БЕОГРАД - Завод за израду новчаница и кованог новца - Топчидер је за 2009. годину уговорио посао вриједан 35 милиона евра, од чега се нешто мање од 50 одсто односи на послове у вези са извозом.

Завод је специјализована организација Народне банке Србије чијих се 650 запослених радника бави штампањем новца, пасоша, личних карата, возачких и саобраћајних дозвола, а у новије вријеме читав сет акцизних производа, као што су акцизне и неке друге контролне маркице.

Директор Завода за израду новчаница и кованог новца Љубиша Вулетић рекао је новинарима из БиХ, током њихове посјете НБС, да је ријеч о модерно опремљеној и једној од ријетких фабрика у свијету која производи готово све врсте новца.

"Правимо папирни новац, у свом саставу имамо и ковницу која кује новац, а имамо и фабрику поликарбоната која у исто вријеме производи кредитне картице за потребе банака", нагласио је Вулетић и додао да Завод посједује и центар за персонализацију банкарских картица, те да производи и све чекове за потребе свих комерцијалних банака у Србији.

Вулетић је нагласио да Завод увођењем нових поликарбонатних докумената у производни програм очекује још већи пробој на свјетско тржиште и додао да они већ сада за извоз кују новац, те штампају новац, пасоше, личне карте, саобраћајне дозволе и многе друге врсте докумената.

Према његовим ријечима, Завод се, осим наведене "заштићене штампе", бави и комерцијалном дјелатношћу, али је она заступљена свега пет одсто од укупног броја радних налога.

Говорећи о "животном веку" папирне новчанице, Вулетић је рекао да је његов просјек три године, тако да Завод годишње одштампа 30 одсто новчаница за Народну банку Србије и додао да код кованог новца скоро да нема шкарта.

"Оно што је невоља са кованим новцем је то што је његова производња три пута скупља од папирног новца, реч је о истом апоену. Разлози су у томе што је легура од које се прави ковани новац скупља од номиналне вриједности, јер се она састоји од 70 одсто бакра, 29 одсто цинка и пола процента никла и као такав, ковани новац не рђа", нагласио је Вулетић.

Он је рекао да је ове године Завод извршио промјену састава легуре - раније је у њеном саставу било 12 одсто никла, а сада пола и нагласио да је до тога дошло због његове цијене, која је у једном моменту износила 70 000 евра за једну тону никла.

"Састав легуре се променио, с тим што се мора водити рачуна да остане у обиму монетарних легура, односно мора се водити рачуна да то задовољава монетарне стандарде", нагласио је Вулетић и додао да Завод сада кује "гвоздени динар" који се прави од угљеничног челика са галванском заштитом.