Sreća je dobro zdravlje  i slabo pamćenje (Albert Švajcer) 

Da li smo mi s njima zdravi i srećni ?                                    

Izgleda da oni (ujedinjena opozicija) zaista znaju  uzroke stvari, razumiju tajne znake i govor tijela, možda su im zaista Masoni iza leđa,  jer dobijaju odgovore oko ponoći, u hotelskim lobijima dok se rukuju na večerama, na doručcima u Vašingtonu itd. Zapravo, otkud mi znamo gdje i kako se oni konsultuju, ko ih uvjerava da idu dobrim putem, ko im kaže da nema drugog puta osim ovoga kojim oni idu itd...

Ili su oni  stvarno vidoviti, pa iz  ovog  BiH galimatijasa, vide izlaz. Ako jesu, svaka im čast.

Ako znaju šta će se desiti, zašto nam ne kažu detalje pa da se tom dobrom scenariju za cijelu BiH, a naročito za  našu RS, svi  radujemo? Jer, oni djeluju zdravo, opušteno u društvu se naginju jedan na drugog vrlo prisno, maltene se usnama dodiruju sašaptavaju se itd. To izgleda kao pravo prijateljsko dogovaranje. A, onda izađe Komšić, kamenog lica, kao da je netom preležao gripu, ozlojeđen (jer ipak on jedini ima ljiljan na grudima) – i  počne da se brine za BiH tako bolno, tako uvjerljivo –da ja počnem s njim da empatišem.

Toliko o zdravlju.

Naš član Predsjedništva ništa ne krije, on  javno kaže da se konsultuje. Nije rekao s kim. Ali, nam ne kaže koji su USLOVI da konačno dobijemo tu pruženu ruku. Nije moguće da nema uslova. Srbi su uvijek dobijali uslove. Čime li su nam sada zaprijetili, a  što do sada već nisu isprobali?!

Izjava je potpisana. Stvari idu naprijed. Međutim, tek kad ONA dođe vidjećemo šta se stvarno dešava.

U medjuvremenu, niko od naših gore (mislim naravno na opoziju) do neki dan ne spomenu NATO, niti neko od poslanika Parlamentarne skupštine BiH reagova na činjenicu da se u  ekspozeu kandidata za predsjednika Vijeća ministara BiH izričito kaže da će  se on zalagati za ulazak BiH u NATO, a o prenosu nadležnosti da ne govorimo!  

Tek neki dan jedan opozicioni  poslanik  (inače po meni veoma sposoban ekonomista i političar sa iskustvom iz bivše i ove svoje današnje  partije) ,  se izreče  da  će se oni zalagati za ulazak BiH u  Evropu i NATO. Koga  su pitali? Nikoga. Koga bi pitali. Neće valjda pitati narod, šta narod briga u kojem će SAVEZU biti? Bitno je da je evropski  /čitaj evroatlanski /.

Mala digresija: Davno smo mi  bili samo naša stara , dobra  Evropa, ali ova nova Evropa prizna samo one kojima, kao sasvim  drugačija, uđe uz njihov pristanak, lagano, glatko  bez otpora, može i u  pedesetak nijansi ulaska, nije problem.

Ključno pitanje je  po opoziciji  posrnulaekonomija u oba entiteta. Sasvim je jasno i laicima  koji imaju cum grano salis  u glavi o  politici  da se  prvo moraju  riješiti  brojna  politička pitanja, jer nikada niko ekonomski nije napredovao u neuređenoj zemlji,  osim u banana republikama , koje dilaju drogu i oružje.

Problemi  koji  postoje izmedju  dva entiteta u BIH, da ne govorim o odnosima  u Federaciji, sada  su  samo skrajnuti  na pomoćni kolosijek. Ova nova mlada šefica iz Brisela meni djeluje veoma odlučno i namrgođeno, naročito kad od silnih poslova ne stigne daopere kosu. Ova se  neće ustručavati da lupi po prstima neposlušne, čak mi djeluje kao lik koji se neće ustručavati da lupa i druga mjesta (najmanje  pedeset nijansi lupanja).

