Човјека на челу Српске демократске странке, можете питати о односима унутар Конгреса САД или Европског парламента; што је прилична ријеткост међу предсједницима партија на политичкој сцени РС. У једној колумни која се бавила његовом странком у вријеме раскола, указао сам на завидну политичку досљедност и расуђивање Младена Босића, али да исти врло брзо треба одлучити да ли ће бити лидер, или политички аналитичар.

Разговарао: Дани(ј)ел Симић

У тренуцима пред разговор, када се поставља камера и припрема диктафон, Младен Босић наглашава да он нема намјеру да се бави некултурним наступом, стварајући култ личности вође. Његова је жеља, каже, управо да покаже како СДС није "лидерска партија", него модерна демократска партија, коју чини тим слободних и способних људи, и у којој се стратешке одлуке доносе договором. Након дугог периода бављења самом собом, унутар СДС је дошло до извјесне стабилизације. Босић тврди да је странка неупоредиво кадровски јача од СНСД, а направљени су и реформски потези странке у главном граду РС. Зато је прво питање неминовно морало бити подсјећање на у јавности широко распрострањен став, да у РС заправо нема опозиције.

СДС није позвана у Бутмир. Да ли сте то схватили као неку врсту поруке коју је Запад упутио вашој странци?

Сматрам да је Запад, односно САД прије свега, јер мислим да је то ипак било под њиховим патронатом, а да је Карл Билт ту као спољни играч; упутио на првом мјесту поруку Србима. Та порука је да они желе да бирају ко ће им бити представници и ко ће водити преговоре у њихово име, а не да то буду они које су грађани бирали на изборима.

Ситуација да је са федералне стране позвана је и најјача опозициона партија (СДП), а да са стране РС то није учињено, јасно говори да садашња администрација покушава да направи континуитет са политиком коју је својевремено оличавала Медлин Олбрајт у Клинтоновој администрацији. И, заиста, већина ових кадрова који овдје покушавају да се мијешају у име САД, вуче коријене и сматра да је направила велику политичку каријеру у вријеме Медлин Олбрајт, и то баш на питањима БиХ.

Не сматрам да је то било какав проблем за СДС. Мислим да је то проблем за оне из РС, који су прихватили да иду на разговоре у НАТО базу, прихватајући да они на себе узму одговорност као овлаштене особе за вршење тако важне функције, као што су преговори о око уставних промјена, а све то без учешћа СДС. Они добро знају да је СДС странка која има велико повјерење грађана РС.

И одмах да вам кажем: Да је обрнута ситуација, ми не би ишли без њих! Тражили би да се поштује демократска воља гласача, а не да се врши избор према афинитетима и симпатијама САД или било кога другог.

Имали смо појаву да је притисак јавности, можда први пут у новијој историји РС, утицао на то да се Демократска партија повуче, док је ПДП прихватила позив у Бутмир. Како то утиче на ваше односе?

Ми сада немамо никакву коалицију, нити имамо никакав договор. Тако ПДП нема никакве обавезе, нити ми имамо обавезе према њима. Ја сам упозорио Иванића прије одласка у Бутмир, да би то могло имати посљедице на односе двије странке у будућности.

Прије свега, уколико будемо имали различита политичка стајалишта у вријеме када буде предизборна кампања, ми нисмо спремни да идемо у коалицију, која ће бити само коалиција ради рушења Милорада Додика, а да се по најважнијим питањима разликујемо, па чак да СНСД по неким важнијим питањима буде ближа СДС, него што је ПДП блиска нашој странци.

Једно од таквих питања је и питање придруживања НАТО савезу. Ми ћемо, уколико уопште будемо ишли у коалицију, инсистирати на томе да то мора бити и програмска коалиција, која ће бити састављена договором око неких најважнијих питања за будућност РС. У противном, доћи ћемо у ситуацију као ДОС у Србији, који је са коца и конопца скупио све, од ултра лијевих до ултра десних, само да би дошао на власт и скинуо Слободана Милошевића.

Послије тога се показало да су направили гори посао, него да је Милошевић остао на власти.

