Pre nekoliko godina, tačnije 2015. godine, Ujedinjene nacije proglasile su 11. februar Međunarodnim danom žena i devojaka u nauci. Kao članica UN-a i Srbija obeležava ovaj dan, iako se u javnosti ređe mogu čuti inspirativne priče o ženama koje kod nas kroče put novim naučnim rešenjima.

Rešeni da tom trendu stanemo na put, razgovarali smo sa Jelenom Mojašević Katanić, Senior Program Manager-kom u Microsoft razvojnom centru u Srbiji (MDCS). Jelena je za Netokraciju govorila o Mixed Reality projektima na kojima danas radi, o seniorskoj i liderskoj poziciji unutar MDCS, ali i o podršci ženama koje ulaze u IT industriju i koje se u istu vraćaju nakon porodiljskog odsustva.

Jelena, možeš li nam za početak objasniti šta podrazumeva pozicija Senior Program Manager u kompaniji u kojoj radiš?

Jelena: Kada biste pitali nekoliko različitih seniora u Microsoftu šta znači biti senior, dobili biste isto toliko različitih odgovora, u zavisnosti gde i na kojim projektima ti ljudi rade. Zapravo, isto važi i za poziciju program menadžera – oni u različitim timovima imaju prilično raznovrsne uloge u zavisnosti od tipa projekta na kom rade kao i od faze u kojoj je projekat. Na samom početku projekta, Program Manager (PM) je taj koji definiše šta se radi, zašto i za koga – treba da razume krajnjeg korisnika, njihove želje i potrebe. Na osnovu tog razumevanja PM definiše i predlaže kakvo rešenje treba da se pravi.

Kako projekat teče, Program Manager vodi komunikaciju sa korisnikom kao i sa drugim timovima sa kojima njegov tim sarađuje da bi se projekat realizovao. Gotovo redovno, tokom rada na projektu dođe do promena, nekada i vrlo značajnih promena, i PM je taj koji treba da provede tim kroz promene. Program Manager vodi računa i da njegov tim sve vreme radi baš ono što treba da se radi – ovde ne mislim na nedeljno praćenje radnih zadataka, nego na praćenje šire slike i potreba korisnika.

Program Manager isto tako redovno prati da li su ciljevi koje je definisao sa svojim timom i dalje relevantni, a u slučaju promena pomaže timu da na pravi način prilagodi posao tako da krajnje rešenje bude pravo rešenje. Poenta je da nije bitno da li je krajnji proizvod ono što smo zamislili u početku, nego da krajnji proizvod bude baš ono što je potrebno korisniku. Senior PM će imati projekat većeg obima sa većim uticajem i odgovornošću, ili projekat koji nema sasvim jasno definisan cilj i plan, ili čak i više projekata istovremeno. Često će se Senior Program Manager više baviti strateškim nego tehničkim pitanjima, dok će Junior Program Manager biti više fokusiran na tehnička pitanja i projekte manjeg obima ili jasnijih ciljeva.

Moj tim je inače deo Mixed Reality organizacije i bavimo se razvojem platforme za Mixed Reality aplikacije – Microsoft Mesh, kao i uređajima koji omogućavaju MR. Mesh je platforma koja će omogućiti geografski distribuiranim timovima da lakše sarađuju u Mixed Reality svetu koristeći različite uređaje kao što su PC, telefon, AR ili VR naočare. Mesh će približiti ljude koji su prostorno udaljeni i omogućiti sastanke koji više liče razgovoru uživo nego konferencijskim pozivima. Očekujemo da ćemo time olakšati i značajno unaprediti saradnju timovima čiji članovi žive i rade na različitim lokacijama. U moje projekte spadaju i softver/hardver prototipi koji omogućavaju istraživanje novih koncepata na polju Mixed Reality.

Član si Leadership tima u MDCS. Šta ova rola tačno podrazumeva?

Jelena: Cilj Leadership tima u Microsoft Development Center Serbia jeste da MDCS bude podjednako uspešan ili još uspešniji u budućnosti. To planiramo da ostvarimo strateškim planiranjem i ulaganjem u naše ljude, trenutne i nove projekte i ideje. Bavimo se temama koje obuhvataju razvoj zaposlenih i razvoj timova koji postoje u MDCS-u. Razmatramo opcije za otvaranje novih timova za interesantne i inovativne projekte i nove tehnologije, kao i proširenje postojećih timova kako bismo proširili polja na kojima radimo.

