Фронтал доноси разговор са још једним кандидатом за функцију предсједника РС, овај пут испред Народне демократске странке.

Велики проблем новинарства у Српској, често је и недостатак квалитетних саговорника. Управо због тога, новинари су и створили дежурне психологе, социологе и „независне аналитичаре“, чији је квалитет, нажалост, диспропорционалан квантитету њиховог медијског појављивања.

Разговарао: Рашо Ковачевић

Неко вријеме, мелем за новинарске тастатуре, диктафоне или камере, представљао је универзитетски професор и независни интелектуалац, Емил Влајки.  Ипак, господин Влајки је недавно многе изненадио својом кандидатуром за Предсједника РС, а наше прво питање је било у мисији разоткривања дилеме – медијски трик или вјера у успјех!?

- Ја сам још увијек остао независан интелектуалац и ја нисам члан Народне демократске странке, него сам само њен кандидат за Предсједника РС.

Што се тиче тога, да ли вјерујем у нешто или не, наравно да сам убијеђен да бих могао нешто урадити. То значи да постанем предсједник, а не оно што многи мисле, како ја у ствари, практично циљам на мјесто допредсједника.

То значи да морам испунити неке увјете, које ћу вјероватно до краја овог интервјуа изнијети.

Да ли и у чему гријешим, уколико Вас назовем „српским Комшићем“?

Та се аналогија намеће и то је врло исправно мишљење. И, као што је Комшић добио гласове Бошњака и постао представник Хрвата... До тога аналогија стоји.

Она ипак не стоји, пошто је Комшић свјесно ишао на то да постане хрватски члан предсједништва, а ја се борим за мјесто Предсједника РС, а не за мјесто допредсједника.

Да ли ће се Ваше политичко понашање разликовати у случају да будете изабрани на једну, односно на другу позицију?

Ја нисам homo duplex, дакле нисам двоструки човјек. Ја ћу увијек бити исти, што сам увијек и био.

Према томе, што се мене тиче, ствар је једино у позицији која ми омогућава, већи или мањи утјецај на јавност, на полититички живот итд.

Ту је за мене једна једина разлика у односу на Комшића. Ја ћу остати дјеловати у оквирима Републике Српске и не планирам се играти неког „хрватског члана“. Мени је битно да дјелујем унутар овог ентитета, а у ком својству, то је више техничка, него што је суштинска ствар.

Кажете да Вам је циљ позиција Предсједника РС. Самим тим је и програм који ћете изнијети програм за мјесто Предсједника РС. Уколико будете изабрани на позицију потпредсједника РС, шта планирате учинити на пољу заштите хрватског народа у РС?

Ја ћу се залагати за положај Хрвата у РС и као предсједник, и као допредсједник, и као не-предсједник, или као не-допредсједник.

Прије неколико мјесеци сам објавио један чланак у једним новинама. Дакле, тада се није ни причало, нити размишљало о мојој кандидатури, а није ми било ни у примисли. Углавном, назив тог чланка је „Сваки конститутивни народ треба да има свој ентитет“. Према томе, ја сам се већ онда залагао за право хрватског народа да добије свој ентитет, сматрајући да су они у неравноправном положају у односу на друга два народа.

А уколико се деси неки други проблем, а да при томе будем изабран на позицију допредсједника, ја ћу дјеловати у складу с њим, или што би се оно рекло, у ходу.

Ипак, то ми је најмања преокупација. Пуно више ме преокупира то што има 50-60 посто незапослених у Републици, што нема никаквог економског развоја, нити перспективе.

Иако сте идеолошки најближи кругу опозиције, на изборима ћете се ипак наћи на супротним странама у борби за исто бирачко тијело. Имајући то у виду, да ли мислите да ће Ваша кандидатура погодовати актуелној власти?

Она ће наравно, овако како ви постављате ствари, погодовати актуелној власти, јер ја практично узимам гласове опозиције. То је та математичка рачуница. Али, то нема везе са мојом интенцијом.

Моја интенција је потпуно другачија. Она апсолутно нема везе са политиком. Ако човјек уђе у политику и у политички начин размишљања и дјеловања, онакав какав се сада одвија и какав се до сада одвијао, он је губитник. Према томе, ја као такав не могу имати никакве шансе.

Оно што ја желим да урадим је нешто апсолутно и радикално другачије, а то је револуција. Наравно, не револуција у насилничком смислу те ријечи, него револуција на такав начин да се народу покаже да је досадашња политика и систем политичког дјеловања био овакав како сам га ја описао, дакле разбојнички. У суштини, за кога год да они буду гласали, он ће по природи ствари такав и остати.