Што се тиче вашег става према НАТО, да ли он остаје исти, или се само инсистира на референдуму?

Јасно је да је актуелна власт, прије свега Небојша Радмановић, испод жита и изван очију јавности прихватио да РС, кроз БиХ, угура у чланство НАТО савеза. Ситуација да у Конгресу САД расправљају о томе како што брже БиХ придружити НАТО, а Народна скупштина или чак Парламент БиХ о томе не расправља ништа, јасно указује је да се ради о неком политичком дилу, који се покушао спровести "на брзака".

Ми покушавамо да упозоримо јавност да је то, уствари, једна од двије најважније политичке одлуке, које треба да донесу грађани РС: чланство у било којем војном савезу, односно било каква промјена устава РС или БиХ. У питању су најважније одлуке које може донијети било која, па и наша држава. Зато се СДС залаже да се уведе контрола грађана, јер је јасно да су политичари овдје под великим притисцима и уцјенама, па тако могу донијети одлуке које су против интереса грађана и РС.

Да би увели контролу и заштиту грађана, али и политичара, од катастрофално штетних одлука; сматрамо да се свако такво питање прије свега размотри на референдуму. Онда би била обавеза и једне и друге стране, и која је за, и која је против, да објасни грађанима о чему се ради. Уколико би грађани изашли на референдум прије којег би им се јасно објаснило шта добијају, а шта губе; онда би то већ било нешто. Овако нико ништа не зна.

Ја могу да објасним, односно тврдим, шта се губи.

Губе се прије свега паре. Затим, уплићемо се у ситуацију у свијету, у Ираку, Авганистану и другдје, што нам заиста не треба. Долазимо под директну контролу споља, налазећи се у војном савезу у којем су и Турска, и западне земље које се директно залажу за централизацију БиХ. Изван остају и Србија и Русија, које на неки начин имају исти поглед о будућности РС и БиХ. Зато сматрамо да грађани морају донијети коначан суд.

Неопростиво је то што је урадио Небојша Радмановић, а сигуран сам да је то урадио у договору са Милорадом Додиком. Имам осјећај, а и информације, да се чланством у НАТО савезу тргује око осталих питања у БиХ. То питање је много важније и битније, него како ће се бирати члан Предсједништва БиХ.

Шта мислите о 5.000.000 КМ, које је Влада РС дала за помоћ медијима, будући да се СДС није озбиљније оглашавала овим поводом?

Мислимо исто што и сваки човјек који политички размишља, односно да је то класична куповина наклоности медија, новцем свих грађана ове земље. Сви смо били свједоци да чак и неки медији који нису били наклоњени актуелној власти, или су покушавали да буду критични према њој, послије додјеле средстава мијењају свој начин опхођења и гледања на ствари.

Јасно је да је направљена тријажа према утицају медија и да су неки добили мање, уз поруку "ако будете добри у наредном периоду, добићете више у наредном колу". Забрињава ме и ситуација да је поново обећано пет милиона марака од сљедећег буџета и сматрам да је то велика опасност за демократију у РС. Све политичке странке бјеже од тога да коментаришу ту ситуацију, а то би могао бити очигледан примјер корупције. Боје се да се не би замјерили медијима, односно да их медији који су примили те новце не узму на зуб.

Направљена тријажа према утицају медија и да су неки добили мање, уз поруку "ако будете добри у наредном периоду, добићете више у наредном колу"

Ја сам то рекао у пар наврата, али можете очекивати од медија који су добили та средства, да то не пренесу. То је табу тема у РС. Ми да имамо истражне органе, они би лако успјели да дођу у закључка да је то сукоб интереса; уколико народним парама купујете наклоност медија, а истовремено имате масовно отпуштање радника.

Имате индустријске гране, које су у неупоредиво тежој ситуацији него медијске куће. Уз, наравно, примједбу да ако нема новца у привреди, да опада и потреба за оглашавањем, односно евидентан је пад прилива средстава од маркетинга, јер фирме немају пара. Но, ово очигледно има другу позадину, која никако није брига за рад и запослене у медијима, већ кристално јасан примјер куповине њихове наклоности у предизборном периоду.

