ПРИНСТОН - Природно је помислити да се мозак Алберта Ајнштајна разликовао од мозга просјечног човјека - научници се још баве овим питањем.

Патолог Томас Харви са Принстон универзитета узео је Ајнштајнов мозак након његове смрти 1955. године и од тада га научници стално проучавају.

Тренутно је Ајнштајнов мозак исјецкан на 240 дијелова који су фотографисани. Научници покушавају да открију тајне мозга који је припадао једном од генија 20. вијека.

Тако је 1999. године направљена анатомска студија Ајнштајновог мозга и откривено је да је његов мозак био мањи од просјечног мозга обичних људи.

Са тежином од 1 230 грама испада да је његов мозак на дну просјека мозгова модерног човјека.

То је значило да је потребно проучавати друге елементе његовог мозга. У својој студији тим из Канаде открио је да су париетални дијелови /parietal lobes/ били 15 одсто шири од просјека. Магазин "Наука данас" указује на то да су ови дијелови обично повезани са просторном и визуелном спознајом, као и математиком.

Нова студија је нашла чак и веће разлике Ајнштајновог мозга у односу на просјек.

Дин Фалк са "Флорида универзитета" проучавао је детаљно фотографије Ајнштајновог мозга и открио нешто што је ријеткост - у том дијелу мозга изражена су удубљења и узвишења, за која се мисли да су допринијела Ајнштајновом визуелном размишљању кад се бавио физиком.

Друга разлика коју је нашао Фалк односила се на чвор у моторном кортексу.

"У другим студијама слични чворови су асоцирани са мишићним способностима. (Ајнштајн је свирао виолину још од дјетињства")

Идеја је да је оно што је Ајнштајна чинило генијем више повезано са структуром његовог мозга, него величином.

Међутим, важно је имати на уму да се Ајнштајнов мозак у цјелини може проучавати само путем фотографија и поређењем са другим фотографијама. И, наравно, мозак је комплексан и још мистериозан орган - истичу научници.