Према томе, оно што ћу ја настојати да урадим јесте да народ, или у овом случају бирачи, изгубе све илузије о позицији или опозицији. Дакле, да они почну слиједити нешто сасвим друго, нешто што је везано за њих саме, за народ и за демокрацију. А не за овај систем који неће никоме донијети ништа ново, нити добро.

Према томе, моје ће настојање бити да привучем народ и да он стане иза мене.

На који начин их мислите привући и шта је то посебно ново што Ви доносите?

На то питање вам сада не могу одговорити, али вјерујте ми, имам план.

Да ли то значи да имате неки скривени адут којим ћете изненадити конкуренцију?

Апсолутно тако. Ма, баш ме брига за конкуренцију. Мене то уопће не занима.

Мене занима то да овај народ почне имати неку вјеру у будућност. Да се, ако ништа друго, ослободи глади. Да се може надати неком запослењу и свему ономе што је везано за запослење.

Често апострофирате проблем сиромаштва и тренутно стање у РС оцјењујете дубоко криминализованим. Уставна позиција предсједника Републике је таква да би предсједник требао подстицати стварање климе за ријешавање поменутих проблема. Шта ће по том питању учинити предсједник Емил Влајки?

Емил Влајки ће нешто урадити, ако успије добити иза себе народ. Ако не успије добити иза себе народ, онда ће пуно мање урадити. Можда ћу имати мало већи приступ медијима.

Конкретно, уколико постанете Предсједник РС, шта ћете учинити да се смање сиромаштво и криминал?

Онда, хвала Богу, постоје различити економски модели изласка из кризе, који су се примјењивали у протеклом стољећу, а које ја познајем. Наравно, биће потребна воља људи да буду солидарни између себе, да забораве на све расне, националне и не знам ни ја које више све предрасуде. Да живимо заједно, да имамо повјерења једни у друге, да се надамо нечем бољем и да сви заједнички радимо на нашем бољитку. Нема друге формуле за ову земљу.

Ако се то не деси, онда се ништа добро неће десити. Према томе, ја све бацам на једну карту, а уколико та карта не прође, онда човјек може пробати нешто друго, са неке друге позиције.

Већинско је мишљење да је РС под константним притисцима САД и ЕУ. Колико знам, Ви сте, да тако кажем, и анти-НАТО и анти-ЕУ расположени. У том контексту, на који начин мислите допринијети побољшању политичке климе на овим просторима?

Ја сам анти-НАТО расположен због тога што као грађанин ове земље знам што је НАТО радио. Написао сам и неколико књига о томе.

Углавном, моје је мишљење да би НАТО, прије него што подузме било шта у вези евентуалног пријема БиХ у ту организацију, требао да се извини српском народу. Али и да плати одштету свима онима, које је својим „хуманитарним бомбардирањем“, оштетио.

А с друге стране, постоји неки реалитет који се у појединим тренуцима не може избјећи. Ако се већ мора ући у НАТО, а читава политичка класа је практично за то и већ је тражила приступницу за НАТО, која још само треба да се одобри. У том случају то треба наплатити, што је могуће скупље.

Ја говорим неколико језика и предавао сам на страним универзитетима. Дакле, могу разговарати са представницима Запада, без обзира да ли европског или америчког, а можда бих могао доћи до неког ријешења које би било најбоље за нас.

Најбоље би било када би ова земља, као и Србија, остала неутрална. Дај Боже, ако би се то могло тако уредити. Али, ако се то не може тако урадити, онда то треба наплатити.

Како видите Републику Српску 2014. године, уколико будете и уколико не будете изабрани за Предсједника РС?

Ако будем изабран за предсједника, то ће онда бити народна република.

А ако не будем изабран за предсједника и ако ова земља уђе у НАТО, као што желе све стране, односно тзв. политичке елите, и бошњачка и хрватска и српска, онда ће ова земља убрзо доћи под турску доминацију.

Оно што се тренутно догађа је повратак Турака на Балкан, уз помоћ и благослов САД, а на велику радост бошњачке стране и уз наше политичаре који се дају поткупити „за шаку долара“.

Ако се неко чудо не догоди, бошњачки дио БиХ и Република Српска ће за пар година бити под контролом Турске. Односно, Турска ће у БиХ бити главни чинилац.

Можда ће хрватски дио БиХ бити изузет из тога, пошто су Аустрија, Њемачка и Ватикан превише јаки да би тако нешто дозволили.

Али, бошњачко-српски дио ће потпасти под доминацију Турске.