Да ли видите икакву напрслину у владајућој коалицији, обзиром на закон који је повучен јер га нијесу подржале ДНС и СП?

Ја и не мислим да је ово "владајућа коалиција". Ово је апсолутистичка власт Милорада Додика. СП и ДНС су само приљепци који служе за декор, да би се створио утисак како за овако катастрофално стање није одговоран само СНСД. Убијеђен сам да ће ове двије странке то још дебело коштати на изборима.

Слушам неки дан Ђокића након реизбора, када каже да је њихов главни програмски идеал да подржавају Милорада Додика у власти. Не можете имати као главни политички циљ подршку предсједнику друге партије, јер зашто би тад неко гласао за вас? Онда ће људи директно гласати за Додика и СНСД. Мислим да ће у оваквој констелацији ДНС и СП ићи надоле, уз додатак да у обе странке постоје јаке струје које се противе таквој политици, која их држи у статусу сателита.

Шта мислите о политици Здравка Крсмановића и да ли би евентуалним оснивањем нове странке, могло доћи до динамизације политичке сцене у РС и прије избора?

Треба сачекати и видјети да ли ће уопште ићи у оснивање нове странке, пошто ја не мислим да је то извјесно. Шта год да се деси, то неће бити добро за Социјалистичку партију. Остао он или отишао, она ће тешко овај пут прескочити праг, јер је и прошли пут имала мука да прескочи цензус од три одсто. У оваквом стању, као приљепак СНСД и тако расцијепљена изнутра, ту нема никакве шансе. Тако би овај конгрес могао означити и крај СП.

Ја се томе не радујем, пошто сматрам да Републици Српској треба јасна лијева опција, пошто СНСД није ни лијева ни десна. Она је и екстремно десна, и екстремно лијева, и центар; односно СНСД ни нема своју идеологију и своју политичку позицију, него је заузима на дневној бази, обзиром на то шта Милорад Додик процјењује да је тај дан добро да буде политика СНСД. Мислим да би било добро да постоји нека лијева партија која би била у континуитету, а да ли ће Крсмановић или неко други успјети да је направи, није до СДС.

Овај посљедњи конгрес би могао означити и крај СП

Што се самог Крсмановића тиче, ми смо блиски по томе што сматрамо да актуелна власт не ради добар посао. Друга ствар је што ми такође сматрамо да треба извршити пренос власти на општине, односно да надлежности и средства треба спустити ближе грађанима, како би онда лакше контролисали утрошак тих средстава. Овако, када све паре троши влада и апсолутну власт има влада, показало се да је склона злоупотребама и да уопште нема контролних механизама, који би на неки начин требало да направе равнотежу.

Осим те двије заједничке тачке, ја не видим пуно других додирних тачака. Прије свега зато што је давао изјаве да треба на рачун ентитета извршити јачање БиХ, а ја нисам чуо нигдје да је он одустао од такве политике.

У првом реаговању на изненадне и мистериозно селективне рехабилитације бивших кадрова странке, рекли сте да су им врата отворена. Како гледате на тај процес сада?

То је закључак Предсједништва СДС, да сви који желе и могу доприњети јединству и угледу странке, имају отворена врата да се одмах укључе у политички живот.

Ја ништа не замјерам било коме од тих људи, па и ако су селективно скинути, већ замјерам ОХР. Они очигледно тим селективним приступом поново покушавају да изврше политичку манипулацију. Са једне стране да изврше турбуленцију унутар СДС, а са друге стране да неке од тих људи држе у обавези и уцјени.

Да то није тако, онда би сви одједном били добили скидање санкција, јер ни за једног од њих нема доказа око било каквих незаконитих радњи, пошто би до сада завршили у затвору да су радили то за шта су санкционисани.

Како оцјењујете политику званичног Београда према РС? Мислим да је политика актуелне власти у Србији сконцентрисана на што боље односе са ЕУ, односно либерализације визног режима и отварања затвореног процеса приступања ЕУ због опструкција из Холандије. Сматрам да им је то политички приоритет, по мишљењу Бориса Тадића, у односу на било које друго питање. Па и на питање Косова и Метохије, односно БиХ и РС, те се он тако и понаша.

