Упркос бројним ранијим неспоразумима, лидери Г20, коначно су постигли договор и обавезали се да ће Међународни монетарни фонд и Свјетска банка, добити преко трилион долара.

У плану је да се тим новцем стимулише свјетска економија, а споразум предвиђа да ће ММФ добити и додатна средства у висини од 750 милијарди долара, који ће величину фонда увећати за три пута. Учесници овог сабора су се такође обавезали, да ће регулисати пословање у тзв. пореским рајевима, односно географским појмовима гдје су порези ниски, или уопште не постоје. Што, природно, даје одлучну подлогу за раст тзв. „оф шор" компанија, које не одговарају никоме, осим профиту.Такве компаније се оснивају управо у земљама које су порески рај, тако да би увођење реда онемогућило грађане богатих земаља да путем офшор компанија избјегавају плаћање пореза у својим државама.

Оф шор компаније су у ствари капитал, ослобођен било каквих обавеза и одговорности. Било шта да пође наопако, можете само тужити неку тамо лијеву компанију са Кајмана

Занимљив је и однос РС, односно БиХ са том врстом компанија, јер од европских земаља највише су уложили Хрватска 582,6 милиона КМ, Аустрија 552,3 милиона КМ, Литванија 493,6 милиона KM, Словенија 456,8 милиона KM, а од ваневропских то су Холандски Антили 400,7 милиона и Турска 54,5 милиона марака. При томе треба обратити пажњу на ову земљу низоземског прерогатива, за коју чак и већина образованих грађана, не би из првог покушаја била у стању показати је на карти.

У РС и БиХ, највише страних улагања је дошло из Холандских Антила, земље од 183.000 становника

За претпоставити је да је то новац који су наши криминалци послали вани, па га преко оф шор компанија враћају у земљу, купујући јефтино предузећа и ресурсе. Доста инвестиција са Холанских Антила иде и у Србију, а ријеч је о држави која има само 183.000 становника.

Земље Г20 су се сложиле да направе црну листу пореских рајева, која ће бити подијељена према четири тачке, а у сагласности са „међународно договореним пореским стандардима".

У прву групу спадају земље које су потпуно провеле стандард (земље као Аргентина, Аустралија, Бразил, Канада, Кина, Француска, Чешка Русија, САД, Њемачка, Грчка, Мађарска, Ирска, Италија, Јапан, Мексико, Холандија, Пољска, Словачка, Јужна Африка, Јужна Кореја, Шпанија, Шведска, Турска, УАЕ, Велика Британија...)

У другу „порески рајеви" који су се обавезали, али нису у потпуности провели стандарде (као Андора, Монако, Гибралтар и Линхенштајн)

У трећој су финансијски центри који су се обавезали, али такође нису у потпуности провели стандарде (Швајцарска, Сингапур, Чиле и три чланице ЕУ: Белгија, Луксембург и Аустрија
Четврта група је одређена за оне земље које се нису сложиле са стандардима (Костарика, Малезија, Филипини и Уругвај), што је, уствари, управо та црна листа.

Ху Џин Тао је изборио да се Хонг Конг и Макао не нађу на „црној листи пореских рајева".

Тако су два највећа заговорника улагања новца у циљу извлачења из кризе, односно представници В.Британије и САД, дали веома оштре изјаве поводом овог проблема.

- Људи ће све више увиђати да је несигурно живјети у земљама, које намјеравају бити порески рајеви. Нема гаранције за сигурност фондова тамо. Ако се пореске информације размијене по захтјеву, као што су се те земље сложиле, онда ће повластице од боравка у тим земљама бити све мање, изјавио је британски премијер, Гордон Браун.

Његов савезник са оне стране Атлантика, поново се, у свом стилу, послужио народским језиком, а мање конкретним пријетњама: - На Кајманским оствама постоји зграда, у којој је наводно смјештено 12.000 корпорација из САД. Ту или је у питању највећа зграда на свијету, или највећа пореска превара на свијету. А ми знамо шта је од то двоје, закључио је филозофски Обама.

Такође, чланице Г20 су се обвезале да се законски ограничи пословање тзв. оградних фондова (hedge fund), чије пословање је до сада било, најблаже речено, потпуно нерегулисано. Најбољи примјер за њихово пословање, и уопште економско-друштвену свијест Запада, која је до ове кризе и довела, јесте примјер оградног фонда Лонг терм капитал менаџмент (Long-Term Capital Management).

Фонд је основан 1994. године, те достигао невиђене профите, чак је и један од њених менаџера Роберт К. Мертон подијелио Нобелову награду из области економије 1997. године. Након тог успјеха, одрживост таквог система рада (клађење на оба коња), крајем деведесетих се показала као неодржива похлепа. Фонд је посебно уздрман финансијским крахом руске привреде 1998. године, када је изгубио 4,6 милијарди долара у мање од четири мјесеца, те потпуно пропао већ 2000. године.

Земље Г20 су се обавезале да ће регулисати пословање „оградних фондова".

Осим тога да се у нашем друштву Нобелова награда треба правилно рангирати, као ништа вјеродостоније или далековидије достигнуће, него, рецимо, избор за друштвено најодговорније предузеће у БиХ; ово показује и куда води пословна филозофија, у којој је основни идеал профит по сваку цијену.

Горе поменута црна листа пореских рајева, искључила је Кину из групе земаља које избјегавају плаћање истих, али не и бивше британске и португалске колоније (данас у саставу Кине) као што су Хонг Конг и Макао. Но, кинески предсједник, Ху Џин Тао, успио је испословати да се ова два финансијска центра не нађу на црној листи, уз појашњење да ће се они доцније укључити у процес.

Моћ, односно лагодна позиција коју Кина има на сабору Г20, најуочљивија је из чињенице да је француски предсједник, Никола Саркози, одлучно истрајавао да све земље, а у случају бивших колонија и сви региони са специвичним статусом, буду укључени на ову листу.

Да би изборио билатерални сусрет са Кином, Саркози морао ублажити ставове према Тибету

Џин Таов успјех да се Макао и Хонг Конг на тој листи не нађу, уз чињеницу да су Кинези одбијали да дође до билатералног састанка, све док Француска није дала изјаву по којој ублажава свој став према Тибету, довољно говори о кинеској позицији у овом тренутку. Највећа дебата у самој Кини, водила се око тога да ли Кина (као, заправо, још увијек земља у развоју) треба да води рачуна о глобалној економији, или да је највише што она може да уради то, да „среди ствари код своје куће".

Што је сличан став ономе, који је Кина до сада имала по питању климатских промјена. Кина је истицала да оне земље које су најразвијеније, односно које су највише утицале на погоршање крвне слике планете Земље, прве треба и да се позабаве екологијом, док је мисија Кине развој, како би одговорила на основне потребе своје астрономски нарастајуће популације.

Предвиђено је да до краја 2010. године, чланице Г20 уплате 5 трилиона долара. Група 20 индустријских и земаља у развоју, намјеравају дакле да додатним новчаним улагањима потакну ликвидност и помогну економијама које су најтеже погођене економском кризом.

Одговор на питање шта нас може очекивати од резултата овог самита, из званичних структура и домаћих економских елита, стићиће као и све остало. Са неколико мјесеци закашњења, када већ свима буде јасно о чему се ради.