Kada si u karijeri osetila da možeš da preuzmeš veću odgovornost i kada po tvom mišljenju neko stasava u seniora?

Jelena: Verujem da ne postoji univerzalno tačan odgovor na ovo pitanje – očekujem da bi se odgovor razlikovao u različitim kompanijama, a i u različitim organizacijama u Microsoftu.

Ako pričamo o MDCS konkretno, mi imamo definisana 3 leadership principa i ja bih se oslonila na jedan od njih kao komentar na ovo pitanje, a to je moto bringing clarity. Poenta je da se od lidera očekuje da razjasne šta, kako i zašto treba da se radi i da pomognu timu da dostigne fokus. To je u suštini bitno za svaki projekat – da se rade prave stvari kako bi se dostigli pravi ciljevi. Isto tako, bitno je da se ti ciljevi redovno preispituju, reevaluiraju, da znamo da nam fokus uvek ide u pravom smeru. To je prema mom mišljenju bitno i za seniore – da prepoznaju kada postoje nejasnoće oko ciljeva, da razjasne šta su ciljevi i zašto baš te ciljeve želimo da dostignemo. Kada se nečiji doprinos može opisati na ovaj način, verujem da se može smatrati da je senior.

Koje veštine, znanja i osobine jedan Senior Program Manager mora da poseduje – bez obzira na kompaniju i projekat na kom radi?

Jelena: Mislim da je bitno da Program Manager može da postavi prava pitanja i da onda dovede tim do odgovora na ta pitanja. Neophodno je da razume širu sliku – kako posao koji njegov tim radi doprinosi celom projektu i uspehu klijenata ili korisnika. Treba da razume i šta su očekivanja za njegov projekat i kako izgleda uspeh, da bi onda mogao da usmeri tim ka dostizanju tog cilja. Mislim da su i komunikacione veštine jako važne, jer veliki deo komunikacije i sa partnerskim timovima i sa menadžmentom često vodi upravo PM.

Šta je prema tvom mišljenju najbitniji faktor zadovoljstva na poslu seniora – u domenu projekata i u domenu benefita?

Jelena: Više faktora doprinosi izboru posla i projekta kojim želim da se bavim. Za mene lično je bitno da projekat bude interesantan, što znači da bude izazovan i da zahteva kreativnost – da rešavamo pitanja koja nisu već rešena, kao i da kreiramo novi proizvod.

Moj trenutni posao se u velikoj meri oslanja i na hardver – kreiramo prototipske uređaje koje koristimo za inicijalne analize, na osnovu kojih učimo i iz toga informišemo dalje planove i odluke koje donosimo na projektu. Meni je bitna ta doza kreativnosti i inovativnosti. Takođe, sam tim sa kojim radim čine ljudi koji su izuzetni eksperti u svom poslu, a koji istovremeno prilaze izazovima sa željom da nešto nauče i ja uživam radeći i učeći sa njima i od njih. Meni je važno i da, na kraju dana, mogu da vidim rezultate svog rada – šta sam doprinela projektu i timu, kao i šta sam ja iz toga naučila i kako sam napredovala.

Nedavno si se vratila sa porodiljskog odsustva i to na odgovornu funkciju. Koliko ti je bilo izazovno da se ponovo prilagodiš poslu? 

Jelena: Verujem da svako ko želi da se posveti porodici treba da ima priliku da to i uradi i to važi za sve roditelje koji žele da provedu vreme sa bebom. Odsustvo je po meni pauza, a ne prekid karijere i tako sam posmatrala i svoj povratak na posao. Takođe, drago mi je da mogu da kažem da su mi članovi mog tima puno pomogli da brzo pokupim novosti i kontekst o projektima, tako da mi je sam povratak na posao prilično glatko prošao.

Ja bih zapravo iskoristila priliku da posavetujem ne ljude koji se vraćaju na posao sa odsustva već njihove kolege i menadžere, da je taj povratak sa odsustva pravi trenutak da se malo više potrude, pruže ruku, prenesu iskustvo i kontekst i pomognu osobi koja je bila na odsustvu da brzo ponovo preuzme svoju ulogu i da brzo ponovo krene da doprinosi timu. Na kraju krajeva, time što pomognemo nekome da se brzo vrati u svoju ulogu, pomažemo i celom timu i projektu da bude uspešniji.

