БЕОГРАД - Гувернер Централне банке БиХ, Кемал Козарић, изјавио је Срни да се процјењује да би БиХ могла повући око милијарду евра из Међународног монетарног фонда (ММФ), али да унутар БиХ мора постојати консензус да би се добио тај аранжман.

Козарић је истакао да је Србија завршила преговоре са ММФ о три милијарде евра, додавши да то искуство може бити корисно за БиХ која 15. априла званично почиње преговоре.

"Сигурно је да ће преговори бити тешки и БиХ ће, вјероватно, морати да испуни одређене услове, посебно кад је ријеч о кресању буџетских давања, што је доста болно, али сигурно да је то један од кључних услова да би добили средства'', рекао је Срни Козарић, који у Београду предводи представнике Централне банке БиХ у посјети Народној банци Србије.

Козарић сматра да је кредит ММФ шанса коју БиХ не би требала да пропусти, али да мора постојати консензус унутар БиХ да би се добио аранжман, јер уколико било ко буде против тог аранжмана до њега сигурно неће доћи, што би било штета за све.

''Посљедњи пут на Фискалном савјету, сви су се сагласили да почну званични преговори, тако да имамо прећутну сагласност свих у БиХ да нам је то потребно...Ми морамо имати заједничку платформу да би ушли у преговоре'', рекао је гувернер Централне банке у БиХ.

Козарић је рекао да је инфлација у БиХ за прва два мјесеца 1,8 одсто, што је нешто боља ситуација него у Србији.

Он је нагласио да јавни дуг у БиХ, која је умјерено задужена земља, износи негдје око двије милијарде евра, што је добро, истичући да узимање кредита ММФ није због сервисирања спољних обавеза, јер с тим нема проблема, али је проблем буџетска потрошња, јер су дефицити у буџетима на свим нивоима.

Козарић је рекао да се биљежи и пад привредних активности у Србији и у БиХ, наводећи да је за око 22 одсто мања привредна активност за прва два мјесеца, да је извоз пао за 23 одсто, а увоз за 24 одсто.

"То јасно говори да је и потражња за нашим производима доста мања, а, наравно, и да је платежна моћ грађана мања тако да је и увоз нешто мањи", нагласио је Козарић.

Он је навео да је посјета Београду билатерални сусрет институција које већ дуго имају врло добру и блиску сарадњу, и које желе да размијене искуства о ефектима економске кризе, која је присутна и у Републици Србији и у БиХ.

''Проблеми су скоро идентични'', нагласио је Козарић.

Он је навео да у Републици Српској тренутно јесте боља ситуација са буџетом, али да лично сматра да дугорочно то не смије да уљуља представнике РС и да буду заварани садашњим резултатима, јер очигледно нико не зна колико ће трајати економска криза.

Козарић је истакао да Федерација БиХ има проблема са социјалним притиском и дефицитом из прошле године, али да је то на неки начин ријешила.

"Али, и један и други буџет биљеже мањи приход у прва два мјесеца, тако да је ситуација слична. Ситуација у једном ентитету има ефекта и на други ентитет. Дешавања у Америци прелила су се у Европу, из Европе у Азију, јаче земље су у проблемима и не би било добро да се неко задовољи тренутном ситуацијом и да због тога пропустимо ову велику шансу која је, мислим, у интересу свих'', нагласио је Козарић.

Он је нагласио да је на глобалном нивоу Г 20,али и на нижим нивоима потребна координација и заједничка активност, наводећи да је недавно посјетио и Банку Хрватске, а са Народном банком Србије већ три године постоји споразум.

"Ми с њима радимо и мимо кризе и када је криза, размјењујемо искуства и све позитивно што се овде дешава покушавамо да пренесемо тамо и обратно. Чак и на техничком нивоу, њихови службеници долазе овамо и бораве мјесец, два, три, и то већ три године функционише'', нагласио је Козарић.

Он је рекао да не вјерује да ће расти ПДВ, јер није вријеме за такве мјере.

"ПДВ је довољно висок и може бити само у обрнутом смијеру, да се ослободи за неке производе, а никако да расте'', нагласио је Козарић.