Не мислим да је Србија тренутно од било какве помоћи Српској, односно њихове изјаве шаљу поруку да подједнако гледају на све стране у РС и БиХ. Малтене, као да они немају никакве посебне обавезе према РС, у односу на ФБиХ. То се односи и на понуде које су давали и око двојног држављанства и око било ког другог питања. Шта год договоре са РС, они исто то понуде и ФБиХ, покушавајући да пошаљу ту поруку непристрасности.

Шта год договори са РС, Србија исто то понуди и ФБиХ

Сматрам да су чак у стању да врше притисак на актуелну власт у РС, уколико то неко из ЕУ или САД од њих захтијева. Сви виде да је ниво односа између РС и Србије практично најнижи, још од времена када је Милошевић увео санкције РС у току ратног сукоба, јер је његов приоритет тада био укидање санкција, а не интереси РС.

То се види и у међусобним посјетама и у међусобним односима. Долазак представника из Београда у Бању Луку, увијек су под плаштом тихог притиска на актуелне власти у РС. Управо у том стилу сам и оцијенио састанак лидера политичких партија, који је Борис Тадић организовао у вријеме Бутмирских дешавања. Тај састанак је организован више да Београд пошаље поруку према земљама које сазивају састанак у Бутмиру, него што је имао сврху да се помогне РС да се опхрве са притисцима.

Да ли сматрате да ОХР више није само наметач политике која води ка укидању РС, него је постао институција која је успјешно инкорпорирана у домаћи криминални миље, вукући и РС и ФБиХ у сукобе и неизвјесност којима нема краја?

У каквој се ситуацији налази БиХ, најбоље показују призори са недавне фудбалске утакмице у Лисабону, између репрезентација Португала и БиХ, када из предсједничке ложе испред БиХ маше Валентин Инцко. За било коју другу нормалну земљу, то је улога која је намијењена за предсједника или премијера те државе.

Ситуација да Аустријанац, као највиша власт представља БиХ у Лисабону, даје јасну поруку. Он и јесте највиша власт! Овдје није највиша функција предсједавајући предсједништва, него Високи представник из канцеларије ОХР. То говори и да БиХ није успјела да стане на своје ноге, да то и није суверена држава, него је држава под неким чудним протекторатом. Чланство у Савјету безбједности заправо исмијава институцију Уједињених нација, уколико имате представника којег ви контролишете. Потпуно је јасно да је ова ситуација ненормална.

Ситуација да Аустријанац, као највиша власт представља БиХ на фудбалској утакмици у Лисабону, даје јасну поруку. Он и јесте највиша власт!

Криминализација кадрова ОХР није нешто што бих ставио на душу Валентину Инцку, јер је то рецидив из времена Педија Ешдауна, а можда чак и прије њега. То је структура људи који су читаву политику ове институције схватали као политику притиска, принуде, силе и уцјене. Ви и сада на неколико најважнијих мјеста у ОХР имате људе, који су преко десет година на неки начин ангажовани у Сарајеву. Чији је мозак навијен на тај начин, да је њихов начин размишљања оптерећен стереотипима ко је пријатељ, а ко непријатељ; против кога се они морају борити, да би њихови шефови били задовољни.

Дио тих људи и даље има однос према СДС, какав је имао прије десет година. Иако смо у дубокој опозицији, очигледно и даље сматрају да смо главни проблем. Такође имам података да они покушавају да се убаце у сваку пору политичког живота, па и у унутарстраначке послове, интриге, подметања и комбинације. У чему, колико видим у задњих годину дана, и немају успјеха.

Напротив, довели су себе на чистину, и сад сви размишљају о томе како је вријеме да оду.

Брчко, крајње антидејтонски цијепајући РС на два дијела, виси као сијенка сукоба и неуралгична тачка односа РС и ФБиХ. Како ви, као један од најупућенијих везано за проблематику овог града, видите будућност тог проблема?