Smatraš li da žena treba u određenoj meri da se posveti poslu tokom porodiljskog odsustva? Kako je to izgledalo u tvom slučaju?

Jelena: Mislim da i žene i muškarci koji uzimaju odsustvo radi nege deteta treba da imaju prostora da izaberu kako će provesti to svoje odsustvo – treba da imaju slobodu da izaberu hoće li se potpuno posvetiti porodici u tom trenutku ili žele da u nekoj meri budu u toku sa poslom. Mislim da je bitno da se to dogovori i iskomunicira sa timom i sa menadžerom, da bi se jasno definisala očekivanja, ali da zaista treba da bude subjektivna odluka svakog roditelja ponaosob.

U mom slučaju, ja sam napravila dogovor sa svojim tadašnjim menadžerom i imala sam njegovo puno razumevanje i podršku što mi je bilo veoma bitno. Mislim da je ovo još jedno pitanje kojim treba da se bave i menadžeri roditelja koji uzimaju odsustvo, jer je najbitnija zdrava komunikacija, dogovor i podrška.

Kako bi ocenila trenutni položaj žena u srpskoj IT industriji? Šta je dobro, a šta bi moglo biti bolje?

Jelena: Broj i položaj žena u IT industriji je vrlo interesantno pitanje i zapravo nešto čime sam počela da se bavim odmah na početku karijere, već tokom svoje prve godine na poslu. Iz moje perspektive, posao u IT-u, a i konkretno u MDCS je zaista lep posao – i kreativan i dinamičan, a pri tome su i benefiti i naknade zaista kompetitivni.

Ipak, tada, pre 8 godina, primetila sam da je broj žena značajno manji nego broj muškaraca u kompaniji. Tada sam sa još par koleginica pokrenula događaj “Ćaskanje – Ženske priče o IT-u” u okviru kojeg smo pozvale studentkinje IT smerova da provedu dan sa nama, upoznaju se sa našim karijerama i projektima, ali i da vide kako izgleda radno okruženje i najbitnije, da porazgovaraju sa nama o svojim planovima i eventualnim pitanjima koja ih brinu vezano za karijeru. Mi smo nastavili da održavamo ovaj događaj svake godine, koji se sada zove Women know IT i koji je vremenom porastao i u obimu i u broju učesnica, ali je suština ostala ista, a to je komunikacija između IT kompanija i žena koje žele da započnu (ili nastave) karijeru u IT-u.

Mislim da je to ono što je zaista važno, da omogućimo ženama da upoznaju mogućnosti u IT kompanijama, ali i da otvorimo kanal komunikacije gde mogu da pitaju pitanja i podele šta ih brine i da od nas dobiju odgovore, razumevanje i podršku. Smatram da je zaista bitno da imamo veći broj žena u IT-u kako bi industrija mogla da ostane uspešna, te da je ovo bitno pitanje kome treba nastaviti posvećivati pažnju.

O čemu razmišljaš kada je u pitanju tvoj dalji profesionalni razvoj? Takođe, kakvi su dalji planovi MDCS u narednom periodu?

Jelena: Svakako planiram da nastavim da učim kroz rad na inovativnim tehničkim projektima, kao i kroz definisanje i razvoj strategije MDCS. Pored toga, nastaviću da vodim tim program menadžera u Mixed Reality segmentu, što je divan deo mog posla. Radujem se novim izazovima i mogućnostima koje oni nose.

MDCS takođe ima vrlo interesantan put pred sobom i ozbiljne projekte i planove, verujem da će biti prilike za još dosta razgovora na sve ove teme i u budućnosti. Naravno, da bismo mogli da ostvarimo nove ciljeve, treba nam i sjajan tim, pa bih volela da naglasim da ne samo da sve više postajemo internacionalna lokacija sa kolegama iz oko petnaest različitih zemalja, već imamo i desetine otvorenih pozicija. Volela bih da pozovem zainteresovane koleginice i kolege da se prijave i dođu da rade na inovacijama koje ceo svet čine boljim.

Izvor: netokracija.rs