БЕОГРАД - Човјек којег је генерал Ратко Младић у својим дневницима означио као "Земљак" или "Крајишник" и за кога је навео да му је пренио сазнања о убицама новинарке Даде Вујасиновић, потврдио је аутентичност записа из Младићевих дневника.

"Земљак" је за београдску "Политику", која га је пронашла у Бијељини и за коју је пристао да анонимно говори, потврдио да је 25. октобра 1994. године у Бањи Дворови податке дао генералу Младићу, који их је уписао у свој дневник.

Он је навео да је у то вријеме радио у безбједносним структурама Републике Српске и да се са Младићем састајао неколико пута.

Тог дана, како је навео, разговарали су и о смрти кћерке Ратка Младића, за коју је он тврдио да је убијена.

"Током тог састанка, Младић је и заплакао", рекао је анонимни саговорник "Политике".

Он је навео да је добио оперативни податак да су Вујасиновићеву убили Горан Вуковић Мајмун и Душко Маловић, али није могао више ништа о томе да каже, истичући како је "много времена прошло од када се то десило".

"Земљак" је навео да о тој информацији не постоје никакви писани трагови, јер је "то било вријеме рата" и објаснио да је и све што је лично биљежио у то вријеме уништио из безбједносних разлога.

Он је рекао да, осим Младићу, никоме није говорио о информацији о убицама Вујасиновићеве, јер је сматрао да би тиме угрожио и свој живот.

"Ако јавим, убио сам себе. Била су опасна времена. Имали смо ми и шокантне оперативне податке о мотивима за убиство Жељка Ражнатовића Аркана. Обавијестио сам о томе начелника Државне безбједности. Он ми је рекао да направим службену биљешку. Одговорио сам му да је он сам напише ако хоће", рекао је "Земљак".

"Политика" наводи да су Вуковић и Маловић, за које је анонимни извор листа навео да су убице Вујасиновићеве, ликвидирани у центру Београда 12. децембра 1994. док су улазили у кола.

Вуковић је био познат као убица Љубе Земунца, али и као вођа "вождовачког клана" који је у то вријеме важио за најјачи у Београду.

Вуковић је, како се говорило, први јавно објелоданио да неки људи из полиције раде с дрогом, што би се могло сматрати и узроком његове ликвидације, а послије његове смрти, за веома кратко вријеме поубијани су бројни припадници "вождовачког клана", наводи лист.

Дада Вујасиновић је у једном тексту цитирала Горана Вуковића Мајмуна који је Аркана описао као вјештог и способног убицу.

Вујасиновићева је пронађена је мртва у свом стану у Београду 9. априла 1994. године, а утврђено је да је смрт наступила дан раније, док је у званичној верзији наведено да је извршила самоубиство пуцњем из пушке.

Њена смрт је оквалификована као убиство и након неколико истрага у протеклих 15 година када је урађен низ противрјечних медицинских и балистичких анализа, а преокрет је изазван налазом и мишљењем балистичара Владе Костића, у мају 2008. године, који је установио "да је смрт Даде највероватније узрокована деловањем друге особе, те да је вероватно реч о убиству".

Каријеру Даде Вујасиновић обиљежиле су ризичне теме. Писала је о ратним профитерима, звучним именима мафије и бавила се истраживањем многих неразјашњених убистава деведесетих година у Београду.