1. Šta se desilo- svi znamo. Sada nam savjetuje (bivši „dužnosnik“ u  agresiji  NATO  snaga  na Srbiju  i  sadašnji ambasador Amerike - da sve zaboravimo. Baš kao da se nije desilo. Da imamo snage da zaboravimo. Gospode, da li su oni ljudi?

Danas  je sve očigledno  nepojmiljivo i nezamislivo, obrnuto od ljudske logike ali se obnovilo (jer  nikada i nije stvarno zatučeno, jer je tinjalo u mnogim zemljama) nacističko ZLO, koje je odnijelo milione žrtava,  u moru krvi i pepela  Evrope  i svijeta. Tada 1999. godine  su se ujedinili  naši bivši saveznici, da kazne jednu  malu državu za veliku hrabrost. Danas, izmedju ostalog  što čine da u svijetu zavlada mrak,  imaju obraza  da optuže  državnika  Vladimira Putina  za ratne zločine, čiji je  otac učestovovao u borbi protiv nacista i koji sam jasno pokazuje da će da se bori protiv nacizma i zla koje donosi, državnik koji je patriota, rodoljub, pravičan  i čist  pred Bogom i ljudima - u  teškoj  borbi  da njegova, sveta  zemlja Rusija, ne bude rasparčana kao što je rasparačana  naša bivša zajednička zemlja - Jugoslavija.

2. Evo na TV -u  večeras  (24. marta, na dan sjećanja)  ponovo gledam  mladoga Bajdena, tada  u punoj snazi, (sada senilnog  starca koji ne zna  razliku izmedju Kine i  Ukrajine) kako ekstatično ponavlja  ZAŠTO JE TADA, te strašne 1999. godine, PREDLAGAO I PREDLAGAO da  se  Jugoslavija bombarduje... I zadnja euforčna  sveobjašnjavajuća  mržnja prema Srbima   bila  je sljedeća rečenica u tom kratkom isječku ekstaze...Srbi  treba da pogledaju konačno  DJAVOLU u oči..I tako bi Srbija je tada zaista  gledala u oči nečastivom, ali i svi Srbi  kasnije, a sada i cijeli svijet  vidi djelo  nečastivog, koji  se ustremio na slobodne narode, vidi ostarjelog hegemona, moćnu  ruku upravljača  pokolja Slavena  u  Ukrajini. Njegove izvodjače radova, surove naciste  Azovce  koji kolju zarobljenog  ruskog  vojnika baš kao pokaznu vježbu  - i to snimaju (ako stravično podsjećajući na ustaše), a  problem je za „nježni Zapad“ što ruski vojnik jednim metkom ubije zarobljenika  (veoma mi je  žao  što je to učinio, jer to nije ono što se čini sa zarobljenikom koji se preda i što Rusi ne rade  u najvećem broju slučajeva čak i sa Azovcima, koje su razmijenili), ali  on ga ne muči, ne iživljava se strastvno režući mu vrat -ali to zapadne sudije   NE VIDE. Zabranjeno je vidjeti i čuti bilo šta što oni ne dozvole. Demokratija na njihov način.

3. Neuki i zaostali gradjani Banja Luke, zamislite, nemaju,  empatiju  za vrijednosti  potpune seksualne  i drugih sloboda, ne osjećaju  bezgraničnu patnju  za slabe i nezaštićene   koji bi htjeli da svi drugi, makar i ne bili saglasni sa njihovim željama i nadama  – m o r a j u  da prihvate  s v e  europske stavove. Prosto - moraju.

Inače, nije sasvim jasno  zbog čega je važno da LGBT zajednice  paradiraju, gradovima, dovoljno je da slobodno  rade šta žele, s kim žele i kako žele. Većina pripadnika LGBT grupacije su potpuno  poznati javnosti, zauzimaju značajna mjesta na javnoj  sceni, estradi  i politici, čini se da se ništa i ne skriva, niti se javno žigošu oni koji su drugačiji, naravno pod uslovom da, u ovoj našoj  zemlji, ostave djecu na miru! Da li će tako i ostati, vidjećemo. Meni lično ne smeta da se žene i udaju. Neka budu što im je  volja, ili postanu šta im je volja.

