Америчка Империја нестаје, отићиће истим путем као и британска. Једноставно немамо више пара. Европа ће проћи боље, јер људи тамо нису толико задужени и у бољој су позицији да се сами извуку из проблема. Свједоци смо распадања САД, као што се некад распао СССР.

Интервју који слиједи вођен је 12.12.2008. године, али у Републици Српској и Србији неки очигледно и даље не уочавају кључне појмове из Селентеових тадашњих прогноза. Без обзира што се оне све озбиљније обистињавају. Овај стручњак без длаке на језику, предвиђа да ће Америка доживјети највећу депресију икада, много тежу од такозване Велике депресије тридесетих година прошлог вијека, те 2012. постати земља у развоју. То не пријечи власти у српским државним творевинама, да се и даље спољнополитички ослањају, и покорно слушају ову међународну полугу. Селенте смјело признаје пропасти америчке економске и спољње политике, анализирајући стање, прије свега, на основу економских показатеља. Његов став према политичкој елити, готово забрињавајуће подсјећа на домаћи фолклор по том питању, а порука на крају интервјуа је да једину будућност носи ослањање на сопствене, локалне ресурсе; односно независност и најшира могућа децентрализација. Многе су адресе, које би требале да узму у разматрање ово најновије Селентеово економско пророштво, али искуство нас учи да се то готово никада не дешава.

Џералд Селенте је прогностичар трендова, оснивач и директор Института за истраживање трендова (Trend Research Institute), кога је основао 1980. године. Постао је славан по својим тачним прогнозама свјетских догађаја, као што су пад берзе 1987. године, распад Совјетског Савеза 1990. године, азијске кризе 1997. године, пад руске привреде 1998. године, експлозије интернета 2000. и рецесије 2001. године. Осим тога, предвидио је и почетак помаме за златом 2002. године, пад тржишта некретнина 2005.године, рецесију 2007. и панику 2008. године.

Фриман: Како видите тренутну ситуацију у САД?

Селенте: Финансијски систем је комплетно колабрирао. Једине двије ствари које влада чини да би одржала земљу у животу, јесу или штампање још више новца, или спуштање камата. Ми то називамо "Бернанкеов двокорак", јер постоје само два корака које шеф ФЕД може да учини. Ни једна од ове двије мјере не може променити курс и зауставити пад привреде. Потребан је нови продуктивни капацитет, као у 1990-тим, кад смо ушли у рецесију, изашли смо захваљујући технологији интернета. Све је било пребачено на интернет. То је било реално. Наравно да је постојала спекулација на тржиштима, али то није имало никакве везе са постојањем продукта.

Радило се о продуктивном капацитету. Тако нешто се не може изазвати монетарним или фискалним надражајима. Данас, на примјер, имамо новог предсједника, који, како сам каже, жели да створи 2.5 милиона нових радних места. Одакле жели да узме новац за то? Једино га може наштампати. Оно, са чиме смо данас конфронтирани, јесте иперинфлација, као из времена Вајмарске Републике. То може такође да се деси долару. Ја сам политички атеиста. Не вјерујем у бајке, ја сам одрастао човјек. Ако неко вјерује да ће нас политичари спасти, или је дијете, или се самозаварава. А ово самозаваравање је веома изражено у САД. Људи су пуни наде да ће нови предсједник некако изазвати промјену.

Фриман: Уколико погледамо тим, који је Обама до сада изабрао, чини се да не видимо промјену?

Селенте: Тачно, али не само то. Како може бити промјене, ако је изабрао исте људе који су и изазвали кризу? Као на примјер Лери Самерс, који ће бити економски савјетник, и овај Тимоти Гајтнер, директор њујоршког ФЕД. То су све протези Роберта Рубина. Самерс је у Клинтоновој администрацији био министар финансија после Рубина. То су људи који су уништили Глас-Стегалов акт (Glass-Steagall-Act).

Фриман: Укидање закона 1999 од стране Клинтона, главни је узрок ове кризе, јер се тим укидањем избрисала и разлика између пословних и инвестиционих банака и увела тотална либерализација, што је банкама поново омогућило да спекулишу неконтролисано?

