Да ли ће државна помоћ банкама у ЕУ изазвати ланчану реакцију, која ће драстично промијенити начин пословања банака, те условити и продају подружница у другим, особито источноевропским земљама? То остаје као изузетно битно, и забрињавајуће отворено питање, нашег економског простора.

Пише:
Дана Перовић

Национализација банака била је готово незамислива до прије нешто мање од годину дана, међутим, под притиском финансијске и економске кризе, овај процес постаје једино рјешење које се нуди, чак и у земљама које имају значајно либерално насљеђе.

Наиме, највеће европске банкарске групације, суочене са великим проблемима у пословању, који угрожавају и сам њихов опстанак, затражиле су помоћ од својих држава. Државна помоћ у виду гаранција или новчаних средстава (чији се износи броје у милијардама евра) биће претворена у власничке удјеле у датим банкама.

Иако европски политичари истичу како се ради само о привремном власништву, те како ће држава своје власничке удјеле продати чим се финансијска тржишта опораве од рецесије, реално још увијек нико не зна колико ће трајати рецесија и кад ће започети привредни опоравак.

У таквој ситуацији се може претпоставити, како би се током сљедећих година могао знатно промијенити начин на који банке послују. Постану ли банке уистину државно власништво, веома тешко ће се избјећи утицај владајућих политичких елита на њихово пословање. Тако ће банке у будућности вјеројатно пословати знатно рестриктивније, а врло је изгледно да ће морати показати и знатно већи степен социјалне осјетљивости, него што је то раније био случај. Нарочито ако се има у виду, да новчана помоћ банкама у ствари долази од пореских обвезника дате државе.

Једна од могућих посљедица политичког утицаја на пословање банака, могла би бити и промјена пословне стратегије према банакама кћерима у другим државама, односно да се од банака захтјева да свој капитал што више пласирају у матичним државама, и на тај начин финансирају развој домаће привреде.

Обзиром да су се европске банкарске групације у посљедњих десетак година, усљед могућности остваривања великих профита, интензивно шириле на тржишта земаља источне Европе (у којима је потражња за кредитима била изузетно велика), и да је управо кредитна подршка била знатан генератор привредног раста и побољшања стандарда, поставља се питање како ће промјена власничке структуре банака утицати на источноевропске земље, међу којима је и БиХ, гдје акумулација домаће штедње није довољна за кредитирање привреде и грађана.

Многе европске државе су, под притиском кризе, већ спровеле низ протекционистичких мјера, чак и према чланицама ЕУ, тако да се могу очекивати промјене; које би биле посљедица јачања политичких критеријума у банкарству, умјесто профита. Додатну отежавајућу околност чини и то, да су поједине источноевропске државе доживјеле снажну девалвацију својих валута, која је, уз проблеме са наплатом кредита, лоше утицала на пословање западноевропских банака.

Поред усмјеравања банака на привреду и тржишта матичних земаља, државна помоћ банкама могла би бити условљена и продајом подружница у страним земљама, јер би новцем од продаје банке побољшале своје билансе. У том контексту најчешће се спомиње њемачка Бајерише Ландесбанк (Bayerische Landesbank), а главни кандидат за продају могла би бити Хипо Алпе Адриа банка, коју је ова банка преузела 2007. године.

Недавно су и многи бх. медији пренели вијест, како Хипо Алпе Адриа банка планира продати неке од својих источноевропских подружница. Обзиром да је тешко пронаћи заинтересоване инвеститоре, претпоставља се да шансе за продају имају само оне банке које добро послују. Банке у БиХ, подружнице европских банкарских групација, пословну 2008. годину завршиле су прилично успјешно. Примјера ради, УниКредит банка д.д. Мостар, остварила је нето добит од 30,8 милиона КМ, Рајфајзен банка 27.5 милиона КМ, НЛБ Развојна банка Бања Лука 14 милиона КМ и Хипо Алпе Адриа банка а.д. Бања Лука 9.4 милиона КМ.

Отворено остаје питање да ли, и какве све конкретне посљедице могу очекивати привреда и грађани РС и БиХ, усљед наведених промјена. Одговор на ово питање, веома битан за све структуре друштва. Какве ће тачно посљедице изазвати повећање удјела државе у власничкој структури банкарских групација, а које имају своје подружнице у нашој земљи?

Кредитна рестрикција један је од проблема, на који већ указују БХ привредници, суочени са ефектима кризе.