Београдска рок група "Ван Гог" одржала је у понедјељак, 28. децембра концерт у бањалучкој дворани "Борик". "Ван Гог" је на концерту промовисао нови албум, који је објављен прољетос и до сада продат у више од 100.000 примјерака.

Ово гостовање популарног рок састава је поред представљања пјесама са новог албума ''Лавиринт'' требало бити специфично по још нечему. Наиме, било је предвиђено да као гости на концерту наступе ''Бањолучки гудачки квартет'' и хармоникаш и композитор Огњен Јањанин који је шест пјесама ''Ван Гога'' преобукао у сасвим нови аранжман за гудаче и хармонику.

Међутим, због техничких проблема и одређеног кашњења до наступа ипак није дошло.

Како год, композиције су представљене на раније одржаној промоцији у ресторану ''Аквана'', 22. децембра.Ово је један од не тако честих случајева излета у свијет комерцијалне музике некога ко се бави педагошким музичким радом у нашој средини и то прије свега у области класичне музике.

''Ван Гог'' је група која је у врху музичке популарности у Србији и на нашим просторима уопште. Позив на сарадњу је изненадио и Огњена.

Разговарао: Жељко Свитлица

-До сарадње је дошло сасвим случајно. Наиме, они су у јулу требали промовисати свој нови албум у Бањој Луци, па су из агенције ''Фронт Стејџ'' контактирали ''Бањолучки гудачки квартет'' јер је постојала идеја да се ураде неке пјесме ''Ван Гога'' у аранжману за гудаче, а све поводом поменуте промоције. Из квартета су контактирали мене и тако смо се договорили. Иначе, јулска промоција је одгођена за децембар, због тадашњег концерта Ленија Кревица у Бањој Луци.

Какве су реакције на оно што сте урадили ?

Реакције су биле најпозитивније могуће. Публика је композиције, које су иначе урађене без текста, без проблема препознала, а свидјело се и Ђулету и осталима из групе. Иначе сви из ''Ван Гога'' су сасвим нормални и опуштени и комуникација са њима је била најнормалнија могућа. Дан послије тога смо имали пробу и заједно са њима кориговали неке ствари у аранжманима.

За ''Ван Гог се може рећи да су на музичкој сцени на овим просторима својом популарношћу, музиком, продукцијом, а и са МТВ наградом коју су добили успјели да постану условно речено ''марка'' или једини прави комерцијални ''мејнстрим'' састав, а који се бави нечим што се може популарно назвати гитарска музика. Шта ти мислиш о њиховој музици?

Музику једноставно дијелим на добру и лошу, без обзира да ли причамо о оној њеној форми коју називамо ''Рокенролом'' или некој другој. ''Ван Гог'' свира већ 25 година. Издали су много албума, имали много добрих пјесама, добили и МТВ награду за најбољи састав са ових простора, која превасходно много значи у комерцијално-маркетиншком смислу, што за мене не доводи у сумњу квалитет њиховог музичког стваралаштва. Њихови концерти су масовно посјећени, воле да свирају уживо и имају веома добру комуникацију са публиком. Мислим да са новим албумом ''Лавиринт'' покушавају да придобију и неку нову публику и да прошире оквире.

Са твог гледишта, као некога ко се бави класичном музиком, колико је тешко, или лако било правити нове аранжмане за пјесме које спадају у модернији музички израз?

Постојала је дилема да ли то урадити строго и класично или се дословно држати њихове мелодије са провученим назнакама класичне музике. Требало је направити неки спој, а да то не испадне досадно и очекивано. Био је захтјеван посао, али мислим да је резултат веома добар. Публика је на промоцији веома добро реаговала. Сада имам неке нове идеје како би све то требало изгледати, а чланови ''Ван Гога'' су имали приједлоге о неким измјенама. Иначе, пјесме које смо обрадили су  ''Неко те има ноћас'', ''Суђено ми је'', ''Брод од папира'', ''Пипи'', ''Она и ја'' (ове посљедње двије су са новог албума), те ''Опасан плес'' који је рађен за хармонику и гудачки квартет.

Да ли се у наставку каријере у професионалном смислу, поред педагошког рада видиш у сличним пројектима, или ћеш се као композитор посветити класичној музици?

Од плате у музичкој школи се успјева некако живјети, али се сви ми који смо у овој бранши морамо бавити и додатним пословима. А колико је све комерцијално то је лична ствар сваког од нас. Можете живјети солидно и од тезгарења по разноразним прославама, свирајући све и свашта, али ја то не радим.

Сарађивати са једним успјешним саставом као што је ''Ван Гог'' је свакако успјех. Евентуалне будуће сличне понуде ја бих прихватио и због квалитета музике али и због, зашто не рећи-новца. Мада би наравно било најљепше живјети као професор и извођач класичне музике.

Да ли је извјестан и наставак сарадње са ''Ван Гогом''?

Па, индикације постоје. Они су врло пажљиво слушали оно што смо ми направили и позитивно реаговали. Не треба ништа унапријед говорити, али надам се сарадњи групе ''Ван Гог'' са ''Бањолучким гудачким квартетом'' и самном у будућности.

Какав је положај умјетника који се баве класичном музиком у Бањој Луци?

Врло лош. Познато је да је култура уопште запостављена у свим аспектима. Културни центри не раде добро и имају ограничене буџете што даље значи да ријетко када имамо прилику да присуствијемо концерту неког доброг умјетника.

Врло мали број композитора са академије има прилику и услове да се представи, и потребна су и средства и труд  да би млади умјетници уопште могли да се изразе. Са друге стране проблем је и у пасивности нас самих.

Постоји неколико удружења умјетника, која међутим дјелују непродуктивно, јер двоје троје људи не могу сами ништа учинити, а многи и не мисле да се може бог зна шта промјенити. Било би добро организовати неко веће кровно удружење кој би се борило за наше интересе, а поред тога би се борило и за публику.

Публику не можемо правити од људи који имају 40 или 60 година, већ од дјеце школског и средњошколског узраста, мада се све уротило да код тих генерација створи накарадан културни укус. Тако да и поред неких, условно речено, квалитетнијих догађаја кави су рецимо концерти ''Симпл Мајндса'' или Лени Кревица на којима су улазнице биле јефтине у односу на концерте поменутих музичара у другим земљама, млади увијек радије потроше 30 КМ на алкохол и излазак него на концертну улазницу.

Прије отприлике годину дана и ти си покушао са оснивањем једног удружења. Да ли сте још увијек активни?

То је истина. Нас неколико смо покушали да анимирамо и укључимо младе људе у рад. Реакције су биле познате: ''Шта ја имам од тога?'' или '' Јесте ли сигурни да ћете успјети нешто урадити?''

Конкурисали смо безуспјешно и у Министарству са пет музичких пројеката и једним из области архитектуре. Још увијек нисмо одустали од свега и покушаћемо са неким квалитетним пројектима поново.