Селенте: То је тачно. Очигледно знате о чему се ради. То су људи који су створили климу, у којој су настали сви ти деривати, као Кредит Дифолт Свапс (Credit Default Swaps), СИВ, ЦДО, такозвани егзотични финансијски инструменти, који нису ништа друго него опкладе. То је игра као у касину.

Фриман: Да ли вјерујете да је криза намјерно проузрокована, или је у питању нешто друго?

Селенте: У питању је грешка. Прича се пуно о илуминатима. Уколико су то направили илуминати, онда су опет илуминати ти, који морају исправити грешку. Не постоји ни једна једина ствар, коју је било ко од ових људи са успјехом довео до краја. Ни један једини у својој каријери. Они никада нису ништа урадили како треба. Доспјели су на врх искључиво путем инкомпетенције и дупеувлакаштва. Тако се то дешава у државној администрацији.

Да Вам дам неколико информација: каријеру сам почео у државној служби у Јонкерсу (Yonkers), држава Њујорк, након дипломирања 1971. Јонкерс је солидно велик град, са 300.000 становника. Послије тога сам био послат у главни град државе Њујорк, Албани, гдје сам радио као помоћник сенатског секретара државе Њујорк. Затим сам докторирао политологију на Сент Џон Универзитету. Од 1973. до 1979. специјалиста сам за државна питања у Вашингтону, за хемијску индустрију. Због тога се разумијем у државни апарат. Радио сам и за Реагана и Конолија, са много њих...Људи живе у илузији да су ови типови паметнији од свих осталих. Чињеница је да када неко ради за државу: потребна му је потврда да је глупљи од свих осталих. Друга реалност је, а то сам видио на послу који сам имао у Албанију, како политичари гмижу да би доспјели до врха. Они се усисавају навише у хијерархији. И због тога вјеровати да су ови политичари у стању да ријеше проблем - то је самозаваравање. Осим тога, све политичке организације су, у суштини, криминалне организације; што не кажем олако.

Фриман: Али зар они нису знали, да ће читав финансијски систем имплодирати, када Гринспен буде појефтинио новац?

Селенте: Мислили су: уколико желимо да спријечимо да људи (тј. велики играчи) изгубе новац због пуцања интернет балона, можемо просто да спустимо каматне стопе, што су и урадили после марта 2000. Од тада смо упозоравали из нашег института, и то стоји у документима, шта би се могло десити, али нико није желио да вјерује. Када бисмо написали да ће доћи до пада, добијали смо многа писма са захтјевом да кажемо и нешто позитивно, да извјестимо и о нечем лијепом. Тако је било и са ратом.Прије почетка ирачког рата, рекли смо људима да ће САД изгубити. Биће могуће без већег отпора брзо ући унутра и уклонити Садама, али након тога ће отпочети герилски рат, који је немогуће добити. Али нико то није желио да чује, јер би то било непатриотски. И? Послије скоро 8 година рата, нисмо се помјерили ни један корак. Дакле, када говорим о криминалним организацијама, не мислим то као клевету, већ као чињеницу. Америка води рат, који базира на погрешним разлозима. Да ли су они то знали или не, у суштини је академско питање. У питању су једноставно погрешни разлози, и невини мушкарци, жене и дјеца гину, што је апсолутно против мојих моралних основа. И они пљачкају људе до голе коже, у сред бијелог дана, са свим овим.Постоји тај менталитет, превише велики да би пропао, што у консеквенци значи да смо ми сувише мали, да би били спасени. То је типично енглески "Титаник начин размишљања". Богати смију да уђу у чамце за спасавање, сиромашни остатак је закључан у потпалубљу, и дозвољено му је да потоне заједно са бродом.

Фриман: Шта мислите да ће се десити, након што пакет мјера за спасавање аутомобилске индустрије није прошао?

