Ajvar je u teglama spreman za  rernu, da se zapeče, spuštam kuhinjsku krpu kojom tegle  brišem na sto  –  kad,  na  BN TV,  grmnu  Vukota  sa Davidovog  trga .

Slušam i ne mogu da vjerujem  svojim ušima. Govor  kojim se obraća skupljenom narodu  je nešto što  od njega  ja ne čuh prije  izbora, ograđujem se,  možda  neki i  jesu, pogotovo  oni  na     Palama, gdje  se, neiskusan, uhvati za udicu  nesrećne  srpske istorije  i  spomenu, po dobru, Radovana što drugi, koji će sjediti u parlamentarnim klupama ne uradiše, nisu budale, oni  znaju znanje,  i  izgovori Vukota  riječi, koje bi, da sve nije kako jest, bile zaista  takve da od njih čovjeka prođe jeza i udari crvenilo u obraze, kao  nekad, onaj  čisti,  početni, srpski  adrenalin. Brzo se saberem, jer ovo će biti vjerovatno njegov oproštaj od mnogo čega. I ne samo njegov.

U  prošlom blogu  surovo  sam  mu  bacila  istinu  u  lice, koju  sam ja  iskusila, a on  tek sada, o  tome da  SDS  nije  ono što on misli, te  da  će ga  baš   njegovi  odbaciti  kad se  najmanje  bude  nadao, jer  o n i   nisu  ni očekivali da on pobijedi na izborima  – čak su i  znali  da je izborom za predsjednika stranke u  stvari  pop…o  do kraja,  jer  će stranka (a i cijeli Savez)  za svoj  ukupni  gubitak, za  svoje ponašenje  ocvale  raspuštenice, kojoj  fali čvrsta…..muška ruka  vođe  (a to nije  Ivanić ,mada je tu ulogu  “obnašao”), jer  nije više  u stanju da se izbori sa teškoćama života (čitaj  politike) okriviti Vukotu  koji  i  dalje misli  da  je  čast važna  i  da porodični  korijeni još uvijek nešto znače. Naivčina do Boga!

Neće on biti   te sreće da  ga kasnije, kad sve  prođe, n e k o  iz  sjene   (čitaj DKP)   postavi  za ambasadora,  recimo u  Švajcarskoj  ?!  Za zasluge u stranci.  To što ne zna  ni  jedan strani jezik – to nema veze. Ali, otpisani  uvijek  budu  oni  koji su se iskreno nadali. Međutim, osim nade, mora se  uložiti  mnogo,  mnogo  više  u napredovanje. .Bar do sada je bilo tako. Kako će biti od sada, ostaje da se vidi.

Vukotinoj  naivnosti  u odbrani  principa  hercegovačkog čojstva kao da  nema kraja. Pa se sjetih one  narodne  “Zar ne vidiš  sine, Mitre, da  te  žena vara…? “ Zašto baš ove, e  zato što sam prethodno čula da je Ivanić, bez upoređivanja  u smislu pola,  naravno - taj   stari, politički  lisac, priznao pobjedu  Koalicije, pričajući nešto o Dodikovoj  većini na selu i svojoj većini u urbanim  mjestima. Pa nije, valjda, da misli  da  je to razlog  njegovog poraza ?!  I ako  jest - šta on to ima protiv srpskih sela? I šta su to intelektulaci (valjda misli da su oni urbani,tj. u  gradovima)  Banja Luke,  Doboja, Bijeljine itd. pokazali  javno  i  avangardno u smislu  jasnog stava  o bilo čemu  (čast  rijetkim,  hrabrim  pojedincima)  - da  bi  on  zbog   toga  na  njih  bio  ponosan.  Ništa posebno, koliko  ja znam.

