Sva tri radija u Republici Hrvatskoj koji svoj program emituju na srpskom jeziku, ove godine proslavljaju tri decenije rada. Radio Borovo i Radio Banska kosa jubilej su obeležile ranije, a 4. decembra to je učinio i najmlađi od njih Radio Dunav iz Vukovara. Tim povodom razgovarali smo s njegovim direktorom Branislavom Bijelićem.

Od osnivanja do danas prošli ste kroz mnoge faze u radu i razvoju. Molim Vas da se malo osvrnemo unazad, a onda da nam kažete i to kako radio danas funkcioniše.

BIJELIĆ: Bilo je svega. Prolazili smo i kroz dobre i kroz jako teške periode. To što je bilo loše nastojimo da zaboravimo jer smo svi u kolektivu pozitivno nastrojeni. Da je drugačije radio ne bi ni opstao svih ovih trideset godina. Tri decenije rada nije mala stvar, to je tri decenije radija koji je, usuđujem se to da kažem, najslušaniji, a ujedno i najveći elektronski medij Srba u Hrvatskoj. Naš odašiljač snage 1000 vati svoj signal emituje sve do Osijeka. Slušaju nas u Osijeku, Vinkovcima, Tenji, Markušici, Ostrovu, Dalju, Erdutu. Dakle, pokrivamo celu bivšu opštinu Vukovar ali čujemo se i mnogo, mnogo dalje, nekih četrdesetak kilometara u krug. Bavimo se životom srpske zajednice na ovom prostoru, naš program je na srpskom jeziku, muzika koju puštamo je ona koju narod sa ovog prostora voli, ali mi smo ujedno i gradski radio. Imamo i gradsku koncesiju tako da pratimo i sva dešavanja u gradu. Mogu da se pohvalim, i drago mi je zbog toga, da nas sluša i većinski narod što mislim da je zasluga našeg informativnog programa koji je nepristrasan. U našem programu nema komentara jer nam je cilj da slušaoci sami dolaze do zaključaka i nekakvih vrednosnih sudova.

Radio Dunav nastao je u jedno teško, ratno, vreme. Koliko se vaš program danas razlikuje od programa koji ste tada emitovali?

BIJELIĆ: Razlikuje se u mnogo čemu. Nakon ratnih dejstava u Vukovaru Radio Dunav bio je prva civilna institucija i naš prvi zadatak je bio da stanovništvo, koje je na tom prostoru preostalo, informiše. Te informacije bile su raznovrsne, od toga da ljude obaveštavamo za propusnice, pomoć u namirnicama iz Crvenog krsta, gde se ko nalazi i sl. To je bila prva ideja a kasnije se sve to razvilo u jednu veću radio stanicu u okviru Informativnog centra Vukovar iz kojega su kasnije nastale i Vukovarske novine i Televizija Dunav koja je u to vreme radila. Sve su to radili naši novinari. Nakon mirne reintegracije sve to se raspalo. Vukovarske novine su promenile vlasnika, TV Dunav je ugašena, a mi smo nastavili sa radom. Bilo je teško, nismo imali svoj prostor pa smo se svakako snalazili. Do novca za rad i plate bilo je takođe teško doći. U to vreme bilo je jako malo privrednih subjekata pa smo sarađivali sa raznim nevladinim organizacijama u Hrvatskoj i Evropi. Organizovali smo i radio mostove između radija sa područja Hrvatske, BiH i Srbije sa kojima smo realizovali projekte vezane za suživot, pomirenje, izbegla lica, ljudska prava i sl. Nakon što je zgrada u kojoj smo danas, a u kojoj smo mi i ranije radili, obnovljena i prešla u vlasništvo Zajedničkog veća opština konačno smo dobili pristojan prostor za rad. Mogu reći da smo sada dosta dobro i tehnički opremljeni, ne baš najsevremenijom digitalnom opremom, ali smo za sada zadovoljni. Imamo dobru slušanost i zaposlene od kojih je najveći deo njih već dobrih dvadeset godina u ovom poslu.

Radio Dunav Senka Nedeljković
Novinarka Senka Nedeljković čita vesti

Kako sada dolazite do sredstava za rad?

BIJELIĆ: Do sredstava i dalje dolazimo putem direktnog marketinga, kroz oglase, reklame i želje, čestitke i pozdrave. Naravno, i dalje nam je važno učešće u projektima kako kroz institucije u Hrvatskoj, tako i prema institucijama u našoj matičnoj državi Srbiji.

Koliko je ljudi trenutno zaposleno u Radiju?

BIJELIĆ: Trenutno nas je osam. Bilo je u planu da zaposlimo još jednu ili dve osobe ali nas je ova situacija sa virusom u tome sprečila. Zbog toga imamo i manje sredstava od tog direktnog marketinga, a sa druge strane znamo i da je privreda u Vukovaru na najnižim granama. Bilo je tu sporadičnih otvaranja nekakvih firmi koje su po ugovoru imale obavezu reklame pa su dolazili kod nas, ali to su mali iznosi i kratke kampanje od 15, 20 dana, maksimalno mesec. Na neki način smo se s tim izborili, koristili smo i vladine mere, a i dalje radimo na projektima prema ministarstvima Srbije, prema Agenciji za elektroničke medije i Fondu za pluralizam. To su neka sredstva koja nam omogućavaju da opstanemo.