Селенте: То не прави никакву разлику. У питању је мртворођенче од самог почетка. Новац би био, ионако, само бачен кроз прозор. Осим тога, било ко, ко купи амерички ауто, нема три чисте у глави - амерички аутомобили су једноставно смеће. А менаџери су неспособњаковићи. Потпредсједник управног одбора Џенерал моторса, Лутц, 2005. је рекао: било ко, ко мисли да ће висока потрошња горива спријечити људе да купују СУВ-ове (Sport Utility Vehicles), нема појма о чему говори.Тотално је погријешио. Ти људи говоре и производе ђубре већ деценијама. Постојало је доба, када су САД производиле одличне аутомобиле, али то је већ давна прошлост. Њима је увијек профит био најбитнији, тј. колико новца могу да зараде са најјефтинијим смећем.

Фриман: Финансијска криза је прешла Атлантик и стигла у Европу. Сада руинира читав свијет.

Селенте: Да, у праву сте. На својим путовањима примјећујем, нажалост, да Европљани и Азијати једноставно преузимају сваку глупост из САД. Тако су и Кредит Свис и УБС подлегли истој ступидној похлепи и манипулацији новца, као и овдашње банке. Прије годину дана је још постојало питање да ли ће се иностранство заразити. Сада читав свијет има упалу плућа. Погледајте само шта се дешава у Шпанији, са читавом том хиперпродукцијом у грађевинском сектору, која је произвела једну огромну депонију некретнина. Земља је банкротирала. Иста ствар је и са бившим државама Источног блока. Срео сам људе одатле, и са запрепашћењем слушао како брбљају о инвестицијама и маркетингу, као да одувијек живе у капитализму. Говорили су самном, као да тачно знају о чему је ријеч. Понашали су се више као наши грабљивци, као домороци са Запада. Ове земље, и многе друге, имају сада сопствени привредни хорор, и сви су пали директно на нос.

Фриман: Како видите годину 2009.? Како изгледа, у привреди ће доћи до комплетног застоја?

Селенте: Управо смо објавили нашу прогнозу за 2009. Предсказујемо тотални колапс привреде. 7. новембра 2007. године смо предвидјели финансијску пропаст и панику 2008. године, која се и десила. Сљедеће године ћемо видјети пропаст трговинског сектора на мало, затим пропаст комерцијалних некретнина, итд. Доживјећемо највећу депресију икада, много тежу од такозване Велике депресије тридесетих година прошлог вијека.

Фриман: Вау!

Селенте: Казаћу Вам и зашто. Тада није толико људи поседовало тако високо задужене некретнине, такође нису били под толиким кредитним обавезама као данас, нису постојале кредитне карте, нису били у дугу од 14.000 милијарди. Тада је постојао трговински суфицит, данас су САД у минусу од преко 700 милијарди годишње. Државни буџет је био избалансиран, сада имамо невјероватан дефицит и државни дуг од 13.000 милијарди, при чему је само ове године ново задуживање било 1.000 милијарди. На почетку Другог свјетског рата су САД биле мотор читаве свјетске индустријске продукције, имали смо највишу продуктивност. То је одавно прошлост. Ми смо нација у пропасти. Улазимо у највећу депресију, и она ће бити свјетска.

Фриман: Шта мислите, да ли ће доћи до масовне незапослености са побунама грађана?

Селенте: Да, ми такође видимо тренд ка револуцији. Оно што се тренутно дешава у Грчкој, може експлодирати свуда. Тамо се не ради о убиству петнаестгодишњег дјечака, већ о побуни људи против те тотално некомпетентне, корумпиране политичке касте, која је свуда иста. Био сам запослен код државе, познајем размјере корупције. У Вашингтону се ради само о лансирању пројеката, којим ће се обогатити иницијатори и њихови ортаци. Рука руку мије, новац за пријатеље... систем је од врха до дна корумпиран.

Фриман: То значи да ћемо проћи кроз болну депресију, која ће трајати годину-две, и потом изаћи из долине?

Селенте: Како да изађемо из долине?Шта ће нам помоћи у томе?

Фриман: Значи у питању ће бити дуготрајна депресија?

Селенте: Да!

Фриман: То уопште не звучи добро. Како ће депресија погодити Европу?

