(Svjetlo u  tami)

Ja sam zahvalna. Na čemu?  Na tome što ustanem ujuro, popijem čaj i kafu, ne kašljem, nemam temperaturu, čuvam se, nosim masku, jer sam golgotu prošla, i  najvažnije -   što se  prisiljavam da  u v e č e, bar ne često, ne gledam  TV BN. Ne, ne zato što im dnevnik nije dobar dapače, oni znaju, otkrivaju  mnogo čega  što se krije -  nego  zato što više ne mogu da podnesem, prosto  psihički nisam  u stanju da izdržim tih pola sata o tome kako  ništa u ovome entitetu ne valja,  sve je propalo, sve se ruši, nema ama baš ništa za šta bi se čovjek uhvatio, (istina, sirotinji  se  nemaš za šta uhvatiti, nisam prosta, nego sam iskrena)  pogotovo kad se u udarnom  terminu pojavi  gosp.  Šarović ,koji umilnim, toplim, tihim, skoro pa dječačkim glasom  (kao da nije mutirao) proročki kaže da će biti još puno teže. Ja mislim da je vrijeme da se on mirno politički penzioniše i ustupi mjesto mlađem i grlatijem.

Može biti teže, naravno. Ali treba li ovaj narod potpuno ubiti u pojam, ili je počela predizborna paljba iz svih raspoloživih oružja, pa će biti kom obojci, kom opanci. Odnosno opozicija je zauzela stav da smo već propali, naročito se tu ističe SDS, i njegov spomenuti   prekamičeni   Šarović, da zaboravljaju ko ono reče  onu čuvenu „Spasa nam nema, ali propasti nećemo“.

U vezi Đokovića ne dajem komentar. Danima je to ista, teška  priča za nas Srbe, pa moje mišljenje (osim moje velike simpatije) više i nije važno.

U vezi sa  sankcijama  ATV – u  iskreno mislim da je svaka zabrana djelovanja javnih  medija, progon novinara, svako  miješanje bilo koga u slobodno informisanje  i uređivačku politiku bilo kog medija, pogotovo  od  strane   stranaca, naročito  čuvenih boraca za slobodu medija Amrikanaca, koji mogu da rade šta hoće  –potpuno neprihvatljivo.

Inače, politička situacija  je u BiH, u  zadnje vrijeme  potpuno  ...zaje ....a, jednom rječju, nema boljeg upoređenja, uvjeravam vas. To je kao ono   j e.. o  lud zbunjenog. U ovome slučaju još uvijek je najzbunjeniji  samo narod. S jedne strane korona –s druge strane poskupljenja.

Ili kad analitičari počnu da analiziraju  i  komentarišu   šta  Vučić  jeste rekao   Dodiku  (nisam ja ničiji portparol), tj. šta je mislio  onomad  kad je zamolio  Dodika  misleći   da naređuje,   a  naređivao  misleći   da  zamoli.. itd.  Visoka je to brale politika ... Kad bi mi politika bila izvor pihoda  išla bih i dalje  pa  pitala, da  li  se  to   vraćamo mi  g o r e  i    kako ćemo objasniti, ako  tamo odemo Šta JE SA INCKOVIM ZAKONOM !!! Taj  civilizacijski šamar  Srbima  kao  zabranu  osnovne  slobode govora  ne bismo smjeli prekoračiti. Nipošto.

Slučaj  Zeljković:  Mlad i  zelen dopade  robije i dalje  nekako  zbunjen, ali  više  nije pospan mnogo čega mu je jasno- ali  avaj –kasno. A,  ljubav čini čuda. Od Samsona napravi  bebana  bez kose-  odsiječe je Dalila -  ko da je nije ni bilo, pa sada stan/stanovi  zjape bez gazde, ja ne znam nisam vidjela, priča se..

Opoziciono  „sve je propalo“ u  prevodu  znači, samo moramo MI doći na vlast  i sve ćemo srediti. Pupunićemo robne rezeve instantno, povećati penzije, ukinuti javne kuhinje...

Pa  dođjite,  zaboga, već jednom,  godinama  kukumavčite, dolazite - a nikako da dođete. Pobijedite na izborima i eto vas.  Možda će s vama biti bolje. Možda  Trivićka i   Radović  (Borenović  je samo  optimistična   figura  u  toj  priči, koja se uhvatila Trivićke ko pijan plota)  imaju  keca u  rukavu. Ko zna. Mladi   Stanivuković prepliva  Vrbas, svaka čast, reče i par dobrih rečenica uz Časni krst, pa se učini  kao da oštrica  kritike u medijima prema njemu  nekako otupi tj. splasnu onaj talas nastupajuće  seksi  afere. Sve se utiša.

