(G. J. Cezar poslije pobjede u Galiji)

Ili kako je doktor došao, vidio, ali koga će pobijediti, to je nepoznanica.

Dr. Stevandić, potpredsjednik Skupštine RS, SDS - ov  jereti, a sada  makar prividno  free lanser, koji se do juče zaklinjao na vijernost svojoj partiji,  a zapravo  davno bio „markiran“  od one  druge strane,  lica dobroćudnog kao u bebe (izgled vara) svojom mogućom smjenom čini se da „drma“ temelje rada Skupštine RS. Pozadina ovoga potresa mnogo je  šira i dublja nego što se to javnosti prezentuje, jer nikada ono što se javnosti prikaže nije ono što se iza kulisa  odvija . A iza kulisa stvari se ubrzavaju, događaji prestižu jedni druge, a naše informacije o njima su površne, nedovoljne, najčešće  i sasvim suprotne od istine.

Naša javnosti, bar ona laička, percipira  ovu  borbu dva tabora, u  čijoj je sredini mladi  politički „toreador“ dr.Stevandić  kao borbu za potpredsjedničko mjesto u Skupštini. I dr. Stevandić, ako misli, bar tako izgleda, da mu je protivnik samo pobješnjeli bik, vara se, jer je to borba dvije koncepcije do konačne pobjede, nažalost obje srpske, mada se to srpsko odn. dio imena vodeće partije sada ukazuje  kao uže oko vrata. Radi se o tome čija  sila  će ovdje prevagnuti, ko će koga.. dobro ne mogu biti  baš prosta do te mjere!  Neće valjati samo ako  ta  je...na   strana opet bude  narod  RS.

Vratimo se na dr. Stevandića, koji je dakle, samo prividno, postao faktor br. 1  skupštinskog  života. Primjećujem da su godine u politici  stvorile od njega, na moje  veliko  iznenađenje novog  političara, dosta oštrog i rječitog, mada mislim da se još  ne može  govoriti  o  uspješnom  jedinstvu mladosti, političkog zanja, energije i  iskustva, što bi   skupljeno u jednom liku  rezultiralo  čvrstim  s t a v o m u prilog čemu govori i promjena  stranačkog   dresa, iako su  i neki  veliki  političari u istoriji  mijenjali  i stranke i stavove.

Trenutno je dr. Stevandić  tema snažnog  prepucavanja u Skupštini  RS. Na koncu je, bez svoje volje, na pozornicu Skupštine  uveo i  do sada, osim prezimena,  javnosti  potpuno  nepoznatu,  novu   političku zvijezdu  vrha SDS-a u usponu. Ova doktorica sa političkom karijerom na umu, se javno gnuša  bizarnosti  i odvratnosti skupštinske scene i ponašanja vladajuće koalicije, a pri tome je opozicionarka, koja i ima ulogu da tu odvratnost i trpi i napada,  ali  i dalje   hrabro  čeka svoje imenovanje za potpredsjednicu. Naravno da ja, iz više razloga, odajem dužno poštovanje zaslugama njenoga oca, prvog Predsjednika Republike Srpske,  koje međutim  nemaju veze,  osim porodične, s njenim, a usuđujem se primijetiti, da su njenog oca  pitali  da  li bi se sa  ovakvim  rješenjem za Skupštinu  složio, budući da je nekada davno  jako poštovao i  znanje  i  iskustvo  – čini mi se da bi ona sama bila njegovom odlukom veoma iznenađena. Gledajući  joj  bijelu mašnu u kosi, ja se moram priznati, i nehotice,  sjećam jedne dame sa cvijetom u kosi, koja je imala veoma veliki uticaj na politički život onih nesrećnih godina u Srbiji i šire, iz kojih smo se izranavljeni, jedva izvukli i mi sa ove strane Drine. Takođe se ne mogu oteti utisku da nam poslanici  ovom farsom i maskaradom u Skupštini, dakle  još jednom u nizu neobično  „interesantnih“  sesija,  pripremaju  zasta  jako praznično  iznenađenje, ali ne povećanjem plata i penzija  što bi i  bila prava vijest  za one  koji ne znaju kako će preživjeti  praznike  do sljedeće penzije, jer  će  drugu dobiti  t e k  u  januaru,   nadajući se  toplo  -  prije Božića.

