Коначно се десило и то. Бања Лука има свој први хостел, а његова директорица нам је рекла нешто више о томе.

Својевремено, у студентским данима, набиједио сам један вршњачки пар из Њемачке да оду и посјете још једну престоницу у БиХ, када су већ на пропутовању по бившој СФРЈ. Успут им је... Када смо се касније чули, рекли су ми да је „град заиста лијеп и све то, али су се провели као бос по трњу“.

Испоставило се да у Бањој Луци нијесу могли наћи преноћиште по мјери оних који са собом носе шатор, авантуристички дух и жељу да нешто науче, па то своје знање однесу у матичну им земљу. У хотелу гдје су одсјели (да га не именујемо), одрали су их тако да им је посјета главном граду РС присјела...

Тешко да су Бању Луку препоручили неким земљацима, који су „извидница“ туристичких дестинација и који, како то наши градски оци воле рећи, заиста јесу „амбасадори и гласници града на Врбасу“ у иностранству. За њима долазе њихови родитељи, рођаци и уопште екипа са дубљим џепом.

То је, наравно, један од главних разлога наше изолације и непознатости. Поред прошлогодишњег вишемилионског (ваљда није било 10) износа за такмичење у сплаварењу (тзв. рафтинг), никоме није пало на памет да у Бањој Луци направи стални камп са туш кабинама, фрижидерима, прикључцима за струју и слично; или да субвенционише приступачне хостеле у којима би и у хладнијим мјесецима могли одсјести млади људи.

И овај пут иницијатива у том смјеру иде од самониклих изданака, те смо замолили Јелену да нам каже нешто више о хостелу Градски осмијех (City smile), којем је сувласница заједно са сестром Јованом Лемез.

Откуд идеја да ваше улагање буде баш у хостел, а не у нешто друго што би донијело профит?

Откуд вама да се данас може стећи баш неки "профити'' у РС? Не сматрате да је нама, обичним смртницима, остало толико да можемо само да имамо хоби и обавезу, уз дужно поштовање према оним људима који на рад нису навикли.

Први БЛ-хостел је прекјуче почео са радом, да ли је угостио икога?

Први хостел је отпочео са радом и, искрена да будем, угостио све пријатеље и људе добре воље, који су нас подржали са многим својим идејама и реализацијама. При том нисмо наплаћивали услуге смјештаја, тј. ноћења.

Поносни само на све људе који су нас подржали и најмање што смо могли, јесте то да их све домаћински дочекамо и угостимо и да представимо прави осмијех града на Врбасу...

Који су најважнији разлози због којих ће неко отићи у ваш хостел, а не у класичне хотеле?

Разлог забог ког неко треба да посјети нас, а не неког другог, јесте да види услуге ноћења тј. хотела или мотела. Уз то, довољно је да се подсјетимо на причу о рецесији и неусловима у којима данас живи, тј. преживљава, омладина РС.

Изјавивши ово, дајем акценат на сву популацију која жели да се и даље слободно креће, дружи и обилази све културне или неке друге знаменитости у нашем граду, те да пружимо прилику свијету и Европи да осјете наше гостпримство, дошавши свако својим добром у Бању Луку.

Цијене смјештаја су приступачне свима и то је апслолутно тежиште ове приче коју смо започели. Услуга ноћења је код нас 11 еура (са урачунатом боравишном таксом), док се за групе одобравају и попусти.

Шта су даљи приоритети и планови?

Тренутни капацитет Хостела Сити Смајл је 20 лежајева, тачније четири прозрачне собе , три купатила, одвојен тоалет, тераса за сваки вид опуштања, дневна соба са приступом интернету, могућношћу праћења тв-програма, чајна кухиња и условима за оспособљавање још лежећих мјеста.

Уложено је доста труда, енергије, средстава, да се објекат доведе у намјенску функцију. Свакако, постоје планови о отварању истог на некој другој локацији у граду, али исто тако и срдачан осмијех свима који ће кренути нашим стопама.

Какви тржишни услови су неопходни да би ваш хостел постао претијесан и отворила се потреба за још једним? Очекујете ли проблеме са конкуренцијом?

Ми немамо конкуренције, јер ту смо сви да се изборимо да овај град да свој максимум у сваком смислу те ријечи. Ја ћу радо својим будућим колегама послати сваког госта који не буде имао прилику да се смјести у нашем дому.

Ту смо да се помажемо, битно је хтјети радити, посла има за све...


Питао: Дани(ј)ел Симић