовање жртвама у Сребреници. Ми смо то урадили на нормалан људски начин, без жеље да се то рекламира. То је урађено уз знање др. Војислава Шешеља, који је тај злочин давно осудио, али га не прихватамо као геноцид, већ злочин појединаца и увијек истичемо да је то и посљедица муслиманских и Орићевих злочина. И прије почетка сукоба Шешељ је увијек говорио да су Срби и муслимани увијек могли да живе заједно, али многи су мислили да су паметнији, и ставили су се изнад народа, и српског, и хрватског и муслиманског.

Какав утицај може имати повратак Војислава Шешеља на политичку сцену у РС?

За нас је најбитније да др Војислав Шешељ докаже да нико од радикала није починио ни један злочин, јер њему се на терет стављају злочини који се тичу било којег србина учесника у сукобима а који су обухваћени оптужницом против њега. Наравно, повратак др Војислава Шешеља би био велики подстрек за нашу странку, јер сматрамо да један такав политичар недостаје српском народу, јер је показао да је једини политичар који је имао визију и осјећај шта је најбоље за српски народ.

Какав је однос СРС према ЕУ?

15 година након рата ми нисмо много одмакли од послијератног стања, а међународној заједници је у интересу да се ми што више задужујемо, док нам политичари своју неспособност прикривају вјечитом причом о уласку у ЕУ. ЕУ је за нас имагинарна, тражи се да се одрекнемо нашег дијела суверенитета, а ни тада нам не гарантује улазак у ЕУ и бољи живот. Ми морамо ојачати сами нашу привреду и наше институције, и тада ће нама Европа сама отворити врата. Широј јавности није познато да ми немамо приступ европским фондовима о којима се толико прича, јер смо у фази кад можемо кандидовати само пројекте прекограничне сарадње, културе, и неким другим пројектима које нису пресудне за егзистенцију. Наравно, све што је добро у Европи треба да прихватимо, али не можемо све прихватити а приори, као нпр. споразум ЦЕФТА који је у великој мјери угушио нашу пољопривредну производњу