Саша Рогић је један од понајбољих гитариста у Бањој Луци. Тешко ћете наћи некога у престоници РС, ко ће се одважити да се успротиви овој тврдњи. Заправо, када је у питању метал, и овај апендикс "један од" постаје излишан. Повод за разговор са овим, надасве упорним и ентузијастичним музичаром, јесте његов нови пројекат по имену Танкер.

Бенд је настао прошле године, окупљањем чланова из бањолучких бендова Револт, Монумент и АнтиДоуп. Свирају масни (sludge), слаџ-стонер метал, пун јужњачког звука. За његово произвођење одговорна је постава: Огњен Топић, глас; Дејан Савић, гитара; Аљоша Трифковић, бас; Ђорђе Станивуковић, бубањ, и наш саговорних Саша Рогић. Који, наравно, у овом случају сигурно не свира хармонику.

Од окупљања бенд није издао ниједан аудио или видео материјал, а први албум најављују за љето ове године. Имали су свега неколико наступа уживо, од којих је најупечатљивији пролаз у финале на Метал бици (Metal Battle) за наступ на Вакен опен ер фестивалу (Wacken Open Air festival) у Њемачкој.

На почетку разговора, Саша Рогић нам је одмах нагласио да Танкером кормиларе "чланови бенда и пријатељи, који су вољни да подржавају локалну метал сцену". Када чујете тако нешто, тешко да можете остати равнодушни. У Бањој Луци фраза да нека средина "једе своју дјецу", није ни приближно одговарајућа. Адекватна би била једино тврдња да "Бања Лука абортира своју естрадну дјецу", па је логично да се некога ко се преко петнаест година бави музиком у овом граду, мора прво питати да ли се у таквим условима његов доживљај музике потпуно демистификовао, у односу на средњошколски занос?

- Мислим да се нисам много мијењао по питању жеља и идеја у музици. Имам исте бендове на плеј листи као и тада. Чак и након толико времена, без специјалног успјеха на сцени, не губим снагу, вољу и жељу да свирам. То би било немогуће без људи који су уз мене. Сада је то екипа из Танкера, и напросто уживам у компоновању и свирци заједно са њима.

За сва поднебља гдје постоје бендови, карактеристично је да се брзо распадају, да чланови свирају у по неколико група, што на крају резултира слабим радом и успјехом код публике. Каква је ситуација у Бањој Луци тим поводом?

- Управо и описана у твом питању. Бендови настају, брзо се распадају, слабо ко шта сними и, нажалост, остави трага иза себе. Има доста људи који нису цијелим срцем у томе, па отуда та лоша комуникација са публиком. Публика осјети када муљаш.

Треба више порадити на томе да се публика забавља на концертима, тек тада можемо рећи да смо на путу да сцена заживи. Бендови су више заокупљени сами собом, техником и позирању на Мај Спејсу, док жива публика чека добар бенд који ће их раздрмати уживо.

Не кажем да се не треба промовисати, али пуно више треба времена трошити на рад на музици и добрим наступима, него на ретуширању фото галерија. Наравно, и нас је освојио „спејс" прије свега, лако је ући у ту заједницу и даје лажни осјећај да сте важни, па зато годи. Ми управо смишљамо шта је то, поред самог плаката и најаве концерта, што ће довести људе на концерте локалних бендова у Бањој Луци.

Бања Лука нема своје музичке звијезде ни у поп-музици, а камо ли у нечему што није комерцијални мејнстрим. Шта мислиш да су основни разлози што наш град не може произвести макар регионалне фаце?

- Фали вјероватно неко ко ће да одријеши кесу. Музика је скупа забава, од које се може зарадити тек послије улагања. Као и у сваком поштеном, односно легалном послу.

Основни проблем је што Бања Лука нема концертне просторе! Не мислим на спортске хале, већ просторе за 300 или 500 људи. Свугдје у свијету су се концерти са великих бина преселили на мале, а ми у Бањој Луци смо доведени у ситуацију да немамо гдје направити забаву.

Имате празан простор између спортске дворане и кафића. Све се своди на импровизације у неадекватним просторима, који кваре потпун угођај једне добре хеви свирке. То је у реду за андерграунд свирку, али ти спомињеш звијезде и мејнстрим. Нема ништа од тога, за сада.

Треба нам добра и мало већа бина да се не гурамо горе, добар разглас, хладно пиће за публику, уредан клозет, све то одрађено тако да не смета ономе ко хоће да спава - и онда можемо да правимо сцену.

Овако смо само разапети између мрзовољних газда простора, хладнокрвних комуналаца и жедне публике, коју не занима наша дугогодишња жртва. Прво простор за свирку, онда снимање аудио и видео записа, па опет концерт, и ето вам фаца.

Уф, тешко је и размишљати о овоме, а камо ли борити се за побољшање ситуације.

Како то да се међу младима данас слуша назаднија музика, него што је то био случај у твоје вријеме? Тешко се отети утиску да је Ајрон Мејдн или Моторхед, у информативном смислу, врх онога што може понудити музичка сцена данашњице.

- Ја сам се вјешто окружио истомишљеницима. Престао сам се нервирати ко шта слуша. Лично мислим да клинци слушају свашта данас. Истина, постоји огромна маса људи који се држе старомодних фолова, али шта ћеш. Најбитније је да је човијек сретан и насмијан. Ако је то ретро као рјешење, нека буде тако.