То је чудан процес који је одгађан неколико пута. У Дејтону је стајало да уколико се не донесе одлука за годину дана, да остаје статус кво. Односно, да дио Општине Брчко који припада РС, остаје њен интегрални дио. Ако се сјећате, Биљана Плавшић, као тадашњи предсједник РС, потписала је споразум о продужењу тог рока, и отворила пут да се донесе оваква одлука, каква је донесена.

Та одлука није могла бити донијета три или четири године, управо због атмосфере и притиска који је долазио из јавности РС, у смислу да се спрема неправда. Та одлука је донесена за вријеме власти Милорада Додика. Управо када су са Запада обезбједили да реакција РС на одлуку, која је очигледно неправедна и неповољна по њу, може бити контролисана преко власти у Бањој Луци, која је под њиховом контролом.

Морате се подсјетити да Народна скупштина РС није прихватила арбитражну одлуку, и да је то потписао Петар Ђокић, као предсједник скупштине у то доба. Прије неколико мјесеци, Парламент БиХ је одгласао амандман да се арбитражна одлука ставља у Устав БиХ. Тај амандман је усвојен гласовима СНСД као представника РС, и на тај начин је легално прихваћена арбитражна одлука, која предвиђа да се све оно што се нађе на територији дистрикта у вријеме проглашавања дистрикта, постаје његово власништво.

Прије неколико мјесеци, Парламент БиХ је подршком СНСД одгласао амандман да се арбитражна одлука о Брчком ставља у Устав БиХ

Занимљивио је да је Грегоријан ту тврдњу поновио као неку нову чињеницу, а да је Додик онда то искористио за причу око одузимања права РС, дочим је само мјесец дана раније прихватио да то постане уставна категорија. Захваљујући овој недржавној и катастрофалној политици СНСД, односно одлуци коју је подржао у Парламенту БиХ, сматрам да у овом тренутку не постоји простор за дугорочно рјешење.

Зато постоји велика опасност да би се Брчко у наредном периоду могло користити као тачка уцјене за РС, као што је звучала ова прича "ако нећете јавно предузеће Електропренос БиХ, онда нећете добити струју кроз далеководе који пролазе према Крајини", односно имаћете несташице струје. Уколико се таква пракса понови, што је Грегоријан на неки начин већ рекао, онда Брчко може бити потенцијална тачка сукоба у будућности, што, сигуран сам, не желе његови грађани.

Српске у Брчком има онолико, колико има грађана РС у овом граду, и то је оно о чему би републички ниво власти требао да води рачуна. Интересе РС заступају њени грађани који живе тамо, и уколико их буде било у довољном броју, РС неће имати проблема са статусом Брчког као дистрикта.

Сада, када је јавност далеко отворенија него у вријеме Ешдауна, зашто СДС не користи очигледне податке да ОХР у Брчком учествује у корупцији, намјештању тендера и слично?

Имате посљедњи примјер, да Скупштина Дистрикта Брчко усваја одлуку да се донира 100.000 КМ некаквој међународној лиги хуманиста. У њу су очигледно упетљани или награду треба да добију неки од представника ОХР, и те награде плаћају парама грађана Брчког. Ми смо то говорили и јавно указивали у неколико наврата, али очигледно да тзв. међународна заједница контролише већину руку. Не само у Брчком него и у БиХ, тако је 100.000 КМ отишло онима који већ имају милионе, умјесто на безброј социјалних проблема са којим се локалне власти суочавају.

Прије свега они имају имунитет и не потпадају под санкције правосудног система РС или БиХ. Греогоријана, или било кога другог у Брчком или у БиХ, није могуће кривично гонити за непоштовање закона.

Корупција није ствар од јуче. То је проблем који није ограничен на БиХ, него је то проблем који прати чак и УН у свим земљама гдје имају своје мисије. Ни УН немају ефикасан механизам за борбу против корупције својих службеника, који позиције и имунитет користе за лично богаћење. Нисам сигуран да ћемо ми то успјети рјешити. Тако је једино рјешење да они оду одавде, па и по цијену да то што су украли понесу са собом, да их не прогонимо, само да се једном покушају створити услови за демократску атмосферу.