Inicijativa „Ne posmatraj. Reaguj!“ nastala je u januaru 2021. godine kada su glumica Milena Radulović i njene kolegice progovorile o seksualnom nasilju koje su doživjele u školi glume Mike Aleksića. Tada se grupa muškaraca okupila i odlučila da je potrebno da se i muškarci uhvate u koštac sa ovim ogromnim društvenim problemom. Miloš Đajić iz Inicijative „Ne posmatraj. Reaguj!“ tvrdi da je nasilje u zemljama regiona prisutno vjekovima, ali da je posljednjih godina vidljivije jer su žene hrabrije i prijavljuju ga.

„Sada mnogi prepoznaju nasilje. Znaju da je ono nedozvoljeno i da postoji šansa da se sudski goni. Ono što nedostaje je kontinuirani rad sa muškarcima, promena svesti i promocija nove uloge muškaraca u društvu. Muškarci se u današnjem svetu ne snalaze baš najbolje. Oni moraju da izađu iz ‘muške kutije’. Muškarci bi i dalje da zadrže svoju dominantnu ulogu u društvu i podrede sve(t) sebi, ali ne shvataju da je to vreme prošlo i da je došlo vreme kakve takve ravnopravnosti“, govori Đajić.

Ključno je da krivično delo femicida bude prepoznato u našim krivičnim zakonicima, ukazuje Miloš Đajić (Medija Centar Beograd / Ustupljeno Al Jazeeri)

Podsjeća i da su takmičenje, snaga, sila i pobjeda nametnuti muškarcima kao imperativi još od rane mladosti.

„Mi živimo u muškom svetu, odnosno svetu koji su neki muškarci pre nas skrojili po svojoj meri. Zato kažemo da je potrebno da izađemo iz ‘muške kutije’. Taj svet se menja, ali mu treba još mnogo decenija do istinske ravnopravnosti žena i muškaraca, devojaka i mladića. Suština je da umesto relativizacije ispovesti žrtava, mi, muškarci, moramo bez ograda da podržimo one žene koje su skupile snagu i odlučile da progovore“, kaže sagovornik.

Dodaje da svi muškarci koji žele da se aktivno uključe u borbu protiv nasilja prema ženama mogu potpisati Povelju Pravi muškarac.

„Mi muškarci koji za sebe kažemo da ‘nismo takvi’ (nasilni) moramo podići glas i aktivno u svom okruženju govoriti i raditi protiv nasilja prema ženama. Najteži je zadatak kada treba da objasnimo nekim drugim muškarcima koji su nam najčešće bliski da je to što rade nedopustivo.“

Prema njegovim riječima, Povelja se vrijednosno naslanja na sličan dokument koji je Forum pravih muškaraca kao dio UNiTE kampanje, kampanje bivšeg generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Ban Ki-moona, usvojio 2008. godine.

„Ta kampanja je za cilj imala prevenciju i eliminaciju nasilja nad ženama i devojčicama širom sveta. Povelja predstavlja čin samoobavezivanja da ću kao potpisnik povelje na svakom mestu gde se nađem štititi pravo žena na život bez nasilja. Ona testira našu volju i spremnost na svakodnevni aktivizam“, navodi Đajić.

Rad pravosuđa mora biti brži i stroži

Nadalje, smatra da se mora vjerovati žrtvama te da tu veliku ulogu imaju mediji i obrazovni sistem.

„Moraju se razvijati programi za muškarce kojima će pre svega dečaci i mladići još u školskom sistemu biti obuhvaćeni. Ovi programi moraju pomoći mladima da razumeju da nasiljem ne može ništa da se postigne. Takođe, u svojoj okolini svako od nas treba da širi kulturu nenasilja, daje (najbolji) lični primer dečacima i reaguje, za početak, na svako seksističko ponašanje. Uloga muškaraca u društvu se promenila, porodica se promenila, međusobni odnosi su se promenili i sve to utiče na to da moramo i mi muškarci da se menjamo“, kaže sagovornik.

Napominje da se ne smije zaboraviti ni uloga vjerskih institucija u zemljama regiona.