Ali, hajde da vjerujemo  da ovaj put oni mogu  da nas uvjere da možemo ekonomski  razviti  i  ojačati našu zajedničku državu? U kojoj svakodnevno radnici štrajkuju  i čekaju  bezbroj   neisplaćnih plata. Pitam se jesu li poručili mladima, onako smireni kako izgledaju, jer su oni budućnost ove zemlje  (ili neke druge  evropske ili prekokeanske zemlje, zavisno koju će vizu dobiti)  da se  ne  boje crnih zastava koje SIPA traži u Maoči, a one onda iznenada nestanu, pojela maca! Hoćemo li se mi, i mladi i stari ponovo, iznenada i neočekivano pokrenuti  nekuda  na Istok, u  zbjegove. Ovaj put ćutke  -   jer ako ćutimo -  postaćemo FILOZOFI, a oni iz Evrope to veoma cijene. Zamislite  nekog  mladog  filozofa  u RS kako trpa nešto stvari u  auto,  naravno, ako stigne  do auta i  kreće nekuda, ni sam ne zna kuda. Tamo daleko.

Opet.

Toliko o pamćenju .

Ja, naravno, ne mislim da ne treba biti  kooperativan,  da nikako ne treba dati šansu miru, novim idejama ,pokušajima , pregnućima. Naprotiv. Treba sve učiniti  da ovaj  put ne omanemo. Ovaj put nema zezanja. Jer, ako omanemo, ona dvojica , nama tako bliski, mislim na ministre inostranih poslova Britanije i Njemačke  - naljutiće se na nas. Kao nikad do sada! Ako samo pogledamo prema Rusiji –zapamtićemo svoga Boga, jednom za uvijek.

Da li će to što smo mi odlučili da budemo ovaj  put bolji nego ikada, kooperativniji nego ikada –  promijeniti stvar, ako imamo u vidu međusobnu  atmosferu  suradnje u BiH. Treba samo pogledati Čavara onog Hrvata  uz Federacije kako vapije da ga poštuju, ili recimo, Bosićevo zajapureno lice, koje govori o tome kakva je  gore relaksirana  atmosfera  -  više od hiljadu riječi. Znam da  predsjednik SDS –a  nije sklon alkoholu, pravi  je asketa u tome  (ali i da  nije - u Sarajevu tj. u Parlamentu, ne služe žestoka pića, čak ni pivo (takva mi je informacija) - samo  sokove  i kiselu vodu. Kiseljak . To je pravilo. Čije ? E, to je druga priča!

Bojim se da će oni, ma šta mi (tj. oni  gore) radili, ma kako se relaksirali, izbjegavali alkohol, ugađali, ćutali, filozofirali, treptali očima kao mala djeca na tuti, oblačili se u crno da oni ne bi pomislili da se mi nešto previše radujemo (a oni ne znaju čemu), bili nevidljivi, tihi, pomirljivi,  konstruktivni, spremni na saradnju u očuvanju BiH, uvjeriti ih da ćemo ući u NATO, pa šta bude   - mnogi od njih će ipak gledati u nama zločince, a pri tome će svoje braniti do posljednje kapi   krvi.

U BiH se ništa  značajno se ne događa. Osim, što se NAPOKON složila  Zemaljska  vlada  (Landesregierung) u  BiH. Sabraše se ministri, zamjenici, pomoćnici. Tražili su ih svuda. Samo ne tamo gdje bi trebali biti  stručnjaci. Šta će im oni! Stranke su dovoljne. Prepune su  stručnjaka za sve oblasti. Naročito za pitanja nuklearne fizike , molekularne biologije , istraživanja drugih planeta ,kloniranja ovaca, za meteorsku prašine, NLO itd.  Samo treba objaviti konkurs i  stručnjaci bivaju primljeni samo tako – tj. nikako.

 I dok se plete  mreža  naše  sreće , zdravlja i  vjere u bolje sutra , možda ćemo mi  ipak,  jednoga dana,  sa  našim multietničkim  pukom iz  BiH,   marširati   u   sastavu  neke   mirovne  operacije -    na  Istok.

Toliko o sreći.