Da li vaš rad finansiraju neke od državnih institucija?

BIJELIĆ: Ne. Sva sredstva do kojih dolazimo ostvarena su kroz projekte. Sa gradom imamo ugovor o praćenju rada gradonačelnika i gradske uprave. Agencija za elektroničke medije ima svoj fond za pluralizam medija i postotak koji se izdvaja iz pretplate odlazi za projekte i emisije na koje apliciraju sve radio stanice i sve privatne televizije pa tako i mi. U zadnje dve godine smo određena sredstva dobili i od Zajedničkog veća opština i Srpskog narodnog veća, a tu su i neke od naših opština poput Trpinje i Erdut sa kojima imamo i ugovore o saradnji.

Matična država?

BIJELIĆ: Matična država nam pomaže kroz projekte Ministarstva kulture, Uprave za saradnju sa dijasporom, Vlade Vojvodine preko Fonda za izbegla i raseljena lica. Prema njima apliciramo i tako dobijamo sredstva kroz razne projekte.

Koje vaše emisije privlače najveći deo vaših slušalaca?

BIJELIĆ: Svakako su to informativne emisije jer pratimo sve što se u gradu događa nevezano samo za našu zajednicu. Verujem da su i emisije zabavnog karaktera nešto što je ljudima zanimljivo pogotovo u ova teška vremena pandemije. Talasanje, Mini koncert, Hit dana i sl. su emisije po kojima smo prepoznatljivi. Radio berza je takođe jedna od emisija koja jako dugo traje kao i besplatni mali oglasi.

Primetno je da vaši voditelji sa slušaocima imaju jedan dosta prisan odnos. Oni čim čuju glas sa druge strane žice odmah znaju ko ih zove pa se ljudi više i ne predstavljaju.

BIJELIĆ: Naše kontakt emisije već idu jako dugo, a ljudi koji zovu su uglavnom stariji koji su ostali sami i koji nikoga nemaju, pa im mi dođemo kao neko ko će s njima malo prijateljski porazgovarati. Deca su im se rasula po svetu pa im mi dođemo kao član porodice. Oni su vrlo zahvalna publika.

Muzički urednik Slobodan Krstinić i voditelj Goran Vučković za vreme jedne od omiljenih kontakt emisija ,,Talasanje“

Primećujete li vi po količini tih poziva da ovde ima sve manje ljudi?

BIJELIĆ: Da, to se jako oseti, a o tome ljudi i sami pričaju kada se jave. Kažu da su im deca u Nemačkoj, Engleskoj, Irskoj i kojekude. Vidi se to i po željama, čestitkama i pozdravima. Sve je manje svatova, proslava rođendana, krštenja pa je i narudžbi manje.

Jeste li imali u planu da ovaj jubilej proslavite malo svečanije?

BIJELIĆ: Naravno ali nas je u tome sprečila situacija sa antipandemijskim merama. Ipak, preko naših dugogodišnjih partnera i sponzora uspeli smo da obezbedimo dosta nagrada za naše slušaoce koje smo im delili kroz program 3, 4. i 5. decembra kako bismo im se na neki način odužili za njihovu vernost.

Navršilo se četiri godine otkako je preminuo vaš kolega Davor Aleksa. Vreme zaista brzo prolazi?

BIJELIĆ: Da, pre četiri godine, četiri dana nakon što smo proslavili svoju 26. godišnjicu izgubili smo čoveka koga smo svi zvali „dobri medo“, čoveka koga su svi u gradu poznavali i koji je živeo za muziku, a i posao didžeja jako dobro poznavao. Naši slušaoci su znali kada on pušta muziku. Aleksa je bio na radiju od 1995. godine i imao je jedno veliko iskustvo. Izgubiti takvog čoveka i tako dobru dušu za nas je bio veliki gubitak, ali život ide dalje. Na nama je da ga se sećamo sa poštovanjem.

Imate li u planu neke nove emisije i sadržaje?

BIJELIĆ: Ako ova pandemija u dogledno vreme prođe i ako uspemo da zaposlimo bar još jednu osobu verujem da će i broj emisija biti veći. Javili su nam se i neki spoljni saradnici i u pripremi su određene emisije pa, ako koncepcija bude dobra i ako ti saradnici to budu mogli da iznesu ubrzo ćemo krenuti sa realizacijom. Ono što nam je sada važno je da uredimo svoj prostor sa novom zvučnom izolacijom i savremenijim izgledom. Želja nam je da osavremenimo i opremu, da pređemo na digitalnu. Bili smo na korak do toga ali nam projekat nažalost nije prošao. Kao što je sada televizija tako će i radio biti digitalizovan i hteli smo da za to budemo pripremljeni. To nam je sa tehničke strane prvi cilj. Znanje imamo, najveći problem ostaju sredstva.

Izvor:srbi.hr