СИДНЕЈ - Фосили три нове врсте диносауруса пронађени су у Аустралији, укључујући и месоједа већег од велосираптора, прослављеног у филму "Парк из доба јуре", што указује на то да "најмлађи континент" има комплекснију праисторију него што се претпостављало.

Први већи диносауруси, откопани у Аустралији од 1981. године, јесу два биљоједа и један месождер откривени су у Квинсленду. Њихови фосилни остаци стари су 98 милиона година из Кредског периода.

Креда представља један од најважнијих периода геолошке хронологије, који обухвата вријеме од краја јуре, прије 146 милиона година.

"Ово откриће не представља само два нова дуговрата дива древног аустралијског континента већ и првог веома великог предатора", рекао је палентолог Џон Лонг, шеф научног одјељења у музеју "Викторија".

Палентолог Бен Кир са Универзитета "Ла Троб" у Мелбурну сматра да ће ово откриће отворити пут за нова истраживања о аустралијским диносаурусима и њиховом окружењу.

Нови фосилни остаци диносауруса откривени су током заједничког истраживања музеја "Доба диносауруса" и музеја из Квинсленда у мјесту Винтон.

Диносаурус месождер теропод назван је аустраловенатор (и има надимак Банџо по аустралијском "пјеснику из буша", Банџу Питерсону), а два биљоједа сауропода носе имена винтонотитан и диаматинасаурус.

То су први нови сауроподи именовани у Аустралији, након 75 година.