Цртање je некад било, а и данас често јесте омиљена дјечија занимација. Зато немојте почињати причу о томе, како је "Живјеће стрип" правилан наслов.

Да ли због најсликовитијег начина изражавања креативности, а дјеца воле слике, или употребе боја, које на дјечију машту дјелују стимулативно, ако се неко заљуби у цртеже и цртање као мали, готово па сигурно ће се сусрести са стрипом у животу. Било само као читалац или као стваралац.

Разговарао: Жељко Свитлица

Стрип није само привлачан због цртања. Многи су почели да купују и читају због занимања за, рецимо, неки историјски период, или фантастични свијет који је тема стрипа, па је, на примјер – интересовање за америчке домородце, историју и оно што зовемо ''дивљи запад'', љубитеља стрипа неминовно упознавало са Загором, Блеком,Текс Вилером и осталим популарним ликовима.

Јунаке ''Алан Форда'', који неће престати да буде култ на овим просторима, су људи читали због духа и сјајног хумора који тај стрип носи, а којем опет много доприноси превод на језик на којем се чита, атмосфера и ''вријеме и простор'' у које је радња смјештена, ма колико те двије категорије у стрипу биле измишљена и измаштана ствар.

Измишљени или не, многи стрип јунацу су постали јунаци заувијек, успјевши да живе независно од оних који су их створили. Колико год ове ријечи асоцирале на Корта Малтезеа, не мисли се само на њега - ''човјека за сва времена'' - који је свакако постао симбол који остаје утиснут у насљеђу људског духа и културе (на граници популарне), потпуно одвојен од Хуга Прата, оног који га је ''нацртао''

Стрип је постао дио културе и на нашим просторима, посебно популаран осамдесетих година прошлог вијека, а жив је и данас.

Доказ тог живота је и Салон стрипа у Лакташима, који је доживио већ трећу години своје мисије очувања и популаризације стрипа на овим просторима.

Почео је у петак у 13.25 часова, у ''Центру за културу и образовање'', када је започето дружење, школа цртања, изложба и све што прати овај догађај, а званично је отворен исте вечери у 20 часова.

Милорад Вицановић Маза, стрип аутор из Лакташа, најзаслужнији је што постоји Салон стрипа у Лакташима, манифестација која траје три дана, већ трећу годину.

О ситуацији у свијету стрипаџија и стрипа у нашем најближем окружењу, Вицановић каже:

-Она је једним дијелом, захваљујући овом салону и ангажовању пар људи из цијеле БиХ у некој благој узлазној путањи, али још увијек на нивоу једног великог ентузијазма и љубави за стрипом, која је наравно потребна да би се било шта од тога направило.

Треба да радује чињеница да се доста младих интересује за цртање и за стрип и појава једне школе стрипа у Бањој Луци представља позитиван помак. Такође, треба споменути да и у Новом Граду има школа стрипа, ако говоримо, дакле конкретно о РС.

У ФБиХ ми није скроз позната ситуација што се тиче стрипа, али мислим да има једна школа стрипа у Сарајеву.

Углавном, лагано се сцена буди, али људима фали могућност објављивања својих радова као један вид мотивације, тако да нам за сад остају фестивали и салони стрипа у окружењу.

Стрип сцена у окружењу?

-Србијанска сцена је веома је веома јака и жива. Они имају и више издавача, који додуше издају махом страна издања, али се ствара једна читалачка навика и хвата се прикључак са свијетом.

Хрватска има један изузетно јак фестивал у Макарској који је међународног карактера.

Све показује неке знаке опоравка. Не сматрамо да ће се поновити оне ''златне Осамдесете'', али за разлику од тог времена имамо ситуацију да један јако велики број људи из Србије и из Хрватске ради за стране издаваче. Док у она времена, када су људи више објављивали него данас, то није био случај.

Појавили су се људи са ових простора који су имена у свјетским оквирима, и овдје у салону сваке године буду два аутора који махом раде за француско тржиште, које би се могло ставити на прво мјесто у свијету стрипа.

Какав је статус стрипа данас када, ако тако о можемо рећи - читање изумире, тачније са читања штампаних форми, све више се прелази на интернет и нове форме објављивања свакојаког садржаја, па и стрипа?

