Dragana Đermanović je savetnica za rast i razvoj lidera, menadžera, preduzetnika i kompanija. Doktorirala je i magistrirala na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, dok je osnovne studije završila na Filozofskom fakultetu.

U februaru ove godine Privredna komora Vojvodine je ovoj uspešnoj poslovnoj ženi dodelila priznanje za „Privrednicu godine 2020" za izvanredne poslovne rezultate. Mentorka je mladim preduzetnicima, studentima i startup timovima, a u dosadašnjoj karijeri doprinela je ličnom i poslovnom razvoju preko 1.000 uspešnih poslovnih ljudi. Za iSerbia, Dragana nam otkriva svoje male tajne, zlata vredne.

Možete li nam nešto reći o vašem odrastanju, poreklu i porodici? Ko je uticao na formiranje vas kao osobe i kasnijeg profesionalca i na koji način ste stasavali?

ĐERMANOVIĆ: Odrasla sam u malom vojvođanskom mestu, Odžacima, u miru i spokoju naše beskrajne ravnice. Od kada imam sećanja, težila sam nezavisnosti i bila slobodnog duha. Moj pokojni otac, dr Slobodan Vujović u mene je usadio ljubav i poštovanje prema znanju i čojstvu. Majka je zaslužna za moju drugu važnu osobinu - praktičnost. Zahvaljujući njima, negovala sam um pretvarajući ideje u praktične akcije koje unapređuju moj i živote drugih ljudi.

Mislite li da je naučni rad zapostavljen u našoj javnosti, da je višedecenijski rad naših naučnica uglavnom u senci, za razliku od muških kolega?

ĐERMANOVIĆ: Nauka pristupa izazovima kako bi trebalo da im pristupaju i biznisi - studiozno, temeljno, bez pretpostavki i otvoreno za mogućnost greške razumevajući neuspeh kao priliku za napredak. Tako barem ja vidim nauku i takvu nauku promovišem. Što se tiče rodnih razlika i u ovoj kao i u mnogim oblastima mora biti najznačajnije ko šta donosi i kako doprinosi, kojeg god da je pola. Moja su iskustva bila upravo takva, nadam se da će tako i ostati.

Koji naučnik je uticao na vaš rad i izbor profesije i zašto?

ĐERMANOVIĆ: Moj otac. Njegove reči da su biblioteke tiha svetilišta civilizacija, a znanje najveći kapital i jedino koje je uvek uz nas, inspirisale su me da težim spoznaji i razumevanju svega što me okružuje. Profesorica Gordana Vunjak Novaković, naš genije i divna žena me inspiriše danas. Svako je inspiracija ako odlučimo da živimo život pun napretka. Ukoliko to nije slučaj, niti vidimo, niti cenimo, niti tražimo inspiraciju.

Da li biste mogli da definišete uspeh jedne savremene žene, njen identitet, položaj u društvu, želje, snove i nadanja koji je oblikuju na „brdovitom Balkanu“ i koja bi to bila po(r)uka za očuvanje njenog bića i rada?

ĐERMANOVIĆ: Moj put do uspeha bio je avantura. Međutim, da li je zaista dostizanje uspeha cilj i šta nakon toga što ga ostvarimo. Moj savet svim ženama koje su odlučile da razvijaju svoju karijeru je da nikada ne zaborave na sebe. Da uvek i u svemu traže zadovoljstvo i da same mere svoj uspeh jer niko nema prava da to radi za njih. Ukoliko karijeru doživimo kao avanturu, ona će biti ispunjena uspomenama, umesto grčevima. Uživajte i stvarajte po svojim pravilima. Neka se drugi prilagode. Nikome ne dugujete ništa!

Magistrirali ste na temi „Uticaj društvenih mreža i novih medija na odnose s javnošću“, pa vas molim da objasnite kakav uticaj imaju na društvo u celini, a posebno na žene i zašto se svelo na samoprezentaciju lične i porodične imovine, a ne organizovanje humanitarnih akcija u većem broju, na primer?

ĐERMANOVIĆ: Lajkovanje je zarazno. Skrolovanje po vremenskoj liniji je opsesija. Jeftine akcije su zamenile suštinsku proaktivnost. Time što smo nešto „šerovali” ili raspalili „lajk” dobijamo nekakvu satisfakciju, ali zapravo niko od toga nema ništa. Kada budemo razumeli da je početak i kraj napretka, društvenih promena i zdravog razuma u nama samima, počećemo da koristimo smisleno sve alate, pa tako i društvene mreže. To vreme nije sasvim blizu.

Opšte je poznato da ste strastveni ljubitelj pisane reči. Koja knjiga i iz koje istorijske epohe je na vas najviše uticala? Da li ste razmišljali da napišete svoju i o čemu biste pisali?

ĐERMANOVIĆ: Moj omiljeni autor je Fjodor Mihailovič Dostojevski. Omiljena knjiga mi je „Sećanja, snovi i razmišljanja” Karla Gustava Junga, a omiljeni istorijski period zlatno doba antičke filozofije. Želim da napišem knjigu i to ću učiniti onda kada budem sigurna da će čitaoci kroz nju dobiti više nego ja od nje kao autorka.

Da li smatrate da neki svoj cilj, želju niste ostvarili? Da li nam možete otkriti i neke poslove na kojima trenutno radite?

ĐERMANOVIĆ: Ja sam radoznala štreberka. Nisam ni ime ni titula. Ja sam rad u progresu, savršeno nesavršen. Počinjem da shvatam život i svet i moja je želja da takva ostanem.

Izvor: iserbia.rs 

Autor Katarina Matić