"Јадовно" је био један од усташких логора у којем је у току Другог свјетског рата побијено преко четрдесет хиљада Срба.

Разговарала: Маја Благојевић

Након 69 година прећуткивања злочина начињених углавном над Србима, у усташком логору "Јадовно", потомци жртава дочекали су афирмацију истине уз присуство хрватског предсједника др Иве Јосиповића, као и бројних српских политичких званичника, те је обиљежен први званичан Дан сјећања на жртве овог логора. Иницијатор Дана сјећања на жртве логора "Јадовно" је Удружења потомака и поштовалаца жртава овог усташког логора, "Јадовно 1941.". Тим поводом разговарали смо са председником удружења, господином Душаном Басташићем.

Господине Басташићу, како генерално оцјењујете прво обиљежавање Дана сјећања на жртве комплекса усташких логора "Јадовно"?

Послије 69 година, прво обиљежавање, то много говори о томе да је истина о Јадовну 1941. успјешно скривана, због различитих интереса, како оних у Другом свјетском рату, тако и оних између два рата. Ми смо свјесни тог континуираног скривања истине, али ево, прије мјесец дана установљен је 24. 6. као званичан дан сјећанаја на жртве логора "Јадовно" и тај датум је уврштен у календаре низа институција у Републици Српској, Србији, па и шире.

На овом мјесту ће породице и поштоваоци жртава моћи запалити свијеће и поклонити се жртвама, затим је могућа и изградња нових спомен обиљежја.

Обиљежавање овог првог Дана сјећања на жртве логора "Јадовно" протекло је изнад очекивања.

Како сте задовољни реакцијама српских званичника, какав је био њихов одзив?

Чињеница је да је господин Додик послао писмо подршке што нам много значи. Као изасланих предсједника Владе РС био је његов савјетник, господин Саво Лончар, којем се такође захваљујемо.

Један од главних савјетника господина Тадића, Младен Ђорђевић, такође се одазвао нашем позиву. Била је ту и мајка предсједника Тадића, чији је отац Страхиња Кићуновић један од жртава логора "Јадовно". Тако да се свима захваљујем на одзиву и подршци.

Јесте ли задовољни иступом Иве Јосиповића и како гледате на тај чин?

Ја сам поћашћен тиме што је предсједник Хрватске уважио наш позив и присуствовао, а самим тим нас и подржао. У свом говору рекао је како овај злочин над 40 хиљада људи, како је сам рекао, који нису били фашисти, већ сељаци на превару изведени из својих топлих кућа, није адекватно валоризован.

Такође је обећао да спомен подручје Јадовно, као спомен подручја Шаранова јама и Слана на Пагу, ускоро више неће бити девастирана и запуштена, те обећао обнову споменика. Захваљујем се господину Јосиповићу што је присуствовао на парастосу жртвама и положио вијенце изнад обновљене спомен плоче.

Очекујете ли помоћ влада Републике Српске и Србије и има ли неких најава, са те стране?

Наше у дружење постоји шест мјесеци и нисмо аплицирали за помоћ, изузев пар писама послатих одређеним институцијама, али смо за почетак хтјели да нешто урадимо властитим снагама, па смо очекивали да ће то препознати владе Српске и Србије, да је оваква једна грађанска иницијатива резултитрала оваким једним догађајем, који је ширег значаја од локалног, да ће то препознати и да ће нам помоћи у будућим пројектима.

Какви су даљи планови удружења "Јадовно 1941."?

Недавно је у Аушвицу промовисана књига, научни рад на тему Јадовно, једне наше историчарке из Бање Луке.

Наш сљедећи пројекат је да се уради књига о логорима Слана и Метајна на Пагу, да то ураде историчари и да буде релевантно и референтно, пошто тако нешто о овим логорима не постоји.

Такође радимо и један документарни филм у копродукцији са РТРС. Такође тражимо од хрвстских власти да профункционишу та спомен подручја, усмислу да се формирају одбори који би радили на уређењу и обиљежавању ових подручја, а такође би радили на уређењу девастираног у протеклом рату, те на уређењу сасвим нових меморијалних цјелина које сада ни не постоје.

Ту је и један велики пројекат а то је допуњавање привременог пописа, на том попису је 10.502 жртве и ми у сарадњи са Удружењм жртава геноцида из Бограда, користећи њихове спискове, свакодневно настојимо да допунимо тај списак. Тај попис је урадио професор Ђуро Затезало, престао је са радом 1991. године, кад је почео рат

и није стигао да попише оних 40.123 жртве. Тако је један од наших пројеката и коначан списак.