A naš narod, onomad Devetoga januara, slaveći  trideset godina svoje  Republike, sa  sve voljenim  zastavama (znamo kako izgledaju),  pohrlio   u svjetlo, u  iskru  koja svjetli, kao u   tunelu, na zidu kojeg (tunela) na tren  sine   krst   na nebu, kao  u   onoga  koji ga je prvi ugledao i pod njim pobijedio. Grmilo je ono zaista: Za krst, za krsi ..u snažnom strojevom koraku, što je pretpostvljam podiglo one iz Bužima da se umotaju u bijele i zelene zastave, u onoj koloni golobradih dječaka i staraca, uzvikujući ono što je njima srcu drago. To se ne da sakriti. I ne treba da se krije, jer treba javno  otvoriti karte – i onda je sve jasno.

A sada, nešto sasvm drugo.

Kad  se iz  sna  narod  probudi, mislim   kad   dođe  sebi od  nacinalog ponosa, shvati da  duguje  za struju, ili za vodu ili za... Nije bitno. D u g u j e. I onda    se od   tog istog  naroda očekuje  nacionalna  ZRELOST, čvrsta  vjera   o tome   ko  su, šta su, odakle dolaze i  kuda idu. Biti  Srbin-  ima li  išta veće, ima  li  išta važnije – naravno da nema. A šta ima ? Ima  reprogram, taj   j u n a k   našeg  doba, taj  neizbježni pratilac običnoga čovjeka, reprogram  za  dug  za struju, za čistoću, za vodu, za rate mikrokredita  sa ogromnim kamatama,  nesigurnost,  strah... Da li se zna  uopšte  kako je običnom čovjeku?   Da li to zna onaj  kome za jedan  dan na Jahorini treba  više  stotina  evra. Sitnica.  Nisam ni zavidna, ni zlobna. Ja sam bila  kojekuda  i vidjela  mnogo štošta. U dobra vremena. Nemam  nekih  neispunjenih  želja, ali ja  nisam mjerilo, mjerilo su oni koji  žive  s a d a, a   već dugo  nisu  srednji sloj, nego su  prizemni sloj, skoro pa donji  ... Dobro, neću da budem skroz  katastrofična kao BN TV.

Pomenuti  gosp.  Šarović, kao  (paradigma naše  totalne  propasti, i  sam nekada vlast, i nije sirotinja, to znamo), ali  i  gosp.  Višković (paradigma našega optimizma)    dakle  bilo ko nema  pravi dodir  sa  stvarnim životom,  bi  mogao  i  može   pričati  priče  maloj  djeci – a ne nama koji evo nakon rata, koji bijaše dosta davno, čekamo na vrijeme kad će biti  dobro narodu NEZAVISNO od toga  ko je na vlasti  (a mijenjali  su  se   svi, stranke  i  pojedinci), nego ko bi   se pobrinuo  za NAROD, ne  stanački, nego  institucionalno, odvikavanjem od  toga da nam pomažu pojedinci, veoma bogati ljudi na položajima, često anonomni (što je njihovo pravo) nego  da to  rade oni, koji  su izabrani od  naroda   i obavezni  da  o narodu  brinu.

Tada  taj naš  narod, valjda,  ne bi izlazio iz marketa, kao što   izlazi  sada  - unezvjeren,  s kesicom nečega u ruci,  jer  bi    m o ž d a    imao  platu i  penziju  dostojnu čovjeka i pune potrošačke korpe.  

Naš uvaženi predsjednik Vlade Višković  ima nešto oko  7. 000  manje više -   a sa  mnogim benefitima   vjerovatno   i cijelih   9.000  kaemova  mjesečno, pa može  lagano da dočeka novogodišenje  slavlje  na Jahorini, na kojoj sam se ja nekada  skijala  kao student,  jela   u studentskom  domu predivni grašak sa rižom i  nešto  malo mesa   i  bila srećna,  a kasnije skijala   kao   građanka  Sarajeva, sa odličnim primanjima, takođe vrlo srećna  .... nekada, a  koju sada  (Jahorinu)   samo mogu  da  sanjam, ne  naravno da  želim da skijam po stare dane,  ali  bar kafu na  istoj da popijem i  sjetim se srećnih dana...

To su  prošla vremena, jer danas tu privilegiju imaju samo bogati, tj. super bogati koji za dnevni boravak u apartmanima na snježnoj ljepotici i sve njene radosti, pjevačice, starlete, muziku, jelo i piće  itd. mogu  izdvojiti  penzionersku   crkavicu  za  maltene  cijelu   godinu.

Ja, naravno, nisam blentava  da mislim  kako   je   sve dobro,  ili će  biti u s k o r o  dobro. Sigurno je da  ima i dobrih stvari. Dapače, grade  se  fantastičnim tempom stanovi, koje kupuju  oni koji će ih izdavati... U  kafićima sjedi  dosta mladih, niko  još   nije  izašao  na ulicu masovno na  proteste  zbog   nadolazećeg   siromaštva i  ogromnog poskupljenja.

Naizgled  sve  j e s t e   OK.

