Велики је број младих, али нажалости и оних старијих, који још немају сопствени кров над главом. Принуђени су да живе као подстанари, а судећи према цијенама станова у главном граду Републике Српске, а које се крећу од 1.700- 2.500 КМ по квадрату, још неко вријеме ће проћи док не постану „сам свој газда".

Пише: Дајана Славнић

Цифре које морају издвајати као подстанари, разликују се у више категорија. На првом мјесту је локација стана. Што је стан ближе центру, то је кирија већа, и обрнуто. Ту су и категорије студената, запослених и странаца, којима се цијене одређују углавном по договору, тј. личном утиску станодавца о платежној моћи свог клијента.

Цијене станова који се налазе у центру града крећу се од 400-700 КМ. Најскупљи су трособни станови, за којима је уједно и најмања тражња, а крећу се од 600 КМ па надаље. Цијене станова који се могу изнајмити за 250 КМ (па навише), пронаћете у насељима Старчевица и Обилићево.

Глас студената: власници некретнина немају милости

Очито је да данас није ни мало лако бити подстанар. Они морају да се прилагођавају свима и свему. Власници су ти који диктирају услове, правила понашања и, наравно, цијене. У вријеме када се увелико прича о економској кризи, о штедњи и рецесији, свака цијена је скупа. Највише су ту оштећени студенти, а њих је у овом граду заиста много и свако поскупљење на њих утиче. Поготово поскупљење кирије.

Бранка је већ дуги низ година подстанар, и каже да сања дан када ће завршити факултет, пронаћи посао и купити себи стан.
„Жао ми буде сваки пут када ми родитељи пошаљу паре за кирију. Знам да тако мора бити, али како било лакше да тим парама враћам кредит и отплаћујем свој стан. Али сретна сам једино што имам јако добру газдарицу, која ми излази у сусрет сваки пут када је за нешто замолим.", каже Бранка.

Ана је такође студент, али њена прича је мало другачија од претходне.
„Откако сам дошла у Бањалуку промјенила сам доста станова, некако сам увијек тражила нешто ближе центру. У том трагању видјела сам свашта. Најгоре ми је било када ми је власник понудио собу која је ужасно смрдила на влагу, и имала малу просторију са клозетском шољом, од туша ни трага ни гласа, а све то за 250 КМ, ужасно је како неки људи немају нимало осјећаја.", огорчена је Ана.

Најжалије од свега, управо је та нехумана страна појединих власника, па тако за исте паре можете изнајмити солидно уређен једнособан стан и нешто што власници називају станом, а претходно је то била шупа или гаража.

Читајући огласе сазнали смо да студенти собу плаћају у просјеку до 150 КМ, а уколико живе са цимерима без газда, у стану цијене су углавном 150 КМ плус режије.

 

Рентијери: цијене кирије су сасвим реалне

 

Власници станова углавном се слажу да цијене нису високе, и да су реалне за вријеме у којем тренутно живимо.
Марко годинама издаје стан, и каже да су цијене и више него реалне.
„Цијене ствари које су нам неопходне за живот су данас превисоке и било би нереално тражити од нас да снизимо кирије. Ми од те кирије не можемо живјети, али нам у великој мјери олакшава живот."
Зивкајући све оне силне огласе, схватили смо да је мањи број власника који су спремни за неку врсту компромиса, а далеко већи оних који су одредили колико њихова некретнина вриједи, и по којој цијени ће је издати. Рачуница им је да ће се увијек наћи неко коме одговарати.

Када је ријеч о компромисима ту се мисли на оне категорије са почетка приче. Уколико кажете да сте странац, вјерујте да ће кирија да буде „масна", ако кажете да сте млади и запослени ту се нађе златна средина, а ако кажете да сте студент до компромиса ћете тешко доћи, осим ако сте веома упорни, односно, очајни.

Докле са диктатом грађевинског лобија?

Како остати равнодушан на овакву ситуацију? Да ли је једини излаз да неко престане бити подстанар, тај да добије на лоту? Широм Републике Српске, а посебно у њеном главном граду, стамбени објекти ничу као гљиве послије кише. Но, то очигледно није ни приближно довољно да би друштво, а самим тим и држава, профункционисала.

Све су прилике да и уз катастрофалан, изумирући наталитет, интереси грађевинског лобија имају далеко већу предност. Без завођења реда, односно креирања озбиљне стамбене политике на државном нивоу, подстанарске муке многима неће постати слатка сјећања из младости, него сурова реалност.

Изгледа да код нас значење ријечи подстанар, заправо исковано као сложеница од „становати на поду", а све су прилике да је то можда чак и на самом дну.