Селенте: Европа ће проћи боље, јер људи тамо нису толико задужени и у бољој су позицији да се сами извуку из проблема. САД су се претвориле у земљу млакоња, који сами више не могу радити ништа. Могу само да конзумирају, живе у великим кућама, возе огромне аутомобиле, а и сами су постали велики и гојазни. Једноставно не могу престати да живе изнад могућности. Троше превише хране, енергије и простора. Не знају како да живе скромно. Сада је журка готова, и притегнути каиш биће веома болно. Имамо растући слој потпуно осиромашених, што на тај начин никада нисмо имали. Ужасавајуће је. Имаћемо веома високу незапосленост, већу него код задње депресије.

Фриман: Према томе, Ви не видите рјешење за излазак из кризе?

Селенте: Изаћићемо само у случају ако будемо у стању да покренемо нови продукциони капацитет, који иде даље од нових технологија за алтернативне енергије. То мора бити нешто сасвим револуционарно, што ће бити нови мотор за привреду, као откриће ватре или проналазак точка.

Фриман: Историја показује: када су моћници конфронтирани са великим привредним проблемима, они их не рјешавају, већ мисле да ће рат ријешити све проблеме. Постоји ли могућност великог рата?

Селенте: Послије задње велике депресије је Други свјетски рат виђен као излаз. Данас живимо у другом времену. Сљедећи рат би био рат са оружјем масовног уништења. Данашње ратове је могуће водити само против неразвијених земаља. Више се не ради о испаљивању интерконтиненталних ракета, већ о герилском хај-тек рату, каквог видимо у Ираку или Авганистану. Само, политичари су спремни на све.

Фриман: Да ли са тим мислите на "операцију под лажном заставом"?

Селенте: Да, они лажу константно о свему, као на пример да је Садам посједовао атомско оружје и везе са Ал Каидом. Ко је у стању да политичарима вјерује и једну једину ријеч?

Фриман: Писали сте да САД иду путем Велике Британије. Да ли са тим мислите да САД више не могу да приуште Империју и стационирање трупа у 130 земаља?

Селенте: Да, америчка Империја нестаје, отићиће истим путем као и британска. Једноставно немамо више пара.

Фриман: Једини политичар, који то каже у САД, и који жели да рестаурира уставна права и води разумну привредну политику, је Рон Пол. Шта мислите о њему?

Селенте: Ја бих га изабрао за предсједника. Умјесто тога сам морао да гласам за Нејдера (трећи кандидат за посљедње предсједничке изборе у САД, којег су медији отворено игнорисали – прим.прир.), јер Пола није било на изборном листићу. Нећу подржавати ни једну од криминалних организација, које дијеле моћ у Вашингтону. И веома сам јасан по том питању. Било ко, ко је гласао за криминалце, подржава продужетак убијања и пљачке. То се не може рећи ни на било који други начин. Они убијају недужне људе сваки дан.

Фриман: Колико кривице у тренутној ситуацији носе медији, они се понашају још само као органи пропаганде?

Селенте: Медији носе велики дио кривице. Они су у кревету са моћи. Само треба погледати које блиске везе постоје између представника медија и служби, министарстава, Пентагона и Бијеле куће. Медији тамо свакодневно улазе и излазе. Можемо се захвалити Њујорк Тајмсу да нам је продао ирачки рат. Исте новине су 2007. године, такође, написале да је проблем са привредом само обична штуцавица и да ће проћи, иако смо већ видјели пад. Медији су на страни привреде и власти, ни на који начин не испуњавају своју праву функцију.

Фриман: Шта можете поручити читаоцима, како да се припреме за надолазећу депресију?

Селенте: Ми у Институту говоримо одавно, да не треба трошити ни цента више него што се има. Мораћемо да живимо нову скромност, која ће се манифестовати у куповини искључиво ствари које су неопходне и имају дужи рок трајања. Читав циклус потрошаштва је прошао, циклус куповине и достизања среће кроз материјализам. Разумите ме, и ја волим лијепе ствари, само се сада ради о квалитету, или концепту штедње, па и због образовања дјеце. Овдје у САД сви желе да пошаљу свој подмладак на високе школе и универзитете. То кошта богатство. И за шта? Да би могли да студирају економију или право, и да направе МБА?

