Пронађени фосилизовани остаци људских стопала представљају највећу колекцију фосилних отисака који су до сада пронађени у Африци. Истраживачи претпостављају да откривених 408 отисака стопала, које чини 17 различитих трагова, припада одраслим женама, којих је било 14, затим одраслим мушкарцима, било су два, и једном малолетном детету мушког пола.

Отисци стопала нађени у вулканском муљу датирају из перода између 5.760 и 19.000 година, када се тај влажни пепео осушио и очврснуо као бетон“, рекао је Кевин Хатала, аутор студије и доцент биологије на Универзитету Катам у Пенсилванији.

Aутор студије додаје да је површина отисака веома отпорна. Али ова површина је била закопана и другим слојевима седимената, који су помогли да се формирају заштитни слојеви који су површину штитили хиљадама година. Отисци стопала налазе се на месту Енгаре Серо, јужно од језера Натрон, у северној Танзанији.

„Приметно је да се локалитет који чува најобилнији састав хомининских отисака који су тренутно познати из Африке налази на око 100 км [62 миље] од места Лаетоли, чува и најраније поуздано приписане хомининске отиске“, написали су аутори у студији.

Локалитет су открили припадници локалне заједнице Масаи, а ове информације су поделили са конзерваторима још 2008. године.

Око 56 отисака људи било је видљиво на месту 2009. године, када је истраживачки тим стигао захваљујући природној ерозији. Ископавања која су вршена између 2009. и 2012. године открила су остало. Свих 17 особа кретало се истом брзином ходања у правцу југозапада.

То су трагови древног људског понашања. Фосилизовани отисци стопала јединствени су јер могу сачувати потенцијалне доказе о људском понашању и активностима.

„Отисци стопала чувају невероватне прозоре у прошлост, кроз које можемо директно посматрати снимке људи који се крећу њиховим пејзажима у одређеним временима. Они могу да нас информишу о томе како су се брзо кретали људи, куда су кренули, колико су им велика стопала и понекад могу ли људи који су их направили да путују у групама. Са тако богатим детаљима директно можемо посматрати понашање, нешто што је веома тешко урадити с другим облицима података“, рекао је Хатала.

Да би стекли увид у информације које се налазе у оквиру отисака стопала, Хатала и његове колеге проучавали су величине, размаке и оријентације отисака стопала. Размак и оријентација могу делити брзину и смер нечијег кретања, док величина може да се користи за процену ко је направио трагове.

Веб место стопала Енгаре Серо налази се у Танзанији, где се чува најмање 408 отисака људи. Ерупција вулкана Олдоинио Л'Енгаи, у позадини, произвела је пепео у коме су сачувани отисци стопала, тврде истраживачи.

Они су могли да упореде те податке са подацима стопала живих људи како би одредили који отисци вероватно припадају одраслима, малолетницима, мушкарцима и женама, додао је Хатала.

"Помоћу ових процена успели смо да добијемо детаљну слику о томе ко је путовао овим просторима, како се кретао и да ли је можда путовао сам или у друштву", рекао је Хатала.

Ови подаци су такође упоређени са обрасцима модерних друштава ловаца и сакупљача да би се разумели потенцијални сценарији повезани са тим групним отисцима. И схватили су да су ретко  велике групе одраслих женки путовало заједно без пратње одраслих мужјака или деце.

„Један од сценарија у којем се примећује оваква групна структура је током кооперативних активности храњења, у којима се неколико одраслих женки храни заједно, можда у пратњи једног или два одрасла мужјака током одређеног дела тог времена“, рекла је Хатала.

„Дојенчад се може превести, али ће мала деца која су довољно стара да ходају често заостајала уместо да учествују у активностима крмљења.“

Они су веровали да је то случај овде, са више жена које су ходале истом брзином и у истом смеру као што су то учинила двојица мушкараца и млађи мушкарац.

Ово сугерише да је рад подељен на основу пола у древним људским заједницама, а жене су се храниле док су их пратили мушкарци. Слично је са модерним понашањем друштава ловаца и сакупљача Ацхе и Хаџе у Парагвају и Танзанији.

Хатала и његове колеге отиске стопала сматрају „мучним снимком“, нудећи прозоре у анатомију, кретање и понашање у групи, што представља додатак фосилним подацима. Подаци о фосилима скелета такође су ретки у овој области, што отиске стопала чини још итригантнијим.

Такође су пронашли доказе о траговима зебре, антилопе и бивола 18 миља југозападно.

„Знамо да су ове животиње живеле на истом пределу као и људи који су на истој површини стварали отиске стопала“, рекао је.

Било је додатних шест трагова оних који су се кретали североисточно, али истраживачи не верују да припадају једној групи која путује заједно.

„Надамо се да ће наша студија мотивисати будућа истраживања која би могла да побољшају наше способности да користе ове задивљујуће снимке за реконструкцију досадашњег понашања. У Енгаре Серо, наш фокус се преусмерио на очување локалитета. Пре него што ископамо даље, желимо да сарађујемо с владом Танзаније како бисмо развили дугорочни план очувања, тако да је место и даље доступно многим генерацијама које долазе“, закључио је Кевин Хатала, аутор студије.

Извор: РТС