Dr. Stevandić je u politiku  ušao kao momčić  davne 1992   godine, dakle  kao mladi  srpski patriota, o čijem djelovanju  niti mnogo znam, niti  mi je namjera da   o tome pišem.  Na  kompenzacionoj  listi  SDS -a  se 2010  pojavio nakon šetanja po drugim strankama  (na šta je naravno kao i drugi imao potpuno pravo jer za kontinuirani i  čvrst  s t a v  još nije bio sasvim zreo) .Vrh SDS –a   mu   je tada, na opšte iznenanđenje, s punim  povjerenjem  dao  card  blanche  i uveo  ga u Skupštinu RS. Sada  je  taj   isti  vrh - SDS –a  poveo  protiv njega  bespoštednu  borbu. Međutim, jasno im je  da on tu borbu ne vodi  sam ! Zato je on ovako čvrsta i nepokolebljiva meta,  mada je neki dan u kuloaru Skupštine rekao rečenicu „Nisam ja problem!“  Naravno da nije.  U tome i jeste cijela stvar.  Očekivali su  politički   „vukovi“ SDS –a  da mogu lako  da nadigraju   p r e b j e g a iz svojih redova, ali su se prevarili.   Poznati   banjalučki  ljekar  specijalista nije više onaj skromni mladi  čovjek  iz 2010 godine.   Istina, on   bi možda sada vrlo rado sve ovo što se dešava   ostavio i zaboravio, ali  to ovoga momenta   više nije moguće.  Kad se jednom uhvatiš u političko  kolo,  iz njega više ne možeš izaći tako lako! Na neki način mi je i žao dr. Stevandića, jer  je svoj imidž  tradicionalnog  Srbina i  posvećenog  oca veoma  uspješne  porodice, gradio godinama, uporno i  sistematično, na čemu mu odajem priznanje.  

Ali, te  davne 2010 godine ja  nisam o njemu imala nikakvo  posebno mišljenje. Čak naprotiv!  Djelovao mi  je skromno, neobično tiho, pa je  na tribinama  uoči  pomenutih izbora  bio  dosta  loš  govornik, nekako  preplašen, snishodljiv  i  povučen. Možda je on tada već  znao da će  ući u Skupštinu, pa se, za razliku od mene, nije mnogo ni trudio !  Ja  sam, međutim,  ohrabrena dobrim statusom u stranci  i kao nosilac liste za Skupštinu  RS - pošla  grlom u jagode,  za ekipom sofisticiranih   m a j s t o r a,  koja  je  pred  izbore 2010 imala  skrivenu  kartu u rukavu.  Ta  karta je bio upravo  dr. Stevandić.  On  je  vrlo  inteligentno  s h v a t io   da su oni   spremni  da  žrtvuju neke  svoje  odane  saradnike  zbog samo njima poznatih razloga i  da će to uraditi  bez trunke dvoumljenja, što su oni i učinili. Pojedinosti  toga događaja  više nemaju nikakav značaj za mene, ali je važno znati da priča o „izgubljenim“ izborima, lošim rezultatima u odnosu recimo na ...nije važno koje  mjesto, sa sjajnim,  rječitim, obrazovanim  i u javnosti  tako  poznatim zastupnikom,  koji  je  dobio 500  glasova više od mene  (čitaj  skupio ili nakupio ili kupi), o normalnoj ljutnji gubitnika (a velikoj zasluzi za svoj uspjeh kompenzacionih miljenika)  i  slične gluposti , mogla je proći recimo kod nekoga ko pojma nema o tome šta se u stranci radilo  i na koji način.

Zaključak  je sasvim normalan, dr.  Stevandić  je svoju  šansu , naravno,   iskoristio,  što u  politici  nije  ništa  ni  novo ni  nepoznato.  U politici nema emocija.  Postoje pravila igre i ona se poštuju.  To što je  on  kasnije  njima vratio uslugu  na pravi  način, nije  izuzetak, naprotiv to je ustaljena praksa, da onome ko ti učini  maksimalnu  uslugu - mirno  zabodeš nož u leđa.

Činjenica  je  da doktoru godinama  čačakaju  po  ratnoj  prošlosti, prijete  Hagom (što je neobično,  jer postoje  oni  koji to i  istražuju i optužuju,  ako ima osnova,  a najmanje bi to trebalo da bude  pitanje  postavljeno iz SDS –a)   a   i   zamjeraju mu   lakoću  mijenjanja  partijskih dresova,  iako su to isto  radili mnogi koji sebe danas   smatraju “pravim” SDS-ovcima.  

Dakle, nepobitna  istina je  da je   u p r a v o   on, kao bokser u ringu, ugrabio  momenat  pa  vrhu -  SDS-a   prvi   zadao   odlučan  aperkat, ne  osvrćući  se na činjenicu da su  upravo ONI  od  njega napravili  političara, te  da je mjesto potpredsjednika  Skupštine  dobio kao njihov  član.  

Borba  je  to  protivnika   iz   istog  uvježbanog   tima. A   oni  iz  tima  su ga  i  naučili  da  cilj  uvijek opravdava sredstvo.  Zato  predstoji  interesantna  borba na  javnoj sceni .

Biće  to  okršaj,  ravan   onome  Davida  i  Golijata

Ko je  tu  ko i   kakav  će biti ishod  –  ostaje  nam  da vidimo.