Боље уштедите новац. Имамо више него довољно банкара и правника. Боље образовање је практично и корисно; као инжењер, техничар или сви занатски позиви. Доћиће до велике промјене. Све почиње већ на локалном нивоу. Потребно је бринути се о својој заједници и бити активан у њој. Питање је: како могу бити користан мојим суграђанима? Будите срећни, јер у Швајцарској имате директну демократију и можете учествовати у одлукама. Овдје у Америци немамо више ништа да кажемо, они раде шта хоће. Људи су против финансијских пакета, али шта раде политичари? И даље раде по своме.

Фриман: Значи читаоци требају чувати своје градове и комуне, борити се за одржавање јавне инфраструктуре, спречавати приватизацију и распродају свих вриједности.

Селенте: Постоје службе које су есенцијалне, и које морају бити јавне, као транспорт, енергија и водоснабдјевање. Овдје је у питању глобална влада. Нисам теоретичар завјере, али свако зна куда води путовање. Циљ је контролисати све и управљати централно.

Фриман: Да ли мислите да ће се због финансијских проблема медитеранских земаља и нових чланица на истоку, ЕУ и евро распасти?

Селенте: Да, у то смо увјерени. Ми смо то предвидјели још прије увођења евра. Једино што је потребно за остваривање тог сценарија је национални популиста у некој од земаља чланица, који је увјерен да само кроз излазак из ЕУ финансијска криза може бити заустављена, и Унија већ пада. Берлускони је то већ најавио, са пријетњом иступања из Шенгена због бројних имиграната. Масовна миграција је велики проблем. Западне земље су преплављене људима који желе бољи живот, или бјеже из нужде. Ту не помаже алтруизам, ко ће то све да плати? Одакле обезбједити смјештај, намирнице и посао, када се више нема пара ни за бригу о сопственим људима?

Фриман: Да ли мислите да је могуће формирање Северноамеричке уније, између Мексика, Канаде и САД?

Селенте: Да, то сматрамо могућим, само је шанса сада већа да ће доћи до распада. Свједоци смо распадања САД, као што се некад распао СССР. Појединачни региони ће увидјети да ће лакше проћи кроз кризу без савезне владе. За шта требају далеки Вашингтон? Погледајте само какви се политичари тамо мотају. То су све корумпирани неспособњаковићи, који мисле само на себе. Свједоци смо распада САД.

Фриман: Да ли је функција централних банака превазидђена ? На крају крајева, оне су изазвале кризу и потпуно заказале.

Селенте: Да, заказале су. Али тренутно је у току борба за моћ, велики желе да униште мале, како се већ толико пута поновило у историји. Један од трендова које посматрамо, називамо "скидајте им главе". То ће се сигурно десити.

Фриман: Кажете да ће доћи до праве побуне?

Селенте: Апсолутно. Погледајте само сву ту багру на Вол Стриту, или оно што излази из универзитета као Јејл и Харвард. Они још никада у свом животу нису запрљали руке. Немају појма шта значи живјети на улици, потпуно осиромашен. Када узмете све људима, и када немају више ништа да изгубе, спремни су на све.

Фриман: Ово, што предсказујете, не звучи баш оптимистично.

Селенте: То нема везе са оптимизмом или песимизмом, већ са реализмом. Као кад одете код љекара и добијете дијагнозу рака у посљедњем стадијуму. Да ли Вас доктор треба слагати, или казати како ствари стоје? Лажни оптимизам не мијења ништа на чињеници да ћете ускоро умријети.

Фриман: Мислите ли да је добра идеја за појединца, или за читаве заједнице и комуне, да постану самоснабдјеваци, и да се скину са мреже?

Селенте: Апсолутно. Сигурно. Треба испитати могућности за постизање независности од система, за узгајање сопствених намирница и производњу електрицитета. То је оно што сам поменуо раније, са новим технологијама то постаје могуће. Када се то деси, онда ће се људи удаљити од мајке државе и корпорација. Године 1997. сам објавио књигу, која обрађује управо ову тему. Централни систем је требао пући већ одавно. Одржава се само кроз јефтин новац. Али то више не функционише. Шта ће нам централна влада, која ионако само производи проблеме и нема рјешења? Најшира самосталност и децентрализација, то је будућност.