Čovjeku  stane pamet   kad se suoči sa slikama patnje djece koja  su bila   predmet zlostavljanja   i  iživljavanja  vaspitača, tj. osoblja  doma za zbrinjavanje djece ugrožene psihe u Pazariću  kako bismo mogli opisati karakter  ove “humane” ustanove.

Davno je  snimljen  film o patnji osoba sa psihičkim smetnjama  koji   je odjeknuo  kako u američkoj  tako i u svjetskoj javnosti,  možda prvi put u moderno   doba, pokazujući stanje u  psihijatrijskim ustanovama  Amerike, svjedočeći   ko  su  zapravo umobolna  čudovišta licemjeri  najgore vrste  koji   treba da  liječe  one, koji su hiljadu puta humaniji   ljudi  nego njihovi ljekari  i  medicinske sestre, u ovome slučaju  bespomoćnu djecu.

Burno  je   reagovala  cjelokupna  javnost  u BiH, ali  i  šire,  ove  slike užasa su praktično  obišle svijet.

Zastupnica  gđa.  Čudić   koja  je ovo  dala u javnost   nadam  se  da neće  postati  tragična herioina, koja  će  odgovarati   za  nedopušteno  snimanje i   istinu kojoj je svejdočila,   jer  ona lično  nije  napravila  te  snimke. Prvi  komentari  nekih  o r g a n a   su  bili   da je trebalo  prvo  da se obrati  institucijama. Pitanje je šta bi se tada desilo?!  Dokaz da ima onih koji ovu bestijalnost ne osuđuju  iznijela je sama gđa. Čudić, zapravo  navela je sramotne riječi jednog svog kolege zastupnika upućene njoj.

Možda je ipak  trebala da  se  javi policiji, jer se radi o krivičnom djelu ugoržavanja života  djece,  nakon čega bi policija,  vjerujem, postupila onako kako je trebalo tj pohapsila cijelokupni personal  doma u Pazarićima. Jer tu  su  svi sve znali – ali  su ćutali.  To  što su  smijenjeni, kako čitam danas, morala  bi  biti samo prva mjera – oni moraju odgovarati za  svoje činjenje ili nečinjenje.  

Naravno da sam pročitala  i podatke da  je  novi  direktor   prethodno prijavljivao slučajeve   pronevjera, korupcije itd.  iz Pazarića,  tako da se čini da se klupko pazarićke sage odmotava,   možda  i  na  način   kako neki   nisu  željeli. Šta  god da je  novi  direktor prijavio  i šta  da je  bilo  prije njega - najgore i po društvenu zajednicu  najstrašnije  od svega -  bilo  je strašno zlostavljanje i iskorištavanje  djece.

Ili ovakvo zlostavljanje djece nije društveno opasno – pa  se o tome može neko s nekim dogovarati, čekati  itd ?  Metode vaspitanja  pazarićih  vaspitača  su istinski  najsurove metode   prevaspitavanja mentalnih poremećaja iz  srednjevijekovne prakse,  iz  zatvorenih   mjesta  gdje  su ljudska bića ponižavana,  zlostavljana, vezivana..  Naravno da znam da mjera vezivanja  za  teže, posebno  agresivne pacijente (štićenike, pa  i  mlađe dobi)  postoji, ali  se zna kako se to radi. Vezivanje  za  skočni zglob  nema  veze za  preventivnim  vezivanjem  koje  se radi  na  krevetu  u  ležećem položaju  uz  sedativ  namijenjen dobi pacijenta, tako da se  onemoguće  pokreti  ruku -  što znaju i laici – da bi se  spriječilo eventualno samopovređivanje, ili povređivanje drugih pacijenata.

Postavlja se  onda pitanje kako su štićenici  radilli   fizičke poslove u  stanovima  svojih vaspitača direktora,  ili koga već....nije važno. I za  šta su konkretno  bili onako surovo kažnjavani, možda zato što nisu htjeli raditi po stanovima ?!

U  Pazariću očigledno ne radi  dječiji  p s i h o l o g,  ili  psihijatar - a  ako  kojim slučajem radi  - tada njega /ili nju  treba  pitati  u  čemu se sastojao „stručni„  vaspitni  rad, tj.  briga o  djeci koja   su već  samim tim što  su smještena u posebnu ustanovu bila slučajevi kojima  se  morao   posvetiti  psiholog ili psihijatar, a  ne  srednjevjekovni mučitelji.

Međutim , kao i  sve ostalo  i  ovo  će  biti   tema  nekoliko dana  i  onda  će  sve prestati.

Narod  će  se  zabaviti  drugim mnogo,  mnogo  važnijim  društvenim  temama  kao što su da li  je u Brisel  otišao izvorni  ANP,  ili  prerađen  u  Reformu  – da  li   je  o n o  u  sefu  tajna,  ili  nije,  šta   je ko  kada  rekao  o  NATU, ko se,  izgleda  zajebao,  a  ko nije,  ko je  kriv,  a ko nije…  Beskraj  političke hiperaktivnosti  odjednom, beskraj  hiperprodukcije  riječi stalno istih  lica.  Za  bolji  život  običnog naroda – ništa  posebno..

A  iznad  pazarićkog  gnijezda mučenika  možda će i  zavladati  mir.  Nemirna  će,  možda,  biti    samo ona  hrabra  žena,   koja  nije  mogla  ćutati  suočena sa  užasom - a   nije  se prethodno    konsultovala  šta će…I  da  li će  uopšte nešto  reći !? … Bar mislim da nije sa onima,  sa  kojima  je morala. Dobro,  vrijeme uvijek sve pokaže...Treba strpljenja.

Pa nije valjda da su za društenu zajednicu opasniji sitni preprodavci pišani kilogram i po   marihuane,  kojeg  grama kokaina (koji će naći put do  konzumenata  kako god)  par pištolja itd.  od ovakvih, rekla  bih, pravih pedofila najcrnje  vrste,   zlostavljača  i  siledžija, koji  potkopavaju    temelje povjerenja društva u  sve  vaspitače dakle i one koji to povjerenja zaslužuju i  čuvaju.

Ovi u Pazariću svakako nisu od te vrste.

Prenošenje blogova i tekstova sa portala Frontal dozvoljeno je nakon isteka 48 časova od objave bloga ili uz pismeno odobrenje redakcije (22.11.2019)