ili kako “olakšati“ život  običnom čovjeku (moćnog,  baš  briga  što mu je račun za struju ogroman, milionski,  ima on firmu, platiće ona  n e k a d, ili će biti otpisan)  tako da mu nultom   tolerancijom  praktično  sjebeš   domaćinstvo  sječom  struje ,  dakle ono jada što ima  i  što nema, ostaviš  mu  u mraku familiju, najčešće, baš onu koja nema i ne može plaćati troškove struje, familiju koja   nema ni za korpu iz marketa za mjesec dana. Kad bi sve ostalo bilo  moguće servisirati  na vrijeme   i kako Bog zapovijeda,  bilo bi lako i tolerantno  nulirati  i dug za struju.  Ali u ovoj situaciji, kad   „kuja  zeca  ne  stiže“,   kad većina  naroda  ćuti  i  trpi - pitam se  što ja „ kukuričem“, što  ja ovo pišem kao penzionerka,  koja ima  takvu profesorsku   penziju   da  može  da  plati   obaveze,  istina, onda gleda šta joj  ostane, a ne ostane dovoljno da, recimo, uplati  putovanje kruzerom,   što bi   kao nesuđena  njemačka penzionerka mogla bez probelma. . Ali, kasno je da lamentiram nad odlukama koje nisam donijela  kad  je trebalo. Tiempi passati...

Pola običnog  naroda duguje za struju, samo što nije poželjno reći  da  stvari  ne  stoje onako  kako   kaže naša Vlada tj.  da  je nama veoma  super. Kad gledamo kroz ružičaste naočale  ispada da je narodu najvažnije kako će stranke podijeliti  uloge, ko će koga  namjestiti  na  pravo mjesto, hoće li konačno ko od važnih da  leti  s  mjesta ministra, nije  valjda da  leti   samo  ona sirota  ministrica  trgovine, a ostali  svi  rade super  kako  kaže Predsjednica i, konačno,  hoće li  Đokića zadesiti sudbina koju mu, kako se šuška, spremaju njegovi drugovi.. Ja nemam pojma hoće li.  A drugovi  su zajebani  kad predumane,  što bi rekao običan narod.  Ne spasi  te ništa  kad na scenu stupi  nulta politička  toleracija  (Čavićeva je nježna, ljudima ipak ne padaju glave,  duguju  pa šta ...)  pa   se  ne  bira kome će sjeći gl ... dobro, ne moram baš sve reći, nisam ja poslanik pa  da mi se može. Oni su tamo plaćeni da govore. Neki govore, a neki ni da progovore, osim  da se slažu. Super, treba zaraditi platu.

Dakle, sječa u politici je nešto sasvim drugo.  Obična,  narodna  situacija je mila majka u odnosu na  političku  sječu, tu nema milosti,  mada,  izgleda,  da će i   ova narodna, možda,  biti  gora  nego    onih   godina  kada   smo  kupovali   posječene  bukve , sve po nekoliko metara, ko je koliko mogao, da prezimimo u našem gradu i šire,  da možemo ljudski  ispeći  uštipke na „kraljici“ peći i mrak   noći  pobijediti  akumulatorima ..  Bilo je  to neko drugo vrijeme, bile su ratne i poratne godine, bili su to neki drugi ljudi, bila je to stopostotna  tolerancija života  za  samo  deset  KM,  s  kojim iznosom se  čovjek  vraćao sa tržnice punih cekera. Ali,  ko se  još danas vraća tako  daleko? Nema potrebe.  Mi smo danas  stigli u svijetlu budućnost.

Ovom prilikom nemam volje da pričam o Bakiru i ovoj novoj  deklaraciji. Ne zato što nemam šta,  imala bih, a  znam i detalje i iz one prve deklaracije, koja me je u svojoj realizaciji potjerala iz Sarajeva  nakon nekoliko  godina   -  nego  zato  što mi  je od politike zlo. I  što znam  da  sve ovo ima ukus nekakvog bućkuriša, jela  koje nam kuvaju da nas nahrane, a mi, kao veći dio naroda   koji u ovome gradu već mjesecima  pati  od  crijevne infekcije  (postoje tačni podaci  infektologa)  nemamo  volje  ni  da  pojedemo  onu supu s pijetlom  iz  kesice.  Koja djeluje kao infuzija.

Samo se pitam  ima  li  izgleda da neko izmisli  takvu  infuziju koja bi zadržala onih stotinjak mladih ljudi  ispod Ekvatora, koju sam iz  autobusa ponovo gledala neko jutro, dok  je pored mene sjedio  čovjek  i  tiho govorio,  bojeći se vejrovatno da ga  ko ne čuje:  „Gospode Bože i  Sveta nedjeljo, šta je ovo,  ode sva mladost“ ...?!  

Nisam ništa rekla. A i šta  bih  ja  o tome mogla reći ? Nisam  ja u bila u   izabranoj grupi stručnjaka  nadležnoj za ostanak i rađanje djece. Moram reći da je naročito razumljivo demografsku teoriju    Grupe koja je napravila plan ostanka mladih za nekoliko decenija unaprijed u Republici  -   objasnio    onaj uvaženi profesor doktor i uz to  i  senator na  ATV – u nedavno. Bilo bi smiješno -  da nije   bilo strašno, strašno tužno.  

Čast voditeljki koja je sitauciju spasila od  potpune  blamaže.

Uostalom, koga briga ?  Bitno je da se ne popusti u nultoj toleranciji.

Prenošenje blogova i tekstova sa portala Frontal dozvoljeno je nakon isteka 48 časova od objave bloga ili uz pismeno odobrenje redakcije (18.09.2019.)