Добили смо нове категорије Срба које у предстојећем времену морају показати припадност народу српском. Први мачићи који су требали летјети у воду били су припадници Трећег Република Српска пука јер служе у тамо неким оружаним снагама. Касније им је ипак дозвољено да буду Срби и раде као Срби, а ствар је брзо заборављена у нади да је све речено без размишљања о контексту поруке која се шаље људима. Тим тамо Србима. Међутим, детектор је остао укључен и лоцирао је нове петоколонаше у Сарајеву који у заједничким институцијама (шта год то значило) раде као Срби. То су, народе српски, осим добро познатих преливода, издајници запослени као куварице, потири и чистачице. Унутрашњи непријатељи који нам мисле скувати чорбу, закључати нас и почистити...

Да није страшно било би смијешно. Страшно јер долази од представника свих грађана, а смијешно јер се први међу нама бави куварицама, портирима и чистачицама. Али, ваљда је сад на реду тај унутрашњи непријатељ. Вањске смо ријешили, осујетили смо намјеру разних свјетских хохштаплера да унесу немир у наш мир и наше благостање. Хвала аналитичарима далтонистима преко Дрине којима се привиђа само наранџасто. Аналитичари. Али, ако ти аналитичари знају набројати редом предсједнике Републике Српске, ево печено јагње. Пардон, прасе. Јагње нека пеку они у еФБиХу. Него, гдје су нас довели бајни аналитичари бранећи нас од нас самих, гдје нам је друштво? Јесмо ли данас у ситуацији да смо причом о прошлости потрошили и будућност? Или смо дошли до момента да изборе добијамо етикетирањем портира и чистачица. Јер набрајати затворене школе, напуштена села, породице које одлазе је дегутантно и ретроградно. То раде Срби који нису О.К.

Али како треба да изгледа Србин који је ок за екипу која има кључеве од републичке касе. За почетак да није учесник рата и да на рат гледа романтичарски. Да је запослен, али по могућности не у Влади, већ приватно. Дакле, да даје, а не да узима из буџета. Да је растао уз Ханса Кристијана Андерсена и да му јавни сервис пред спавање буди лијепа сјећања на моменте из дјетињства. Да иде пјешке и да га цијена горива не дотиче. Да му дјеца редовно шаљу довољно новца из иностранства тако да не мора по цијели дан сједити у парку и слушати пензионере. Да је кредитно способан, али не нужно као корисник кредита, бољи је као жирант. Враћање туђих дугова је пожељније данас. Да не вјерује у подметнуту причу о три пропале банке ни у било коју другу причу која се тиче корупције и богаћења било кога. Да редовно гласа или да преда личну карту у случају да не жели гласати. И наравно, да са Сарајевом комуницира Скајпом.

А ови, посљедњи који су детектовани као петоколонаши, портири нека закључају врата када наиђу запослени који нису прави Срби. Нека се праве да их не виде када пада киша или снијег, да што више покисну, да се прехладе. Куварице нека пљуну у кафу свима који нису прави Срби, а чистачице нека чисте само тамо гдје права српска нога крочи. А сви нека добро начуле уши и пријаве Уставу све који нису довољно Срби.

Prenošenje blogova i tekstova sa portala Frontal dozvoljeno je nakon isteka 48 časova od objave bloga ili uz pismeno odobrenje redakcije.