Banja Luka je  iskreno  žalila  Davida i  to je  bio onaj jezičak na vagi, koji je u  traženju pravde  za ubistvo Davida “umotao”  opoziciju u Banja Luci u neočekivani uspjeh. Vukota nije prozreo, niti   otkrio  dubinu  dvoličnosti, spremnosti  na izdaju  i kalkulacije  onih koji su mu se pravili prijatelji  koji su ga  gurnuli da  igra ulogu predsjednika partije – pa mi nije jasno  kako  se  ne sjeti  Bosićevih  “žestokih“ istupa  sve do pozicije  u Sarajevu, Pandurevićkinog  otklona od borbe za srpske interese iz (ne)poznatog razloga, Tadićevih odbrana “esdeesovskih  nepokolebljivih  principa”  – sve  dok  nije završio  kao “trećepozivac” DNS-a, član tamo nečega  - samo  da  nešto radi  i bude dobro plaćen - budući  da  nije  bio u stanju  da sam vodi svoju stranku.

U odbijanju poslaničkih, opozicionih mjesta u Skupštini RS najviše me potreslo odbijanje  Trivićke, lijepe, čestite intelektualke i  majke,  ali  nažalost,  u pogrešnoj partiji  koja  umalo  da  se zakune u živote sinova da neće ući u Skupštinu RS, pa se  zakle narodu baš kao  kakva antička heroina, svojim životom, jedva zadržavajući suze - da će da se žrtvuje! Njen predsjednik  stranke, međutim, hladno,  prihvati  realnost situacije,  a  Borenović  u  ekstazi   zanosa i   bijesa – ne reče  da  on  neće  gore – jer  hoće,  samo malo čeka.  Tipično  za PDP.

Za mladoga Draška, pravu  zvijezdu  opozicije, kažem  da je premlad, bez političkog iskustva, sa puno mladalačkog  entuzijazma, a  ne  shvata (jer  za sve treba vremena) da završni  udarac biku   u areni  uvijek  zadaje  elegantni   t o r e a d o r   na  kraju  spektakla,  nikada  mladi, okrvavljeni  matadori.  Kad  to  shvati,  možda će  i on  jednom da spakuje kofere  bez  obzira  na zakletve –   osim ako ga  tata ne ubijedi u suprotno, jer valja čuvati stečeno, što  uopšte nije najgore  rješenje za njega.

Šukalo  ne mora  nigdje. Odnosno  moraće, ipak, negdje.  

Jedino za Davora Dragićevića vrijeme i rokovi u stvari više ništa ne znače - bez obzira šta poručuje i  šta opozicija od njega očekuje. On je izgubio  sina i njemu  više niko ne može  Davida  vratiti. Do  pravde  do sada  nije došao, ubice  ne zna, a  kad  će saznati - ne znam.  Da se  mene pitalo, a  nije  i ne  može -  tu  stvar  je trebalo  rješavati  o d m a h,  ako je bilo ikako  moguće, a  izgleda da nije - poslije je svaki dan, svaki sat, svaki  minut dug kao godina..i   rješenje – kad  god da  uslijedi nakon ovoga svega  -  nije  bilo  na vrijeme .  

I dok Vukota  hrabro, ali uzaludno  (čime me je zaista iznenadio), i kasno  (juriša  na bedeme   SSND-a) kao  da brani čuveni  Alamo i sebe u njemu, jer  nema  tešku  artiljeriju  koja  može  da  promijeni situaciju –  njegove kolege  hrabro marširaju  put  Banja Luke  da  se “gode”, neki   put Sarajeva, kao veseli  Mektić  i  još neki, dakle  utabanim  “stazama  revolucije “  , (a  njega  se čak  i  guslari  odriču, što  mu je sigurno veoma teško palo)  on se  ne “godi“  ni  sa  kime  –  pa će,  možda, konačno  shvatiti da je  ples sa  vukovima  i g r a,  koju  dobijaju  samo  iskusni  politički   lovci, a  on  to, očigledno,  nije.

Ovdje bi bilo  zgodno napisati  nešto o DNS-u,  ali to  ostavljam za drugi put.

Prenošenje blogova i tekstova sa portala Frontal dozvoljeno je nakon isteka 48 časova od objave bloga ili uz pismeno odobrenje redakcije