Предсједничког кандидата СДС су већ подржале ПДП и СРС РС. То је већ врло озбиљна ствар, уколико користимо математику са прошлих избора.

Наравно, сваки избори имају своју јединствену формулу, а Огњен Тадић се коначно одлучио огласити на Фронтал.РС. Каже да се не плаши ниједног противкандидата, али смо најтањи одговор добили на питање од кога све још очекује подршку. Тадић се свих тема, као што је и очекивано, дотиче инклузивно до што ширег опсега циљне групе; у чему му помаже то што се његово име не везује ни за једну криминалну аферу у политичкој историји РС. Ипак, тренутно најконкретније звучи његова најава о драстичном смањењу трошкова Кабинета предсједника РС.

Питао: Дани(ј)ел Симић

Која би била ваша прва одлука са мјеста предсједника РС?

Мој први чин је позив свим грађанима да ме подрже да на свакој адреси, вани и на унутрашњем плану, браним њихово право да живе у Републици Српској, која се гради и развија по моделу слободне, демократске, правне, економски одрживе, социјалне и еколошки одговорне државе.

Тај задатак подразумјева стални рад на сваком поједином питању, од чијег рјешавања зависи да ли ће се Република Српска вратити на колосјек одређен вољом народа.

Отворено против мене су непријатељи Републике Српске, криминалци, корупционаши, параобавјештајно подземље и нерадници; који су научили живјети на народној грбачи. Мени није важно да свој углед градим код таквих структура и да им се допаднем као безопасна појава.

Мени је важно да сви поштени и радни људи знају да мојом побједом они неће изгубити, без обзира на то какав им је социјални статус или политичко опредјељење. У том смислу се обраћам и грађанима који су се до сада узрджавали од учешћа на изборима. Резултати избора ће одлучивати и о њима. Желим да и прије и послије избора добијем подршку свих грађана.

Шта ви доносите ново на функцију предсједника РС?

Предсједничке дужности су утврђене уставом. Немам намјеру да предлажем промјене устава, нити да систем претварам из парламентарног у предсједнички. Нисам жељан власти. Жељан сам прилике да у име грађана контролишем власт и да јој пренесем искрене поруке и захтјеве грађана.

Нисам одустао од идеје о Народној канцеларији. Жао ми је што је није остварио предсједник Кузмановић. Да сам изабран 2007. године не би ми било тешко да остварим неку од његових идеја, за које сам сматрао да су добре.

Трошкови предсједника републике су неоправдано високи. Тај апарат од преко 70 запослених је гломазан и имитација је дворске камариле. Свакоме треба да буде обавеза и част да га предсједник републике консултује у вези са неким питање. Због тога ми је страна помисао и на већи број стално запослених савјетника. Позваћу сваког човјека који је стручњак у некој области да поразговарам са њим и при томе ми препрека неће бити било чије политичко опредјељење.

Кључно је да се врати значај институцији и да се она стави у први план представљања републике и осигурања њеног јединства. За тај посао ће ми бити потребни сарадници који су посвећени тој идеји и који не питају за висину плате и радно вријеме. Надам се да не очекујем превише.

Највише очекујем од лидера парламентарних странака. Објективно, они и имају највећу одговорност. Моја врата ће им бити стално отворена.

Од којих странака очекујете подршку поред СДС, хоће ли то бити коалиција из Билеће, или је рам за ту слику шири?

Највећу и најважнију подршку уживам од моје Српске демократске странке. Желим јавно и да се захвалим др Младену Иванићу и Миланку Михајлици што су већ у име својих странака јавно објавили да подржавају приједлог кандидата Српске демократске странке за предсједника Републике Српске. Све су то странке које се налазе у центру или десно од њега. По својим програмима су народне и демократске партије.

Неће ми ни сада, ни ако будем изабран, бити проблем да сарађујем са другим странкама, организацијама и појединцима, јер је обавеза предсједника републике да једнако заступа интересе свих грађана.

Избори у Билећи ће свакако бити наук са све учеснике предстојећих избора.

Већ једном сте били кандидат за исту функцију. Шта је сада другачије и шта ћете ново унијети у кампању да би грађани РС изабрали баш вас?

Схватам и забринутост да на моју кандидатуру може лоше утицати то што сам већ једном био кандидат. Међутим, истичем да ту нема правила. "Понављачи" су били и Милан Јелић и Небојша Радмановић; а Чавић је, иако једном побједник, други пут изгубио. Додик је 2000. године убједљиво изгубио од Мирка Шаровића, и то исто са позиције предсједника Владе. Ако се и он кандидује биће "понављач".

Са друге стране, предсједнике који су изабрани на приједлог господина Додика, од 2006. године, грађани Републике Српске плаћају са преко 27.120.000 КМ. Заузврат, и поред бројних криза и повода за њихово реаговање, добили су углавном ћутање.

Предсједник републике мора дићи свој глас против неправде, криминала и немаштине грађана. Он не смије бити само посматрач и коментатор догађаја. Мора чувати републику у име свих њених грађана и водити је у правцу који представља вољу народа. Предсједник има обавезу да се у сваком моменту држи слова Устава и закона, а не да реагује само на миг свог страначког шефа.

Да се опозиција ујединила 2007. године и подржала ме као заједничког кандидата, данас бисмо имали одговор на питање гдје је отишло 14 милијарди КМ, које је преко буџета са свих нивоа власти, од почетка 2006. године, трошила и распоређивала владајућа странка. Са садашњим предсједником и његовим претходником то никад не би, и нећемо сазнати.

Што се тиче предизборне кампање, она ће групи на власти служити само за збуњивање грађана. Очекујем прљав однос према мени и много лажи и измишљотина, које би требале надомјестити недостатак било каквог контрааргумента мојим ставовима и досадашњем раду.

Поручујем им нека раде шта хоће. Ја се нећу бавити вријеђањем. Само ћу их стално и изнова питати гдје су паре из буџета, гдје су осуђеници за корупцију и приватизациони криминал, гдје је референдум о самосталности Републике Српске... Гдје је све оно што су обећали и због чега су прокоцкали повјерење народа?

Прибојавате ли се ко ће бити кандидат испред СНСД-ДНС-СП?

Не, а и поставка вашег питања је веома лабава. Људи који подржавају ДНС су по ставовима много ближи мени, него неком кандидату Додикове странке.

Са друге стране, добронамјерни људи који гласају за СНСД већ дуго у озбиљној мјери хвале и мој рад. Говорити о њима као о заробљеницима странака за које су понекад гласали, потпуно је погрешно. Да су функционери изабрани 2006. године извршили предизборна обећања, тј. да су извршили ревизију приватизације са неким бољим од Борислава Бијелића, да су уложили новац од продаје Телекома са неким поштенијим од људи који Додику воде финансије, да су представљали Републику Српску паметније и пристојним ријечима и ставовима, а не увредама и псовкама, онда би то било другачије.

Овако како јесте, постављам питање одкуд било ком кандидату власти образ и право да тражи подршку и на темљу чега би је могао тражити? Ја сам на милиметар од тога да у име свих грађана упалим свјетло у овом политичком мраку.

Зато све грађане позивам да бирају, а не само да гласају.