Ukazuje na ovu “slučajnost” u intervjuu za “Glas Srpske” direktor Muzeja žrtava genocida iz Beograda Dejan Ristić, osvrćući se na sve češće slučajeve da se sa “Fejsbuk” stranice ovog muzeja, uz obrazloženje kako se radi o “neprimjerenom sadržaju”, uklanjaju fotografije koje svjedoče o tome kakvu su sudbinu doživjela oteta i zarobljena djeca iz kozaračkog kraja tokom NDH.

- Naša “Fejsbuk” stranica čiji je doseg oko 250.000 ljudi postala je značajna obrazovna platforma. Iako se naše objave postavljaju svakodnevno, one nailaze na veoma selektivnu reakciju administratora. To zaključujemo na osnovu toga što se selektivno uklanjaju fotografije i tekstualni sadržaji i to isključivo oni koji svedoče o stradanju ove dece. Moguće da je u pitanju reakcija automatizovanog programa koji uklanja fotografije dece za koje je ocenjeno da krše standarde te društvene mreže. Ali čini mi se da je mnogo izvesnije to da su ovakvi postupci posledica krajnje selektivne primene tih standarda kada je u pitanju “Fejsbuk” stranica Muzeja žrtava genocida - kaže Ristić.

Nedavno ste rekli kako je neophodno ubrzati rad na internacionalizaciji teme genocida nad Srbima u NDH. Kako to uraditi, a da izbjegnemo ovakve i slične “blokade”?

RISTIĆ: Mnogo toga smo propustili da učinimo u prethodnim decenijama i sada žanjemo ono što smo tada sejali. Sada plaćamo najskuplju moguću cenu naše višedecenijske neodgovornosti i nezainteresovanosti za sistematsko, isključivo naučno i objektivno bavljenje temom genocida počinjenog nad Srbima na celokupnoj teritoriji NDH. Sa posebnom zabrinutošću bih ukazao na to da od 1945. do danas ni na jednom univerzitetu u Srbiji nije odbranjen nijedan doktorat o Jasenovcu.

Ko je najodgovorniji zbog toga?

RISTIĆ: Odgovornost za tu poraznu činjenicu isključivo leži na onim profesorima koji su kao jegulje decenijama veoma uspešno izbegavali da se bave jednom od najznačajnijih i najtragičnijih tema nacionalne prošlosti prethodnog veka, ali i sve do danas otežavali ili čak i potpuno onemogućavali istoričare mlađe generacije da se posvete naučnim istraživanjima teme genocida počinjenog nad Srbima u NDH. Oni su i danas prisutni u javnosti čime je stvoren potpuno neutemeljen utisak da su se upravo oni bavili tom temom iako iza sebe nemaju nijedan objavljen naučni rad na ovu temu. Dakle, moramo biti svesni toga i javno i odlučno ukazati na one koji su za nju isključivo odgovorni.

Šta nam je sada činiti?

RISTIĆ: Potrebno je da intenzivno radimo na okupljanju i daljem naučnom usavršavanju mladih istoričara koji bi se intenzivno, kontinuirano i sistematski bavili ovom temom. Muzej žrtava genocida to čini i za sada je jedina ustanova na srpskom etničkom prostoru koja stipendira mlade stručnjake koji se opredeljuju da se ovom temom bave u okviru svojih akademskih doktorskih studija u Srbiji i inostranstvu. To, međutim, nije dovoljno. Potrebno je “probuditi” pojedine učmale katedre za nacionalnu istoriju 20. veka na univerzitetima u Srbiji kako bismo svi skupa, složno i isključivo na osnovu zajedničkih aktivnosti, ubrzano poboljšali ovo zabrinjavajuće stanje. Želim da naglasim i to kako je potrebno da mnogo manje pričamo, a mnogo više radimo u domaćoj i međunarodnoj naučnoj zajednici kako bi tema genocida počinjenog nad Srbima u NDH konačno prestala da bude predmet interesovanja malobrojnih stručnjaka i postala profesionalna i moralna obaveza čitave plejade eksperata u raznim oblastima. Naš muzej će nastaviti da daje svoj doprinos objektivnom i naučnom sagledavanju te teme, kao i ubrzanom umrežavanju relevantnih ustanova. Na odgovornima u tim ustanovama je da konačno pokažu svest i savest.

Kako gledate na to što pojedine hrvatske državne institucije uzimaju sve više učešća u ovoj reviziji istorije?

RISTIĆ: Takva pojava malo koga upućenog može da začudi. Muzej žrtava genocida pažljivo prati tu pojavu i njene pogubne posledice te pokušava da odlučno i pravovremeno deluje. No, trebalo bi imati u vidu da je u Hrvatskoj to državni projekat iza koga stoje tamošnje vlasti, a u koji su aktivno uključene brojne ustanove, uticajni segmenti Rimokatoličke crkve u Hrvata, mediji, udruženja, dok se u Srbiji temom genocida počinjenog nad pripadnicima našeg naroda u NDH kontinuirano i sistematično bavi isključivo Muzej žrtava genocida. Priznaćete i sami da je to poprilično neravnopravna borba. Nešto poput savremenog Davida i Golijata. Ukoliko želimo da se trajno odupremo tim i takvim revizionističkim tendencijama koje dolaze iz Zagreba neophodno je da se okupimo oko Muzeja žrtava genocida i da damo snažan odgovor utemeljen u činjenicama i njihovoj naučnoj interpretaciji.
Zabrane

Da li u kontekstu ove priče možemo posmatrati i zabranu dolaska predsjednika Srbije u Jasenovac?

RISTIĆ: Širi kontekst istrajnih i kontinuiranih pokušaja delimične ili potpune revizije, odnosno potpune negacije genocida počinjenog nad Srbima na području NDH je, nadam se, mnogima veoma očigledan i nesumnjiv. U tom smislu je, nažalost, potpuno očekivana anticivilizacijska i protivpravna reakcija hrvatskih vlasti koje su nedavno zabranile predsedniku Srbije, neposrednom potomku žrtava tog istog genocida, da poseti najveće i najtragičnije stratište srpskog naroda u čitavoj našoj nacionalnoj istoriji.

Izvor: glassrpske.com