-Навешћу један примјер из Србије: Фирма ''Весели четвртак'' која издаје ''Бонелијева издања'', ако је податак тачан има мјесечни тираж око 20.000 продатих примјерака само једног издања.

Дакле стрип није умро. Они су нашли један шири круг публике.

Други ситуација је у вези са стрип албумима, квалитетнијим, који се далеко теже продају и они су осуђени на људе који су истински заљубљеници у стрип и људе којима није тешко одвојити новац (20, 30 или 50 КМ) за стрип албим, тврдо укоричен који остаје цијели живот.

То су двије тотално различите ситуације, које на неки начин показују да није толико безнадежно стање и мислим да је највише узроковано економском ситуацијом и да нпр. видео игре, телевизија, интернет, нису у толикој мјери утицали на то.

Има стрипа на интернету, али људима који воле стрип не може представљати задовољство прелиставање стрипа на екрану. То је неки увид, али прави доживљај стрипа је штампано издање.

Да ли је Удружења стрип аутора РС формирано или је то још у сфери идеје и намјере?

-За сад би се све могло назвати нашом жељом која није неостварива.Треба се сакупити критична маса људи да би се извршила регистрација удружења. Све то захтијева одређена средства и ником није једноставно то да направи сам. Т

Покушати једноставно оживити ту идеју, да кроз удружење можемо да аплицирамо за одређена средства за пројекте типа овог салона и за издавачке пројекте. Да нешто учинимо и младе људе усмјеримо у креативном смјеру јер је ово један позитиван вид изражавања.

Доста је примјера људи који су прошли кроз школе стрипа,а који су завршили као архитекте или слично и пронашли су се управо кроз то.

У сваком случају не може ништа лоше из тога изаћи.

Чиме се баве стрипаџије иначе?

-Ја имам нормално радно вријеме у фирми, а сво моје слободно вријеме је посвећено стрипу, наравно поред времена које посвећујем породици и обавезама.

Све више улазим у тај, да га назовемо-професионални свијет стрипа-то јестевећ сам у њему, али још увијек успијевам све уклопити са обавезама. Но, стрип тражи комплетног човјека и ту се слободно вријеме увијек своди на прикупљање неких ствари везано за стрип.

Да ли читате стрипове?

-Стрипове скоро да и не читам, јер је овдје једна друга ствар по сриједи: Када се бавите стрипом пажња вам је усмјерена на тражење грешака код других цртача и тако посматрам стрипове. Не стиже се читати.

Вријеме пролази у прикупљању документације везане за стрип, или се гледа неки филм који може служити као референца за нешто што радите. Људи обично нису упознати колико је труда потребно да би настао један стрип.

Колико често се кроз теме које цртачи и сценаристи стрипова обраћују провлаче неке поруке политичке садржине, као у карикатури или неким видовима стваралаштва између карикатуре и стрипа?

-Могуће је, наравно, али је конкретно не спадам у тај профил. Неке ствари тог типа, ако радим и ако би радио, онда би то ишло у форми неког гега или шале јер више волим да се људи забаве и опусте и радиије бих на један духовит начин да нешто пародирам него да покушам откривати неке ''животне истине''.

Можда гријешим, али је да треба да се забављамо уз стрип.

Који је сљедећи догађај који се бави стрипом, а дешава се у блиској будућности?

-Сљедећи догађај овдје је Четврти салон стрипа 2011 (смијех). Што се тиче окружења, прошле године је у Сарајеву у априлу била ''Стрипотека'', пројекат гдје смо сви учествовали. Међутим, њима је већи проблем био око средстава и разумјевања, које ми овдје у Лакташима имамо, тако да догађаја ове године неће бити.

Да ли ће бити каквих изложби, није ми познато.

Недавно је у Приједору била изложба неких значајнијих стрипа аутора, и постоји вјероватноћа да ће се ускоро десити још неке интересантне ствари ове године, али нисам баш укључен и ово је за сад неки максимум ангажовања по том питању, што се тиче мене.

У окружењу сваки мјесец има неки стрип фестивал или неко дешавање и онда обично из мјесеца у јесец вријеме проводимо тако, посјећујући друге салоне и виђајући се са колегама.

У сваком случају, појављује се све више тих манифестација и ситуација постаје све ''живља''.