„Svi znamo kako verske institucije tretiraju žene sve promovišući ljubav i toleranciju. Za mnoge je bilo nerazumljivo da, uprkos običajima, na dženazi Nizame Hećimović nije bilo nijedne žene. Po muslimanskim običajima, žene se okupljaju na tevhidu i na njemu one uče i klanjaju za preminulu. Zar nije bilo žena drugih veroispovesti ili ateiskinja koje su mogle da je isprate? Sigurno je bilo. Ironija je da je Nizamu brutalno ubio muškarac i da su je ukopali samo muškarci. Kao što prethodno rekoh, živimo u muškom svetu”.

Mišljenja je da ovdašnji zakoni i mehanizmi nisu još uvijek dovoljno dobri da bi zaštitili žene od ubistva.

„Pre svega praćenje evidentiranih nasilnika kojima je izrečena mera zabrane ne funkcioniše. To niko ne proverava. Sa druge strane, rad pravosuđa mora biti brži i stroži. Ključno je da krivično delo femicida bude prepoznato u našim krivičnim zakonicima, a ne da se ostavlja sudijama da procenjuju da li je femicid ovako ili onako ubistvo“, jasan je Đajić.

Ukazuje su njegove kolegice prilikom analize sudskih presuda naišle na obrazloženja u kojima se muškarcima koji su odgovorni za femicid, kao olakšavajuća okolnost, za blažu kaznu, navodi da su porodični ljudi, a oni su, zapravo, ubili nekoga iz svoje porodice.

„Kada femicid bude bio jasno označen tada će i sudije suditi strožije. Ali nije sve u strožijim kaznama ima mnogo toga i u atmosferi u društvu. Moramo kreirati atmosferu u kojoj neće biti nasilja, u kojoj se neće promovisati nasilje, u kojem će svako od nas reagovati na nasilje bez obzira gde se nalazi, a ne da okrene glavu i da pomisli šta ću ja da se mešam. Morate se umešati jer nema ništa vrednije od ljudskoga života“, obrazlaže sagovornik.

Zatvaramo se u svoje stereotipe

Uvjerava da je obrazovanje najvažnija stvar za razumijevanje koncepta ljudskih prava.

„Bez poštovanja ljudskih prava svako od nas je u nekom trenutku manjina. Kada ste manjina bez institucija koje vas brane od diskriminacije bićete diskriminisani. Sve to je veoma jednostavno kada posmatramo teoriju. Problem je što mi ne gajimo kulturu ljudskih prava u našim društvima, ne razvijamo demokratiju i sposobnost da razumemo poziciju onog drugog. Zatvaramo se u svoje stereotipe i predrasude i rešavamo svaki problem nasiljem. Žene tu veoma ispaštaju jer se njihova prava češće krše.“

Stava je da nama trebaju primjeri muškaraca koji razumiju da je nasilje problem i koji se trude da u svom životu i okolini ne šire atmosferu nasilja.

„'MenEngage’ je mreža koja okuplja muškarce iz različitih zemalja sveta. Ona se razvija i napreduje. Danas su to 54 zemlje, ali se stalno priključuju nove. To pokazuje da je problem nasilja prema ženama globalni i da se na mnogo mesta muškarci angažuju da se nasilje smanji. Lepo je i inspirativno kada vidite da muškarci i na nekim drugim prostorima biju sličnu bitku kao i vi ovde“, navodi Đajić.

Na kraju poručuje da pored „MenEngage“ mreže postoje i domaći programi kao što su: „Budi muško ne budi siledžija“, zatim „Ravnopravnost je naš fazon – mladi protiv nasilja prema ženama“, te „Mladi protiv nasilja“.

„Sve su to programi koje treba realizovati kontinuirano, a ne samo kada neke domaće ili strane organizacije to pokrenu. Nama trebaju sistemski programi psihološke podrške za nasilnike, obrazovni programi za mladiće te medijske kampanje za one malo starije“, zaključuje Džajić.

Izvor: balkans.aljazeera.net