Анализирајући старе податке направљене у истраживачкој станици у Шкотској који потичу из времена када је Хладни рат био на врхунцу, тим научника је упоређивао свакодневне промене електричног набоја у облацима услед ослобађања „вештачке радиоактивности“ настале због нуклеарних проба, односно – покушали су да утврде да ли су ова тестирања утицала на атмосферске падавине. Резултати њихових анализа објављени су у часопису Physical Review Letters. 

Подаци показују да, рецимо, у периоду између 1962. и 1964. године – у време Кубанске ракетне кризе током које су Сједињене Државе и бивши Совјетски Савез извели више стотина проба атомских бомби – у данима са вишом радиоактивношћу, количина падавина била већа у просеку за 24 одсто, а облаци су и „визуелно били гушћи“.

„Научници су у периоду Хладног рата проучавали како ослобађање радиоктивности утиче на обрасце атмосферских кретања. Сада смо искористили те податке да бисмо утврдили како је то утицало на количину падавина“, објашњава Џил Харисон, руководилац студије и професор физике на Универзитету у Редингу.

Мада су пробе атомских бомби вршене у удаљеним деловима света, пустињама и ненасељеним остврима, нуклеарна експлозија је јонизовала атмасферу и производила електрични набој који је могао да утиче на временске прилике хиљадама километара од места експлозије, тврде истраживачи.

Амерички председник Кенеди је у октобру 1963. године потписао Споразум о делимичној забрани нуклеарних проба

Од првог успешног теста у лето 1945. године, широм планете експлодирано је око 2.058 нуклеарних бомби – укључујући ту и две америчке бомбе које су бачене на Хирошиму и Нагасаки – подаци су Удружења за контролу оружја. Мада су у већини случајева вршене подземне експлозије, ипак је више од 500 изведено у атмосфери у периоду између 1945. до 2017. године.

Хладни рат и трка у наоружању су наводно завршени распадом Совјетског Савеза, али нуклеарни тестови нису престали, а нове анализе би могле да расветле све еколошке штете које су оне нанеле. Исто истраживање би могло да помогне и у области геоинжењерства и укаже на могућности употребе електрицитета да би се утицало на атмосферске прилике.

„Усијана политичка атмосфера Хладног рата довела је до трке у нуклеарном наоружању и напетости у целом свету. Деценијама касније, срећа у несрећи је да ће нам ове промене које су изазвале у атмосфери, омогућити да увидимо како електрични набој утиче на кишу“, наводе истраживачи.

Извор: РТС