Ali  izgleda  da ONI   žele  da budu prihvaćeni, voljeni,  čak. To što ih svi ne vole,  što neki hoće da ih biju, što ih ne podnose- oni odbijaju da shvate. Oni ne shvataju realnost, mada su bili upozoreni da zbog najavljenog skupa  tj. parade ponosa mogu izbiti nemiri. .

Lično ne  branim nasilje, ni slučajno i  nikako ne zastupam nasilje policije  nad nedužnim gradjanima, tuču, batine itd. Ali,  mislim, takodje, da nam ne trebaju ni parade ponosa, jer one zapravo ništa ne znače. Stav  naroda se ne mijenja  paradama  ponosa, to je provocirajuća  forma koja ne znači promjenu suštine problema. Sve je mnogo kompleksnije.  Dapače, parada  izaziva suprotni efekat. Na silu se volja  ovih   drugačijih  ne utjeruje   zakonima   EU u zemljama i krajevima gdje  je tradicija  veoma važna.

Mislim da  treba pustiti ljude da žive svoj izbor u miru, sa partnerima koje kriju  od  žena i muževa ..OK. Srećni  su, ne traba ih izlagati, ni prisiljavati  da svoj IZBOR pokazuju javno, ako to ne žele. Mnogi prikriveni homo- i  biseksualci i  su  oženjeni  i udati ljudi,  imaju djecu – a  i to je takodje IZBOR, bilo voljni ili nevoljni. Ali, takav je kakav je.. Imaju pravo da žive kako žele.

Zar nije njihov izbor  da ostanu u sjeni -  važniji od toga da se autuju  da bi bili bliski svojoj grupaciji?! Mislim da jeste. Nije svako bio u mogućnosti da javno kaže šta želi. Niti će to biti u dogledno vrijeme. To je realnost.

Podsjetiću na kraju  pomenute „vjesnike novoga vremena“ na temu kulture provincije   - da su nekada diplomanti čuvene  Sorbone (nadam se da znaju o kom se Univerzitetu rad) i  poštovali zemlju Srbiju odakle su došli  i da  je jedan od njih, kasnije čuveni profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, svoju diplomu primio  obučen u šumadijsku narodnu nošnju, u opancima.. Imam  slučaj u porodici, pa znam  kako se ponašala jedna  diplomantkinja Sorbone kad se vratila  prije  Drugog rata u Srbiju.  Bilo je mnogo onih  koji nisu zaboravili svoja sela i seljake, a završavali su najprestižnije  fakultete, često sa stipendijama Kraljevine  Srbije  (ili  Austrougarske  Monarhije),   jer im roditelji iz sela  i provincije nisu mogli omogućiti da studiraju -  da ne nabrajam.  I koji su se vratili da obogate znanjem svoju zemlju. Nikad ni jedan nije nazvao svoj skromni, ponekad veoma siromašni, kućni prag,  prljavim selom ili provincijom.  

Naravno, da svako  može i  treba da ima svoj STAV i   IZBOR. To i jeste ono čemu  teži slobodni svijet. Pa tako i  mladi   lavovi  imaju  svoje stavove  i punu  slobodu da ih prezentiraju  javnosti. I treba da pišu. Mišljenja treba sučeljavati- ali vrijedjati  druge  -to je nešto sasvim drugo.

4. Još jednu bih stvar izdvojila u ovom podužem blogu (rjedje pišem, a biram teme)  koja me je nasmijala do suza  kad sam čula jednu voditeljku - heroinu, jedne federalne TV, koja  govoreći o američkom filmu koji  se temelji na romanu „Na Zapadu ništa novo“ (film ne prati ovaj naslov)  čuvenog pisca, koji se  zove  Erich Maria Remark (ERIH MARIA REMARK)    ona izvali, a da ne trepne  - ERIŠ   MARIA   REMARKER   -ovo zadnje  tako nekako... Nije stigla da progugla ili se informiše, jer se duže  šminkala. Zašto da ne. Pa to je normalno, ona  je baš  zgodna dama. Sa  zaista  odličnim znanjem engleskog jezik, ali je u njemačkom jeziku „falila„   Šteta. Ali nije opravdanje!

(Radmila Trbojević, dipl. prof.njemačkog i engleskog jezika).

Prenošenje blogova i tekstova sa portala Frontal dozvoljeno je nakon isteka 48 časova od objave bloga ili uz pismeno odobrenje redakcije (28.03.2023.)