Da se vratim na  naslov bloga. Sjetim se uvijek one čuvene rečenice iz Brehtove „Majke hrabrost“  koja glasi  „Izbio je mir„ .. jer ona(majka)  zarađuje svojim kolima punim nekakve robe u ratu, a mir joj ne treba, da ne dužim o sadržaju. Kada će  da izbije svjetlost za narod, da tama koja nas obuhvata i zbog bolesti  koja hara,  ali   zbog bogatih,  većinom  polupismenih  skorojevića koji ne znaju koliko puta se žene, koliko su  ljubavnica/ka  odbacili, koliko  djece imaju, koliko  auta  imaju, koliko bogatstvo su stekli u nekretninama, na  računima.. Kada će doći do promjene – ili promjena nema šansu da izbije?!

Ukratko o budućnosti, a nije  hvalospjev:

- Bilo bi dobro da vodeći među nama  nekako   osjete  o š t r i n u  surove   realnost i, da snovi koje  sanjamo/ju  (da ih ne pominjem, znamo ih)- mogu biti i dragi  i primamljivi, ali  se   snovi  te  vrste  ne  pričaju  glasno, čak ni  prijatelji ne moraju znati  sve planove   neka  naznake  shvataju   i shvatili su, jer   halabuka i vika  može da ih  (želje i snove)   zatre   i  uništi   silom  moćnih, prije nego su  i  počeli  da  iz  tame svijetle  - da  stvarnost postane  teža i opasnija  nego  što možemo zamisliti, a prošli smo svašta. Bar mnogi među nama.  Međunarodna zajednica- kako sebe zovu moćni - nije naklonjena  nama Srbima,  prijatelj  je drugima.. To nam je valjda odavno postalo jasno.

- Nama tj. vodećima među nama koji imaju mu.... a da glasno  kažu šta Srbi žele, naravno  niko ne može zabraniti  da sanjamo/ju, dapače, to je lijek  za dušu  -  ali ostvarenje snova, bili oni mogući   sada, ili u nekom drugom vremenu, nažalost ne zavisi samo od naše želje ...Na  stijenu  se i  ide dinamitom,  a   svi   znaju da su  Srbi  vijekovima  bili  stijena, mada     desetkovani,  poklani  nad   jamama  i  stratištima- pa  ipak    A  na  nas  u  BiH  se  ide  baš  pravim dinamitom  mržnje, koja se  usložnjava do neviđenih granica po društvenim mrežama, pa se  čini da nikada nije bila ovako jasna i snažna.  Strašne  i  odvratne  pogrde   nas prate da smo fašisti, nacisti, genocidaši – a znaju da  se istorijska  istina  o Srbima   ne  da  i  ne može  zbrisati, a  želja da  se to desi  veća  je nego ikada  do sada   - da  oni  koji  su  najviše ubijani  u  ratovima – da ne nabrajam u  kojim sve -  danas  treba da  prave društvo  svojim dželatima  na  poznatim klanicama  istorije.

- Svakodnevne  prijetnje  i  zla   krv  udaljavaju  Srbe   sve  više   od  zajedničkog života   pogotovo  onakvog   kako   ga   percipira   snažno   i  mirotvornio  grad  Bužim. Jesu li ono  regularne  policijske snage  Federacije  ? Nisu, naravno. Ali im smeta policija RS-a!

- Izgleda da  dogovor  naroda  u BiH  nije moguć. Nada da bi Bakir mogao postupiti drugačije nego njegov pokojni otac  -  nije  Svaki pokušaj da se nešto riješi   je napad na cjelovitu BiH, a  ona  nije cjelovita, ni  cijela, nego je sastavljena od dva entiteta i  tri  konstitutivna naroda. Za Federaciju  jedan  narod (za sada Srbi, jer  Hrvati gledano  iz  strašnog  iskustva  moga oca  41. , a  i   moje iz  92.  –  ne znamo   hoće  li  i kad će predumaniti,  pa vezati  zastave sa SDA)  nema prava da pita, nešto traži...

- Napad, napad ....Srbi   hoće rat    kao mantru  ponavljaju Bošnjaci, a onda ničim izazvana, čuvena, prebogata  i gabaritna  ministrica  vanjskih poslova, ta  diva sa nekoliko  kuća po svijetu  i šire  i poršeom, valjda ga ona ne voz i, ta   hrabra Bošnjakinja izjavi, sva značajna, kako  mi   (zamislite tu komparaciju)   u BiH  odlično živimo, a pritome smo lijeni (Bošnjaci ćute),  a  zamislite  nemamo JOŠ  staništa  u  šatorima  okolo Predsjedništva.  Ja se pitam  kako je  nije  stid da lupeta gluposti    jednu za drugom   i  kako   Bošnjacima  taj  galimatijas gluposti   kojekakvih likova  i  stupidnih izjava  više  ne dosadi ?! Ili  je to bolest kojoj nema lijeka odnosno  ima  lijeka, ako bi   Srbi   otišli jednom zauvijek. Kuda ? Pa na nebo, zna  

Narodu  cijelom   Republike Srpske  i   Federacije,  valjda   moguće   BiH,   želim  samo  mir i dobro zdravlje.  Sve drugo  ćemo nekako.   

Prenošenje blogova i tekstova sa portala Frontal dozvoljeno je nakon isteka 48 časova od objave bloga ili uz pismeno odobrenje redakcije (24.01.2022.)