Интер се пласирао у финале Лиге шампиона јер је против Барселоне на Камп Ноу успио да сачува предност 3:1 из првог меча и упркос поразу од 1:0 прође даље.

Једини погодак на утакмици постигао је Џерар Пике у 84. минуту. Интер је од 28. минута играо без искљученог Тијага Моте, а Барса је прије гола имала само двије праве прилике – Меси у првом полувремену и Бојан Кркић два минута прије гола. До краја су Ћави и Меси покушали ударцима са дистанце, али Интер је одолио.

Интер је у меч ушао са јасном одбрамбеном оријентацијом, а на напад нису обраћали превише пажње, чак ни из контри.

Барселона је потпуно контролисала средину терена, одбрaмабена линија била је највећим дијелом меча на центру терена, али ’неразури’ су свјесно препустили тај дио игралишта Каталонцима вјерујући да су довољно концентрисани и организовани да дуго одолијевају атацима домаћих.

Прије искључена Моте Барса је имала двије солидне прилике преко Педра, али већину додавања у простор и у казнени простор Интерова одбрамбена линија правовремено сјекла.

У 28. минуту Тијаго Мота је зарадио црвени картон јер је градећи лопту по лицу закачио Бускеца. Фудбалер Барсе је помало театрално пао јер се чинило да контакт, иако неоспоран, није био толико снажан, али то је било довољно за судију Де Блекереа да покаже Бразилцу директни црвени картон, иако је већ имао жути.

После искључења ситуација на терену није се драстично промијенила – Барса је и даље углавном јалово нападала, а Интер није имао намјеру ни да се потруди да направи контру.

Најбољу прилику у првом дијелу игре имао је Меси, када је одлично шутирао са ивице казненог простора у 33. минуту, али је голман гостију Жулио Цезар врховима прстију избио лопту у корнер.

Тренер домаћих Гвардиола на полувремену је увео у игру Максвела, асистента за гол на првом мечу, али то није имало неког нарочитог ефекта, као ни две потоње измене у 63-64. минуту (Бојан уместо Ибрахимовића, Хефрен уместо Бускеца).

Играчи Барсе су комбиновали у недоглед око казненог простора, али у исти никако нису успевали да уђу. Интер је одличном кретњом у одбрани успио тотално да покрије средину, а оно мало простора што је остајало по боку Хефрен и са десне стране Алвеш и Педро нису умјели да искористе на прави начин.

На идеалну шансу за гол чекало се до 82. минута – Меси је у Ћавијевом маниру послао лопту са 20-ак метара ка Бојану, Луцио је закаснио, а центарфор Барсе је са 6-7м главом послао лопту који центиметар поред гола.

Само два минута касније Каталонци стижу до толико жељеног гола – Ћави је послао лопту до Пикеа, који се хладнокрвно окренуо пустивши Кордобу и голмана Цезара да ’пролете’ прије него што је послао лопту у празан гол. Поновљени снимак показао је да је Пике вјероватно био у офсајд позицији, а у најбољем случају у линији са последњим играчем одбране Интера.

Барса је који минут касније оштећена јер је судија показао да је Туре играо руком, а акција која је неоправдано прекинута завршена је Кркићевим поготком. До краја утакмице Ћави и Меси су шутирали са дистанце, али је Жулио Цезар оба пута био прибран и ’неразури’ су се заслужено пласирали у финале.

Интер ће 22. маја на Сантијаго Бернабеу са Бајерном играти први меч за титулу првака Европе још од 1972. године. Биће то укупно шести меч Интера за европску круну, а до сада су прваци Европе били два пута.