Шта вам о стању државе (или ентитета) говоре пројекти у којима се спашавају душе њених житеља? У протеклих неколико дана свима су пуна уста СОС продавница. Министру, медијима, синдикалцима, пољопривредним произвођачима, трговцима, заштитницима потрошачких права...

Пише: Горан Ковачевић

Није одавно било нешто у толикој мјери популаризовано, а да није уставно-реформистичко-издајничког карактера. Разлоге за масовност видим у чињеници за чију корист се спроводи овај пројекат. СОС продавнице би требало да помогну најсиромашнијем становништву, а таквих овдје не мањка.

Продавнице за сиромашне, по ријечима дежурних душебрижника, ће бити од помоћи и посрнулој привреди у РС. Ту ће се роба „МАДЕ ИН РС" несметано продавати. У трговачким ланцима из Хрватске, Србије и Словеније је нема довољно. Скинута је са рафа чим је свечана делегација ентитетских или градских власти прошла приликом обиласка „нових инвестиција и радних мјеста у РС" или је „убијена" од стране нелојалне конкуренције.

А ако има услови су сљедећи:
1. Велика вјероватноћа да се након дужег чекања мора „подмазати" да постанете добављач тог ланца (не постоји документација ни фискални рачун)
2. Креирање листе артикала се плаћа. Од 1.000 до чак 10.000 КМ
3. Прво пуњење робом свих објеката тог ланца је ГРАТИС
4. Приликом уговарања морате пунудити најмање 20% рабата.
5. Принуђени сте да издвајате за додатна средства, за маркетиншке активности тог ланца
6. Пошто сте мали добављач, роба ће бити позиционирана далеко од очију евентуалног купца. У случају да хоћете бољу позицију, то се плаћа. Да ли кроз додатни рабат (минимално 5 %) или у кешу. Минимална цијена додатне позиције је 300 КМ на мјесечном нивоу.
7. Валута плаћања је минимално 60 дана. Наравно да је ријеткост да вам 61. дан измире потраживања. У случају да ланац има инвестиционо-развојни план, будите сретни ако вам плате и за 3 пута дужи период.
8. Ако проширите вашу понуду, опет плаћате улиставање артикла. Уз одређене попусте по артиклу ћете платити минимално 2.500 КМ.
9. Обавезно учешће у каталошким акцијама се плаћа кроз додатни рабат (минилано 5 %).

Сигуран сам да тога има још.

Лаички гледано, могло би се закључити да је то тај капитализам, да је то „тржишна економија либералног карактера". Међутим, директна посљедица горе наведених ставки је поскупљење, односно инфлација. Да би домаћи произвођач позитивно пословао, уз све оне услове, он неминовно мора да повећа цијену за минимално 20%. Али то се односи и на преосталих 60% тржишта колико не покривају хипермаркети у РС. Ако Влада ограничи марже, „велики играчи" смисле нови услов за пласман робе, који се, нар,авно додатно плаћа.

Има ли, уопште, домаће робе на рафовима?

Серија поскупљења пред крај прошле године затекла је министра трговине и туризма у посјети једном од великих трговачких центара у Бањој Луци. На питање новинара РТРС о корацима Владе за смањење раста цијена, министар је позвао грађане да се, између осталог, одазову тада предстојећим новогодишњим акцијама у том, и осталим центрима.

Мало касније, на другој телевизији, ишао је прилог у којем се из познатог удружења за анализу снага, слабости, прилика и пријетњи; објашњава како разлоге за поскупљења бијеле технике виде у „фиксним и варијабилним трошковима и у нечему што се зове свјетска економска криза". У припреми за експертски став није се, рецимо, сјетио да провјери колико је Горење повећало цијену у Словенији, па да неком од научних метода компарира са повећањем на нашем тржишту.

Свечаних 100 дана, од смањења царина на производе из ЕУ

Треба ли напомињати да смо трећег априла требали „свечано обиљежити" 100 дана од смањења царина на 11.000 артикала, увезених из Европпске уније? То аутоматски значи појефтињење у одређеном проценту. А шта је појефтинило од 1. јануара по основу примјене Споразума о стабилизацији и придруживању? Да би се што ближе појаснило обичном човјеку, навешћу неколико произвођача или производа из нама најближе чланице ЕУ, Словеније: Фруктал, Алпско млеко, Лек, Раденска, Лашко, Горење, Елан, Јупол, Перутнина, Крка, Палома, Леснина, Цицибан, Томос...

Наравно да није до Словенаца. Њима снижење цијена иде у корист. Ова „мала" разлика је остала у нечијим џеповима, на путу од границе до рафе. Споразум је потписан да би онај „слој становништва" са почетка ове приче имао корист. Тада су нашој сиротињи „ситни" (читајте пропали) трговци објашњавали да су велике залихе и да ће се смањење цијена десити након првог увоза робе. Ево прође и 100 дана.

На лоше стање у заштити потрошача од „ајкула", указивали су и из разних удружења за њихову заштиту. Те НВО су из буџета РС прошле године подјелиле 100.000 КМ. Прије тога су покушали, а негдје и успјели, да створе партнерство са менаџментом хипермаркета. За то су добијали новац, а заузврат нападали конкуретске ланце.

На крају морам закључити, да о конкретним стварима нећете баш пуно чути или видјети. Велики трговачки ланци су и велики оглашивачи. Не вјерујем да је неки од медија спреман да ризикује годишњи уговор од неколико (стотина) хиљада марака.