Када је 2020. на изборима за градоначелника у Бањој Луци побиједио Драшко Станивуковић, грађани су очекивали промјене. Чак су често могли да се чују коментари како грађани нису гласали ЗА нову власт него ПРОТИВ старе. Једна од основних одлика бивших градоначелникâ и њихових мандатâ јесу и честе критике због неуређене градње, бетонизација, уништавање зеленила и стварање саобраћајног колапса у граду. Да ово није измишљена одлика подсјетићу да је незванични „надимак“ једног од бивших градоначелника и „Зградољуб Давидовић“. Игор Радојичић је сам дијелио шалу на свој рачун гдје су га због изградње кружних токова у шали прозвали ,,Господар прстенова“. Остале грађевинске пројекте не треба набрајати. Мислим да се сви сјећамо добрих и лоших пројеката, спорних и оних мање спорних.

Према томе, велика и непланска градња у Бањој Луци, коју често грађани доживљавају као урбицид, била је нешто што су грађани на изборима те 2020. хтјели да промјене. Овдје нећемо анализирати да ли је било реално очекивати промјене на боље, да ли су грађани преварени идејом да ће Јелена Тривић бити градски менаџер и много тога што је пратило ову кампању и изборе. То је ипак материјал за стручнију и детаљнију анализу којој аутор није вичан.

Промјеном градоначелника најављиване су многе промјене, а једна од најчешћих је била она да ће сада Бања Лука бити бањолучка и да неће бити власништво странака и тајкуна. Небројено много је примјера грађана који су се надали да је ово тачно и да ће, коначно, град бити мјесто гдје сви живимо, а не мјесто у којем преживљавамо.

Међутим, како то обично буде - успомене код нас веома брзо постану пародија у односу на садашњост. Тако је за само двије године постигнута „симбиоза“ локалне власти и владајуће партије на нивоу Републике Српске преко које нису прешли ћутке ни дојучерашњи саборци актуелног градоначелника.  

Зашто нам је све ово важно?

Свједоци смо да је средином ове године било покушаја измјенâ Регулационог плана за подручје центра града која су наишла на огромно незадовољство јавности. Прије свих, проблем је био приједлог изградње још веће и још више зграде на мјесту тзв. „рупе“, односно на мјесту гдје се већ граде зграде. Никада нико није ни покушао да утврди јавни интерес и да ли грађани у Бањој Луци желе да се на том мјесту гради још додатних 14.000 квадратних метара стамбеног и пословног простора и то на ово што је до сада изграђено и што је било регулисано Регулационим планом (који је проглашен каонеуставан и незаконит и стављен ван снаге).

Паралелно са овом борбом грађана против градске власти, у нади да у центру града нећемо добити бетонску Вавилонску кулу, пар стотина метара даље грађани су водили борбу да се на мјесту бившег Кина „Козара“ не гради небодер. Грађани су се позивали на обећање садашњег градоначелника који је у кампањи рекао да ће ту бити амфитеатар. Борбе су се водиле и због незаконитог пробијања прикључних путева до тог „градилишта“, као и због онемогућавања мјештанима околних стамбених зграда да се укључе у овај процес. И ова борба је добила судски епилог: Окружни суд у Бањој Луци одлучио је како Град треба да призна страначку легитимацију мјештанима који живе поред бившег Кина „Козара“ када се одлучује шта ће се градити на тој локацији).

Данас смо свједоци да се од мегаломанске градње у самом центру града није одустало. Напротив. Планови су се додатно интензивирали, апетити порасли, а спратност повећала. Осим што се од раније поменутих идеја није одустало - отишло се и корак-два даље. Предвиђено је да се у центру, крај РК „Боска“ или у њеној непосредној близини (овим желим да дочарам да се ради о строгом центру града и главној улици), граде три зграде од 16, 19 и 26 спратова. Наравно, јавност већ почиње да негодује због најављених измјена.

Изгледа да симбиоза функционише боље него што смо очекивали и да су најављене промјене заправо континуитет рада бивших власти, овај пут „на стероидима“. Дјелује да ова власт на челу са Драшком Станивуковићем ради исто што и претходне само више, брже и агресивније. То би значило да су промјене за које су грађани гласали и у које се клео Станивуковић заправо само - континуитет. Јасно је свима да се овдје поставља питање легитимитета његове „власти“ , али, како већ рекох, о преварама и обманама бирача нећемо се бавити сада и овдје.

Дефинитивно је да је јавни интерес постао посљедња рупа на свирали, а можда се ова рупа већ закрпила неком симбиотском закрпом. Град ће да постоји због малог броја инвеститора, великог броја напуњених џепова и највећег броја незадовољних грађана који никоме нису битни. Ускоро би Бања Лука могла да буде највећа и најизграђенија паланка у региону, а то бисмо могли прославити неким пригодним концертом или спортским тереном, јер за озбиљније и корисније нисмо. Можда и јесмо, али нико нас не пита.

И ту долазимо до мог приједлога.

Јасно је да имамо посла са приватним интересима богатих инвеститора и приватним интерешчићима гладних политичара. Њима се мора супротставити јавни интерес грађана. Једини начин на који можемо несумњиво утврдити овај интерес, односно шта грађани желе, у ситуацији када власти не вјерујемо ни када нам говоре који је данас датум, могао би да буде референдум. Не, не, не тај референдум, него референдум о томе да ли грађани Бање Луке желе да се на овим локацијама у центру града граде ова здања како је то предложено измјенама Регулационог плана. Питања можемо предложити заједно, преко врсте и намјене објекта, спратности или коефицијента изграђености. Рецимо „Да ли сте за то да се на мјесту бишег Кина 'Козара' гради стамбено-пословна зграда?“. Чак није ни потребно давати алтернативу у виду амфитеатра или споменика палим борцима ВРС. То би био предмет наредног корака уколико грађани одлуче да не желимо зграду на тој локацији. За постављање ових питања треба да се ангажује стручна јавност. Свакако да ће у периоду пред референдум бити потребно да се грађани едукују и информишу, да се овај проблем приближи свима, да се грађанима представе посљедице које би могле да наступе као посљедица изградње ових зграда.

Већ чујем аргументе да грађани не могу бити довољно стручни да одређују како ће се градити у центру града. Слажем се. Зато је процедура и осмишљена тако да се кроз јавна излагања, коментаре и јавне расправе утврди воља грађана, а стручњаци су ту да ту вољу преточе у дјело. Струка по овим питањима од јавног интереса мора бити подређена вољи грађана, а не обрнуто.

Ово би могла да буде промјена коју је тако славодобитно најавио градоначелник прије двије године и да Бања Лука буде коначно бањолучка. Да грађани одлуче да ли желимо бетонске небодере, саобраћајни колапс и мањак зеленила у центру града или смо ипак старомодни и желимо да живимо пристојно у овом граду.

Питали нас они или не, ред је да им то (по)кажемо!

Преношење блогова и текстова са портала Фронтал дозвољено је након истека 48 часова од објаве блога или уз писмено одобрење редакције (16.12.2022.)