Ми смо одрастали у оно ратно доба, није било ништа сервирано, па смо морали бити креативнији и више смо се трудили да нађемо добру музику. Било је тада пуно више лептирића у стомаку када се слуша нешто ново, него што је случај данас. А и тај Мејдн прије 18 година није био толико стар.

Моторхед не дирај, то је светиња!

Какав је статус метала у нашој средини, има ли он своју публику, која би била довољна да бенд буде тржишно одржив?

- Да се вратим на раније поменуто. Метал је гласна музика, која уживо захтијева заиста добре просторе и најквалитетнију опрему (читајте: најскупљу опрему). Тада публика може да заиста осјети моћ метал музике.

Метал је увијек био заступљен у Бањој Луци, и увијек ће бити. Има доста публике, само им треба понудити квалитетну забаву и биће вјерни поклоници, загарантовано.

Металци су супер посвећени, само мораш зарадити пажњу. Па погледајте шта је Мејдн зарадио прије 25 година, па ти сада не можеш вјеровати да клинци и данас шизе на концертима матораца у хеланкама, који растурају гитаре.

Магија је то.

Танкер је твој нови пројекат, који је он по реду? О каквом се звуку ради, да ли је слично АнтиДоупу, или је у питању нешто сасвим другачије?

- Танкер је заправо група састављена од чланова других бањолучких група. То није пројекат, то је Супергрупа! (смијех) Дрим тим у којем су репрезентативци из Револта, Монумента и АнтиДоупа заједно! Танкер је идеја Огија, Ђорђа и Дејана. Ја сам позван задњи и са задовољством прихватио понуду.

Почео сам свирати давне 1993. године, а са овим момцима још увијек осјетим енергију и срећан сам. Танкер је први бенд који код нас свира (sludge/stoner) слаџ стонер метал, и нема сличности са АнтиДоуп или било којим другим бендом код нас. Други је приступ свирци, свирка је напокон постала забава и потпуно опуштена.

Уживам, уживају сви. Напокон и публика ужива.

Шта планирате даље?

- Планирамо свашта. Идемо на финалну Метал битку (Metal Battle), што је борба за одлазак на Вакен опен ер фестивал (Wacken Open Air festival) у Њемачкој. Ту се морамо показати да вриједимо и да знамо шта радимо. Конкуренција је озбиљна и морамо се показати у најбољем издању.

Ту је онда и Демофест 2009, који поново окупља демо бендове из цијелог региона у Банјој Луци. То исто није шала. Награде су озбиљне и ту треба озбиљно приступити, па бих нагласио да ме ни мало не брину године када је Демофест у питању. (смијех)

Дакле, планирамо албум, свирке, пуно свирке, доста забаве.

Обзиром на искуство и статистику, да ли је и Танкер временски ограничен пројекат, или овај пут не мислиш ићи на поправни?

- Танкер ми је толико драг бенд, да ме помало нервира твоја сумња да ће се бити успјешан. Сви у бенду смо тотално загријани за свирку и уживамо док правимо нашу музику. Већ смо хваљени након наступа, и то баш онако да се зацрвениш.

Сви се дружимо заједно, имамо исте пријатеље, пазимо се међусобно и поштујемо. Зивкамо се по 10 пута дневно телефоном, идемо на славе и рођендане ... треба ли да ти још причам?

Шта на музичкој сцени Бање Луке и РС, мислим прије свега на гитарске бендове, јесте вриједно и квалитетно за издвојити поименце?

- Бендова данас има доста. Немој да их набрајам некога ћу прескочити и ето проблема... 'Ајде добро: Револт, Хевн реин (Heaven Rain), Спидфрик, Хермес, Монумент, Перишмент (Perishment)... Има ту доста нових бендова.

Ето био сам у Добоју неки дан и за кратко вријеме срео доста омладинаца који снимању, планирају. Зову се Инфектор (Infector) и пуно вјежбају, а то је увијек вриједно издвојити.

Поменуо бих и мог друга Петра Топаловића и његов Сопот, који је за кратко вријеме прерастао идеју и постао репрезентативац града. Свака част!

Јасно је да се као професионални музичар у нашој средини тешко може живјети, поготово ако се свира метал. Шта је то што тебе и даље тјера да се бавиш (овом) музиком?

- Не знам. Ваљда сам се родио да свирам метал. Слагао бих када бих рекао да нисам задњих година осјетио умор с времена на вријеме, поготово док носим појачало на леђима са пробе на пробу; али заиста толико волим метал, да та љубав једноставно поништава све тешкоће.

Тјерају ме момци из Танкера, када ми покажу да су уз мене свим срцем и обратно. Тјерају ме пријатељи, који помажу материјално да дођемо до неопходних справа да свирамо и да напредујемо. Надопуњавамо се, пловимо сви заједно. Пловимо безбједно.

Како видиш музичку сцену у Бањој Луци за пет година?

- Видим је пуно бољу него данас. Већ је она боља него прије пет година, доста боља. Видим Танкер како праши свирке по Балкану и шире. Видим добар простор за свирке у нашем граду. Не један, већ два, а можда и три.

Видим доста бендова, албума, ЦД-ова и вјерне публике која то подржава. Видим све више гостујућих бендова из окружења и свијета. Али, морам поновити, прво добар простор и основни услови, па онда остало.

Биће боље сигурно, мора бити...

(разговарао: Дани(ј)ел Симић)