Fon der Lajenova je navela da je EU započela pristupne pregovore sa Albanijom, Sjevernom Makedonijom, Ukrajinom i Moldavijom, te da bi BiH mogla da bude sljedeća na redu.

– Ovo strateško rezonovanje podstaklo nas je da ponovo razmislimo o našim strategijama proširenja i da dođemo do ideje o postepenoj integraciji – rekla je Fon der Lajen i podsjetila da je prije godinu dana pokrenut Plan rasta za Zapadni Balkan i da „ovaj rad počinje da pokazuje rezultate“.

U tom kontekstu, Fon der Lajenova je ukazala na dostignuća na koja, kako je rekla, lideri Zapadnog Balkana treba da budu “sa pravom veoma ponosni”, a kao jedan od primjera navela je da evropske kompanije otvaraju prodavnice u Srbiji i BiH ubrzanim tempom.

– Do kraja godine, troje vas (partnera sa Zapadnog Balkana) bi već moglo da se pridruži našem jedinstvenom području plaćanja u evrima. Ovo će generisati uštede od preko 500 miliona evra svake godine, kada se svi pridruže – rekla je Fon der Lajenova.

Ona je istakla da u narednoj Evropskoj komisiji proširenje mora da bude posao sa punim radnim vremenom koji omogućava nepodjeljenu pažnju.

– Ako je osnovni cilj učiniti Evropu ekonomski konkurentnom i sposobnom da se brani, onda integraciju Zapadnog Balkana u EU vidim kao kritično važnu – istakla je Fon der Lajenova.

U doba geostrateških rivalstava, kaže Fon der Lajenova, veća EU daje jači glas u svijetu, a proširenje je „ulaganje u kolektivnu snagu i bezbjednost“.

– Želimo jaku, konkurentnu i bezbjednu Evropu, a to uključuje Zapadni Balkan, kao i Ukrajinu i Moldaviju u našoj EU i sve one čije evropske težnje odgovaraju njihovim djelima. Zato smo udahnuli novi život u proces proširenja – rekla je Fon der Lajenova.

Ona je dodala da će šest partnera sa Zapadnog Balkana kasnije ovog mjeseca usvojiti svoje potpuno nove reformske agende koje su povezane sa šest milijardi evra u evropskim investicijama.

– Svaka reforma će otključati nove investicije – istakla je Fon der Lajenova i navela da će, kada se završe reforme, svaki partner dobiti otprilike onoliko pomoći po osobi koliko bi Zapadni Balkan dobio prema kohezionoj politici EU.

Ona je navela da EU želi da partneri sa Zapadnog Balkana budu aktivni učesnici u razgovoru o budućnosti EU.

– Svaki kompromis sa našim demokratskim principima bio bi poguban za postizanje naših ciljeva. Zemlje članice EU i zemlje regiona Zapadnog Balkana biće suočene sa teškim izborima. Bilateralne sporove treba rješavati. Integracija u EU zavisiće od toga da vlade donose teške i ponekad nepopularne odluke. Odlaganje odluka znači donošenje pogrešnih odluka – rekla je Fon der Lajenova.

Navodeći da je Zapadni Ballkan kroz istoriju često bio granica između svijetova, istoka i zapada, sjevera i juga, Fon der Lajenova je istakla da da su nove generacije u regionu izabrale da budu dio zajedničke evropske porodice.

Ona tvrdi da rusko rukovodstvo „pokušava da uzburka stare konflikte kada god dođe do napretka ka pomirenju i regionalnoj integraciji na Zapadnom Balkanu“ i da Rusija „konstantno radi na tome da zasieje podjelu unutar Zapadnog Balkana i između Zapadnog Balkana i ostatka Evrope“.

Izvor: srna.rs